<article><p>On je u poslednjih sedam godina izrekao 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija.</p><p>Međutim, situacija postaje dodatno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da je samo u prošloj godini poverenik izrekao 148 novčanih kazni, skoro tri puta više nego 2014. i 2015, koje su do tada bile rekordne po broju kazni.</p><h2>Zbog ćutanja uprave plaćeno skoro 38 miliona dinara</h2><p>Poverenik je od 2010. do 30.4.2017. izrekao 469 novčanih kazni, i to 292 od 20.000 dinara i 177 od 180.000 dinara - ukupno 37.700.000 dinara.</p><p> U 2016. poverenik je izrekao rekordnih 148 novčanih kazni (84 od 20.000 i 64 od 180.000 dinara). U 2014. i 2015. izrečeno je po 59 novčanih kazni, u 2013. 34, u 2012. 46, u 2011. 51 i 2010. 34 novčane kazne. </p><p>Istovremeno, Vlada Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu to pravo koristilo u izuzetnoj retkim situacijama.</p><p>Prema zakonu, poverenik nema pravo da pokrene prekršajni postupak zbog uskraćivanja informacija, već samo da izrekne novčanu kaznu, maksimalno 200.000 dinara i to samo organu vlasti ili preduzeću, a ne direktnom fizičkom licu kao što su npr. ministar ili direktor nekog javnog preduzeća.</p><p>S obzirom na to da institucije kazne plaćaju novcem iz budžeta, sve se svodi na to da se novac prebacuje iz jednog budžetskog „džepa“ u drugi, a da odgovorni na taj način prolaze nekažnjeno.</p><p>Međutim, za razliku od poverenika, Vlada Srbije i Ministarstvo za državnu upravu imaju zakonsko pravo da pokrenu prekršajne postupke protiv odgovornih lica i da ih nateraju da kazne plate iz svog džepa, ali ih ne koriste.</p><p>„Nažalost, Vlada nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo, dok Ministarstvo to radi veoma retko i selektivno. Broj pokrenutih postupaka uvek je bio mnogo manji od broja realno počinjenih prekršaja“, ističe Šabić za Insajder.net.</p><h2>Više novca u igri - manje dostupnih informacija</h2><p>Prema podacima poverenika, „lideri“ netransparentnosti su državna javna preduzeća, a pre svega Telekom, Srbijagas, Železnice Srbije i Er Srbija.</p><p>„Generalno, može se reći da se težište problema u ostvarivanju prava javnosti premestilo u sferu raspolaganja velikim javnim novcem i imovinom, dakle, u krajnoj liniji u državna javna preduzeća. Tim povodom sam još pre više od tri godine Narodnoj skupštini dostavio poseban izveštaj, ali ga ona, reklo bi se po običaju uspostavljenom u poslednjih nekoliko godina, nije razmatrala“, ističe Šabić.</p><p>Prema njegovim rečima, to što institucije i državna javna preduzeća ne žele da dostave tražene informacije sve dok on ne interveniše govori o tome da se „kalkuliše pravima javnosti“, čime se pojačava i inače „prisutna sumnja u nezakonito postupanje organa vlasti, odnosno u njihovu spremnost da prikriju nečije nezakonito ponašanje“.</p><p>„Tako nešto je u totalnom, grotesknom kontrastu s činjenicom da je u svim strateškim antikorupcijskim dokumentima Vlade i Skupštine snažno naglašen značaj transparentnosti“, kaže Šabić za Insajder.net.</p><h2>Ugovor Železare s firmom Petra Kamaraša „drastičan primer“ kršenja zakona</h2><p>Šabić ističe da je drastičan primer skrivanje ugovora koje su nad upravljanjem Železarom Smederevo imali HPK MANAGEMENT iz Beograda i HPK ENGINEERING B.V. iz Amsterdama, koje je vodio Petar Kamaraš. Iako je prilikom potpisivanja bilo najavljeno da će on biti u kratkom roku objavljen, ne samo da se to nije dogodilo, nego sadržina Ugovora nije učinjena dostupnom javnosti ni nakon, po zakonu, konačnog, obavezujućeg i izvršnog rešenja poverenika.</p><p>Sadržina ovog ugovora nije objavljena ni pošto je poverenik u postupku prinudnog izvršenja izrekao dve novčane kazne, a potom zatražio od Vlade da u skladu sa zakonom prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika.</p><p> Železara Smederevo je pod rukovodstvom Petra Kamaraša poslovala s gubitkom od 144,76 miliona evra. Upravljački tim HPK inženjeringa ostvario je 39,1 odsto veći minus u 2015. nego godinu dana ranije, zbog čega je Vlada Srbije s Kamarašem raskinula ugovor. </p></article>

<p>On je u poslednjih sedam godina izrekao 469 novčanih kazni, ukupno 38 miliona dinara, državnim organima i javnim preduzećima zbog uskraćivanja informacija.</p><p>Međutim, situacija postaje dodatno zabrinjavajuća kada se uzme u obzir da je samo u prošloj godini poverenik izrekao 148 novčanih kazni, skoro tri puta više nego 2014. i 2015, koje su do tada bile rekordne po broju kazni.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Zbog ćutanja uprave plaćeno skoro 38 miliona dinara</h2>
<p>Poverenik je od 2010. do 30.4.2017. izrekao 469 novčanih kazni, i to 292 od 20.000 dinara i 177 od 180.000 dinara - ukupno 37.700.000 dinara.</p>
U 2016. poverenik je izrekao rekordnih 148 novčanih kazni (84 od 20.000 i 64 od 180.000 dinara). U 2014. i 2015. izrečeno je po 59 novčanih kazni, u 2013. 34, u 2012. 46, u 2011. 51 i 2010. 34 novčane kazne.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Istovremeno, Vlada Srbije nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo da kazni osobe koje skrivaju informacije od očiju javnosti, dok je nadležno Ministarstvo za državnu upravu to pravo koristilo u izuzetnoj retkim situacijama.</p><p>Prema zakonu, poverenik nema pravo da pokrene prekršajni postupak zbog uskraćivanja informacija, već samo da izrekne novčanu kaznu, maksimalno 200.000 dinara i to samo organu vlasti ili preduzeću, a ne direktnom fizičkom licu kao što su npr. ministar ili direktor nekog javnog preduzeća.</p><p>S obzirom na to da institucije kazne plaćaju novcem iz budžeta, sve se svodi na to da se novac prebacuje iz jednog budžetskog „džepa“ u drugi, a da odgovorni na taj način prolaze nekažnjeno.</p><p>Međutim, za razliku od poverenika, Vlada Srbije i Ministarstvo za državnu upravu imaju zakonsko pravo da pokrenu prekršajne postupke protiv odgovornih lica i da ih nateraju da kazne plate iz svog džepa, ali ih ne koriste.</p><p>„Nažalost, Vlada nikada nije iskoristila svoje zakonsko pravo, dok Ministarstvo to radi veoma retko i selektivno. Broj pokrenutih postupaka uvek je bio mnogo manji od broja realno počinjenih prekršaja“, ističe Šabić za Insajder.net.</p><h2>Više novca u igri - manje dostupnih informacija</h2><p>Prema podacima poverenika, „lideri“ netransparentnosti su državna javna preduzeća, a pre svega Telekom, Srbijagas, Železnice Srbije i Er Srbija.</p><p>„Generalno, može se reći da se težište problema u ostvarivanju prava javnosti premestilo u sferu raspolaganja velikim javnim novcem i imovinom, dakle, u krajnoj liniji u državna javna preduzeća. Tim povodom sam još pre više od tri godine Narodnoj skupštini dostavio poseban izveštaj, ali ga ona, reklo bi se po običaju uspostavljenom u poslednjih nekoliko godina, nije razmatrala“, ističe Šabić.</p><p>Prema njegovim rečima, to što institucije i državna javna preduzeća ne žele da dostave tražene informacije sve dok on ne interveniše govori o tome da se „kalkuliše pravima javnosti“, čime se pojačava i inače „prisutna sumnja u nezakonito postupanje organa vlasti, odnosno u njihovu spremnost da prikriju nečije nezakonito ponašanje“.</p><p>„Tako nešto je u totalnom, grotesknom kontrastu s činjenicom da je u svim strateškim antikorupcijskim dokumentima Vlade i Skupštine snažno naglašen značaj transparentnosti“, kaže Šabić za Insajder.net.</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>Ugovor Železare s firmom Petra Kamaraša „drastičan primer“ kršenja zakona</h2>
<p>Šabić ističe da je drastičan primer skrivanje ugovora koje su nad upravljanjem Železarom Smederevo imali HPK MANAGEMENT iz Beograda i HPK ENGINEERING B.V. iz Amsterdama, koje je vodio Petar Kamaraš. Iako je prilikom potpisivanja bilo najavljeno da će on biti u kratkom roku objavljen, ne samo da se to nije dogodilo, nego sadržina Ugovora nije učinjena dostupnom javnosti ni nakon, po zakonu, konačnog, obavezujućeg i izvršnog rešenja poverenika.</p>
<p>Sadržina ovog ugovora nije objavljena ni pošto je poverenik u postupku prinudnog izvršenja izrekao dve novčane kazne, a potom zatražio od Vlade da u skladu sa zakonom prinudom obezbedi izvršenje rešenja poverenika.</p>
Železara Smederevo je pod rukovodstvom Petra Kamaraša poslovala s gubitkom od 144,76 miliona evra. Upravljački tim HPK inženjeringa ostvario je 39,1 odsto veći minus u 2015. nego godinu dana ranije, zbog čega je Vlada Srbije s Kamarašem raskinula ugovor.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p></p>

Tema

original

900x375

325x200

336x450

410x251

820x503

Tema dana

Skrivanje informacija od javnosti građani platili 38 miliona dinara

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation