Preporuke Agencije za borbu protiv korupcije samo slovo na papiru
U susret novom godišnjem izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije, ali i izbora novog direktora ovog tela, Insajder.net je analizirao šta je od preporuka i zamerki Agencije za borbu protiv korupcije u prošlogodišnjem izveštaju usvojeno i primenjeno. I dok predstavnici vlasti stalno naglašavaju da je jedan od glavnih ciljeva sistemska borba protiv korupcije, ta politička volja se ne vidi kada je reč o preporukama Agencije.
Kao glavne tri preporuke u izveštaju za 2015. Agencija za borbu protiv korupcije je navela donošenje novog zakona o Agenciji, izbor članova Odbora Agencije čiji su predlagači poverenik i zaštitnik građana, kao i novinarska udruženja, ali i da se omogući predstavnicima Agencije da prisustvuju sednicama skupštinskih odbora.
|
Prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, ova institucija je dužna da do 31. marta tekuće godine podnese Skupštini Srbije godišnji izveštaj o radu. Svoj godišnji izveštaj o radu za 2015. Agencija za borbu protiv korupcije Narodnoj skupštini podnela je marta prošle godine. |
Prema istraživanju Insajder.neta, nijedna od ovih tačaka nije usvojena.
Važeći Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije donet je 2008, a primenjuje se od 1. januara 2010, uz izmene koje su izvršene te godine. Nacrt novog zakona objavljen je oktobra prošle godine i na javnoj raspravi je trebalo da bude do 15. novembra.
Međutim, do danas ovaj zakon nije usvojen.
Izvršna vlast, tačnije ovlašćeni predlagač ovog zakona, Ministarstvo pravde, sudeći po navodima Agencije, nije organizovalo nijedan okrugli sto do 15. novembra, kada je istekao rok za javnu raspravu.
Novi zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije bi trebalo da ojača nezavisnost te ustanove i doprinese efikasnijoj borbi protiv korupcije, između ostalog i tako što bi se propisala jasnija i stroža pravila o odgovornosti funkcionera, proširile obaveze prijavljivanja imovine i prihoda na sve srodnike funkcionera, produžio rok zastarelosti za prekršaje propisane Zakonom o Agenciji.
Osim promene Zakona, nisu izabrani ni kandidati za članove Odbora koje su zajednički predložili poverenik i zaštitnik građana. U Odboru Agencije od aprila 2015. nema predstavnika koje su predložili zaštitnik građana i poverenik.
Istovremeno, Agencija koja bi trebalo da bude stub borbe protiv korupcije, već neko vreme radi u krnjem sastavu, na ivici kvoruma, a Agencija je trenutno i bez direktora jer je konkurs za izbor direktora u toku.
Na konkurs, kako je za Insajder.net saopšteno u Agenciji za borbu protiv korupcije, podneto je 13 prijava. Jedna prijava je odbačena jer uz prijavu nisu dostavljeni dokazi o ispunjenju propisanih uslova za izbor, 12 kandidata je pozvano na razgovor, a devet kandidata je pristupilo na razgovor.
Novog direktora Agencije biraće Odbor u sastavu od šest, umesto od devet članova, jer Skupština Srbije nije odlučila o ostalim predloženim kandidatima.
|
Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je tokom prošle godine i inicijativu za izmene Zakona o donacijama. Agencija je uputila preporuke za izmene i dopune Zakona nakon istraživanja Insajdera koje je pokazalo da je u Srbiji moguće da privatne kompanije budu donatori državnih institucija, koje su između ostalog zadužene i za kontrolu tih kompanija. Na ovu inicijativu Vlada do danas nije reagovala. Na pitanje Insajdera zbog čega nije pokrenuta procedura za izmene zakonskih rešenja koja omogućavaju brojne zloupotrebe, Ministarstvo finansija je navelo da se praktično ne zna ko je nadležan za sprovođenje, pa samim tim i za izmene, Zakona o donacijama. |
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.