<article><p>Demonstranti su nedeljama odbijali bilo kakvu saradnju sa političkim partijama jer su snagu videli upravo u svom „anti-establišment“ karakteru i činjenici da nemaju formalne vođe. Time su protesti dobili karakter borbe protiv ne samo vlasti, već čitavog sistema u kom je omladina decenijama bez perspektive za pristojan život.</p><p>Međutim, ono što je inicijalno bilo političko osveženje i svojevrsna prednost, zbog čega su protesti nazivani autentičnim „događanjem naroda“ i „praznikom demokratije“, na kraju se vratilo kao bumerang.</p><p>Došlo je do zamora i osipanja brojnog stanja na svakodnevnim protestima. U Beogradu, među grupom neformalnih organizatora došlo je i do političkog neslaganja oko strategije budućeg delovanja, a njihovom podelom u frakcije postepeno su se ugasili i svakodnevni protesti.</p><p>Danas, dva i po meseca kasnije, i dalje aktivno deluju dva pokreta građana iznikla iz aprilskih protesta – „Protiv diktature“ i „Sedam zahteva“.</p><p>„Protiv diktature“ organizuje protest večeras u 18h povodom inauguracije Vučića i poziva opoziciju da im se pridruži. „Sedam zahteva“ i dalje odbija bilo kakvu vrstu saradnje sa onima koji su do sada na bilo koji način vodili ili vode državu.</p><h2>Ključne razlike dve frakcije </h2><p>Na pitanje novinara Insajdera zbog čega su promenili stav prema političkim partijama koji je u početku vladao na protestima, Marko Dmitrović iz „Protiv diktature“ odgovara da je to zbog toga što su tada hteli da zaštite protest od zloupotreba u dnevnopolitičkim obračunima.</p><p>„U početku smo smatrali da je u interesu protesta da se distanciramo od političara. Nismo bili dovoljno sigurni u sebe i hteli smo da sačuvamo protest od brendiranja ili instrumentalizovanja s bilo čije strane. Vremenom smo stekli iskustvo i sigurnost da možemo da saradjujemo sa političarima bez rizika da izgubimo sopstveni identitet,“ kaže Dmitrović za Insajder.</p><p>On dodaje i da je „vlast uređena mašinerija koja je spremna da se bori za opstanak svim metodama“.</p><p>„U takvoj situaciji svako ko želi da nam se pridruži u borbi protiv iste kao saveznik je dobrodošao. A to uključuje i političke stranke,“ ističe on.</p><p>S druge strane, „Sedam zahteva“ se protivi saradnji sa opozicijom zbog toga što je smatraju jednako odgovornom za trenutno stanje, ali i zbog toga što smatraju da se „politika trenutne vlasti i opozicije značajno ne razlikuje“.</p><p>„Opozicione partije su danas pretežno partije koje su nekada bile na vlasti. Dokazali su brojnim odlukama i svojim ponašanjem da ih ne zanima kako narod živi. Pljačkaške privatizacije, propadanje zdravstva i školstva, ogromni državni dug, slaba vojska, veliki broj gladnih danas - sve su to posledice politike koju je vodila tadašnja vlast a današnja opozicija. Od partija koje nisu bile u vlasti, nijedna nema program i ideologiju koji se značajno razlikuju od programa i ideologije vlasti,“ kaže za Insajder Vladimir Logos, jedan od članova pokreta „Sedam zahteva“.</p><h2>Protesti nisu „propali“, već su pokazali da može drugačije</h2><p>Marko Dmitrović smatra da je bilo očekivano da protesti u jednom momentu prestanu, jer zbog nedostatka organizatora u klasičnom smislu „nije bilo nikoga ko bi mogao da kanališe taj bes na pravi način“.</p><p>„Prvobitni entuzijazam je pre bio bes, a bes, ako se ne kanališe, iščezne vremenom. A većina prisutnih na protestu nikada nije razmatrala nasilje kao opciju. Tu je odgovor vlasti, odnosno promišljen izostanak istog, bio konačan udarac na masovnost,“ smatra Dmitrović.</p><p>Na pitanje da li je razlog osipanja protesta to što je povod bio pobeda Vučića, koji je u međuvremenu preuzeo funkciju predsednika države, predstavnici obe frakcije priznaju da je za dugotrajniju političku borbu bilo potrebno formulisati ciljeve „za“ koje bi se mobilisalo više ljudi.</p><p>Vladimir Logos smatra da je jedan od razloga zbog čega su protesti utihnuli to što su šetali „protiv“ Vučića, a nisu „oplemenjeni“ konkretnim akcijama kojima bi se vlasti „nanela veća šteta“.</p><p>„Nije bilo zauzimanja institucija, nije bilo ozbiljnih blokada saobraćaja i slično. A kada broj prisutnih lagano opada sa svakim danom onda neki ljudi izgube i motivaciju da dolaze jer ne vide više svrhu ili veruju da su uspešni protesti samo veoma masovni protesti,“ kaže Logos.</p><p>Ipak, on dodaje da protesti nisu propali, jer su pokazali da politika može da se vodi i na drugi način, kao i da su prvi put u javnost doprli ekonomski zahtevi koji su, prema njegovim rečima, za najveći deo stanovništva i najvažniji.</p><p>"Aprilski protest protiv diktature je uspeo da artikuliše političke i ekonomske zahteve većine stanovništva koji su bitni, jer je preduslov bavljenja politikom u javnom životu upravo ekonomska obezbeđenost i dostupnost znanja. Gladni i siromašni ljudi su primorani, zbog uslova života, da se ne bave politikom već obezbede sebi osnovno preživljavanje,“ ističe Logos.</p><p>Dmitrović, s druge strane, smatra da je najveće dostignuće protesta „to što je Srbija videla da ima mnogo ljudi koji su spremni da se otvoreno bore protiv vlasti“.</p><p>„A to mnogo znači, prvenstveno za budućnost borbe protiv diktature“, ističe on.</p><h2>Oba pokreta nastavlju političku borbu – ali odvojeno</h2><p>Predstavnici dve frakcije skeptični su povodom međusobne saradnje u budućnosti. Dmitrović iz „Protiv diktature“ kaže da taj pokret nema ideologiju, ali ističe da će u narednom periodu raditi na „dizanju svesti o idejama koje smatraju pozitivnim“ i koje vlast pokušava da „zgazi“.</p><p>„Te ideje su, opšte postavljeno, sloboda toka informacija, očuvanje integriteta glasa i dejstvovanje članova vlasti u zakonskim granicama. Smatramo da su ovo osnovna načela slobodnog i demokratskog društva i da kao takva ne pripadaju nijednoj ideologiji,“ ističe on.</p><p>S druge strane, Logos smatra da je insistiranje bivših kolega na tzv. političkim zahtevima, a zanemarivanje ekonomskih, jedan od razloga zbog čega su i prestali da sarađuju.</p><h3>Na dan polaganja zakletve napadnuti aktivisti „Sedam zahteva“ i „Protiv diktature</h3><p>Grupa ljudi je otela i pocepala transparent „Narod gladuje elita se raduje“ članova pokreta „Sedam zahteva“ i spečila ih da priđu Skupštinu. Istovremeno, pripadnika „Protiv diktature“ obezbeđenje SNS-a je verbalno i fizički napalo. Marka Radisavljevića, člana „Protiv diktature“ i amaterskog glumca, predsednik Aleksandar Vučić je na nacionalnoj televiziju nazvao pijancem, mašući njegovom slikom sa pozorišne predstave.</p><p>„Insistirati na političkim zahtevima, a ignorisati činjenicu da politiku određuje ekonomija i to kakva znanja o sebi i svetu posedujemo, dosta je neobično. Postavlja se pitanje šta je cilj ljudi koji ne žele da omoguće svim građanima da učestvuju u politici i pritom ih ostavljaju da trunu u paklu siromaštva. Nama je takva percepcija potpuno strana,“ ističe Logos.</p><p>On dodaje da će „Sedam zahteva“ u narednom periodu boriti protiv „nepravednih nasilnih iseljenja građana“ od strane izvršitelja, a pokrenuće i kampanju protiv najavljenih izmena Zakona o radu i Zakona o visokom obrazovanju.</p><p>Kako god gledali na aprilske proteste, nema sumnje da su to bile najmasovnije demonstracije građanske neposlušnosti od 2000. godine – i to vođene od strane omladine koja se obično kiti etiketama apatičnosti i apolitičnosti. Poređenja radi, čak desetak lidera opozicije na protestu na dan Vučićevog polaganja zakletve u parlamentu okupilo je tek oko 2000 ljudi. Na protestu protiv diktature, bar jednom, okupilo se više desetina hiljada građana.</p><p>Ovi brojevi, ali i način vođenja politike, pokazuju da je kriza predstavničke demokratije i vera u klasične partije, koja je svetski trend, stigla i u naše dvorište. </p></article>

<p>Demonstranti su nedeljama odbijali bilo kakvu saradnju sa političkim partijama jer su snagu videli upravo u svom „anti-establišment“ karakteru i činjenici da nemaju formalne vođe. Time su protesti dobili karakter borbe protiv ne samo vlasti, već čitavog sistema u kom je omladina decenijama bez perspektive za pristojan život.</p><p>Međutim, ono što je inicijalno bilo političko osveženje i svojevrsna prednost, zbog čega su protesti nazivani autentičnim „događanjem naroda“ i „praznikom demokratije“, na kraju se vratilo kao bumerang.</p><p>Došlo je do zamora i osipanja brojnog stanja na svakodnevnim protestima. U Beogradu, među grupom neformalnih organizatora došlo je i do političkog neslaganja oko strategije budućeg delovanja, a njihovom podelom u frakcije postepeno su se ugasili i svakodnevni protesti.</p><p>Danas, dva i po meseca kasnije, i dalje aktivno deluju dva pokreta građana iznikla iz aprilskih protesta – „Protiv diktature“ i „Sedam zahteva“.</p><p>„Protiv diktature“ organizuje protest večeras u 18h povodom inauguracije Vučića i poziva opoziciju da im se pridruži. „Sedam zahteva“ i dalje odbija bilo kakvu vrstu saradnje sa onima koji su do sada na bilo koji način vodili ili vode državu.</p><h2>Ključne razlike dve frakcije&nbsp;</h2><p>Na pitanje novinara Insajdera zbog čega su promenili stav prema političkim partijama koji je u početku vladao na protestima, Marko Dmitrović iz „Protiv diktature“ odgovara da je to zbog toga što su tada hteli da zaštite protest od zloupotreba u dnevnopolitičkim obračunima.</p><p>„U početku smo smatrali da je u interesu protesta da se distanciramo od političara. Nismo bili dovoljno sigurni u sebe i hteli smo da sačuvamo protest od brendiranja ili instrumentalizovanja s bilo čije strane. Vremenom smo stekli iskustvo i sigurnost da možemo da saradjujemo sa političarima bez rizika da izgubimo sopstveni identitet,“ kaže Dmitrović za Insajder.</p><p>On dodaje i da je „vlast uređena mašinerija koja je spremna da se bori za opstanak svim metodama“.</p><p>„U takvoj situaciji svako ko želi da nam se pridruži u borbi protiv iste kao saveznik je dobrodošao. A to uključuje i političke stranke,“ ističe on.</p><p>S druge strane, „Sedam zahteva“ se protivi saradnji sa opozicijom zbog toga što je smatraju jednako odgovornom za trenutno stanje, ali i zbog toga što smatraju da se „politika trenutne vlasti i opozicije značajno ne razlikuje“.</p><p>„Opozicione partije su danas pretežno partije koje su nekada bile na vlasti. Dokazali su brojnim odlukama i svojim ponašanjem da ih ne zanima kako narod živi. Pljačkaške privatizacije, propadanje zdravstva i školstva, ogromni državni dug, slaba vojska, veliki broj gladnih danas - sve su to posledice politike koju je vodila tadašnja vlast a današnja opozicija. Od partija koje nisu bile u vlasti, nijedna nema program i ideologiju koji se značajno razlikuju od programa i ideologije vlasti,“ kaže za Insajder Vladimir Logos, jedan od članova pokreta „Sedam zahteva“.</p><h2><figure>

<img src="https://insajder.net/images/4102.jpg" rel="resizable" alt="Protestna setnja, 9. April 2017.">

<figcaption>Foto: Srđan Ilić / Protestna setnja, 9. April 2017.</figcaption>
</figure>
</h2><h2>Protesti nisu „propali“, već su pokazali da može drugačije</h2><p>Marko Dmitrović smatra da je bilo očekivano da protesti u jednom momentu prestanu, jer zbog nedostatka organizatora u klasičnom smislu „nije bilo nikoga ko bi mogao da kanališe taj bes na pravi način“.</p><p>„Prvobitni entuzijazam je pre bio bes, a bes, ako se ne kanališe, iščezne vremenom. A većina prisutnih na protestu nikada nije razmatrala nasilje kao opciju. Tu je odgovor vlasti, odnosno promišljen izostanak istog, bio konačan udarac na masovnost,“ smatra Dmitrović.</p><p>Na pitanje da li je razlog osipanja protesta to što je povod bio pobeda Vučića, koji je u međuvremenu preuzeo funkciju predsednika države, predstavnici obe frakcije priznaju da je za dugotrajniju političku borbu bilo potrebno formulisati ciljeve „za“ koje bi se mobilisalo više ljudi.</p><p>Vladimir Logos smatra da je jedan od razloga zbog čega su protesti utihnuli to što su šetali „protiv“ Vučića, a nisu „oplemenjeni“ konkretnim akcijama kojima bi se vlasti „nanela veća šteta“.</p><p>„Nije bilo zauzimanja institucija, nije bilo ozbiljnih blokada saobraćaja i slično. A kada broj prisutnih lagano opada sa svakim danom onda neki ljudi izgube i motivaciju da dolaze jer ne vide više svrhu ili veruju da su uspešni protesti samo veoma masovni protesti,“ kaže Logos.</p><p>Ipak, on dodaje da protesti nisu propali, jer su pokazali da politika može da se vodi i na drugi način, kao i da su prvi put u javnost doprli ekonomski zahtevi koji su, prema njegovim rečima, za najveći deo stanovništva i najvažniji.</p><p>"Aprilski protest protiv diktature je uspeo da artikuliše političke i ekonomske zahteve većine stanovništva koji su bitni, jer je preduslov bavljenja politikom u javnom životu upravo ekonomska obezbeđenost i dostupnost znanja. Gladni i siromašni ljudi su primorani, zbog uslova života, da se ne bave politikom već obezbede sebi osnovno preživljavanje,“ ističe Logos.</p><p>Dmitrović, s druge strane, smatra da je najveće dostignuće protesta „to što je Srbija videla da ima mnogo ljudi koji su spremni da se otvoreno bore protiv vlasti“.</p><p>„A to mnogo znači, prvenstveno za budućnost borbe protiv diktature“, ističe on.</p><h2>Oba pokreta nastavlju političku borbu – ali odvojeno</h2><p>Predstavnici dve frakcije skeptični su povodom međusobne saradnje u budućnosti. Dmitrović iz „Protiv diktature“ kaže da taj pokret nema ideologiju, ali ističe da će u narednom periodu raditi na „dizanju svesti o idejama koje smatraju pozitivnim“ i koje vlast pokušava da „zgazi“.</p><p>„Te ideje su, opšte postavljeno, sloboda toka informacija, očuvanje integriteta glasa i dejstvovanje članova vlasti u zakonskim granicama. Smatramo da su ovo osnovna načela slobodnog i demokratskog društva i da kao takva ne pripadaju nijednoj ideologiji,“ ističe on.</p><p>S druge strane, Logos smatra da je insistiranje bivših kolega na tzv. političkim zahtevima, a zanemarivanje ekonomskih, jedan od razloga zbog čega su i prestali da sarađuju.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Na dan polaganja zakletve napadnuti aktivisti „Sedam zahteva“ i „Protiv diktature</h3>
<p>Grupa ljudi je otela i pocepala transparent „Narod gladuje elita se raduje“ članova pokreta „Sedam zahteva“ i spečila ih da priđu Skupštinu. Istovremeno, pripadnika „Protiv diktature“ obezbeđenje SNS-a je verbalno i fizički napalo. Marka Radisavljevića, člana „Protiv diktature“ i amaterskog glumca, predsednik Aleksandar Vučić je na nacionalnoj televiziju nazvao pijancem, mašući njegovom slikom sa pozorišne predstave.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>„Insistirati na političkim zahtevima, a ignorisati činjenicu da politiku određuje ekonomija i to kakva znanja o sebi i svetu posedujemo, dosta je neobično. Postavlja se pitanje šta je cilj ljudi koji ne žele da omoguće svim građanima da učestvuju u politici i pritom ih ostavljaju da trunu u paklu siromaštva. Nama je takva percepcija potpuno strana,“ ističe Logos.</p><p>On dodaje da će „Sedam zahteva“ u narednom periodu boriti protiv „nepravednih nasilnih iseljenja građana“ od strane izvršitelja, a pokrenuće i kampanju protiv najavljenih izmena Zakona o radu i Zakona o visokom obrazovanju.</p><p>Kako god gledali na aprilske proteste, nema sumnje da su to bile najmasovnije demonstracije građanske neposlušnosti od 2000. godine – i to vođene od strane omladine koja se obično kiti etiketama apatičnosti i apolitičnosti. Poređenja radi, čak desetak lidera opozicije na protestu na dan Vučićevog polaganja zakletve u parlamentu okupilo je tek oko 2000 ljudi. Na protestu protiv diktature, bar jednom, okupilo se više desetina hiljada građana.</p><p>Ovi brojevi, ali i način vođenja politike, pokazuju da je kriza predstavničke demokratije i vera u klasične partije, koja je svetski trend, stigla i u naše dvorište.&nbsp;</p><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Protesti „Protiv diktature“: Zašto su prestali i šta su doneli

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation