Jezik

sr

en

Insajder: Šta Ministarstvo za rad ima protiv Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti

O tome da je ženama teže da dođu do posla, a istovremeno lakše da budu otpuštene, da su manje plaćene za isti rad u odnosu na muškarce, kao i da se teško probijaju na rukovodeće pozicije, pokazuju podaci mnogobrojnih istraživanja, ali i svakodnevno iskustvo.

Zorana Mihajlović i Zoran Đorđević
Zorana Mihajlović i Zoran Đorđević

 Sistemsko rešenje za neke od tih problema mogao bi biti i Zakon o rodnoj ravnopravnosti koji će, kako ističe Zorana Mihajlović, predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, ući će u "sve pore naših života“, protresti učmalost, promeniti „našu sutrašnjicu“ i doneti nova pravila zbog kojih će „građani i građanke imati više slobode“.

Međutim, iako je već duže vreme nacrt zakona spreman, on još nije ušao u zvaničnu skupštinsku proceduru, jer se zakonu u sadašnjoj formi protivi Ministarstvo rada. Zorana Mihajlović je juče izjavila da ne razume zamerke Ministarstva rada, dok iz ministarstva na pitanja Insajdera o tome šta je suštinski sporno sa Nacrtom samog zakona - ne odgovaraju.

Ipak, novinari Insajdera su došli do internog dokumenta Ministarstva rada koji je poslat potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović 15. avgusta i u kome su navedene sve zamerke na Nacrt zakona.

Izmena kojom se obuhvataju i agencije za zapošljavanje

Jedna od zamerki ministarstva za rad odnosi se i na agencije za lizing čiji rad već godinama zakonski nije regulisan. Iako je zapošljavanje na lizing sve masovnije poslednjih godina, postojeći zakoni ni na koji način ne obuhvataju rad na lizing kao ni rad agencija.

Ministarstvo smatra da je u članu 24. Nacrta zakona potrebno drugačije odrediti nosioca aktivnosti, imajući u vidu da privatne agencije za zapošljavanje nemaju status organizacije nadležne za poslove zapošljavanja što bi moglo dovesti da izbegnu odredbe Zakona o rodnoj ravnopravnosti.

Ministarstvo zbog toga predlaže da se formulacija „organizacije nadležne za poslove zapošljavanja“ zameni sa „nosioci poslova zapošljavanja“.

Prema analizi Insajdera, ministarstvo se protivi Nacrtu jer smatra da bi, zbog mera štednje koje su na snazi, ovaj zakon mogao da dovede do nesrazmerno većeg otpuštanja muškaraca u javnom sektoru, kao i da bi obaveze vođenja evidencije o rodnoj ravnopravnosti u privatnom sektoru moglo negativno uticati na investicionu klimu, jer se time poslodavcima nameću nove administrativne obaveze i dižu „troškovi poslovanja“.

Takođe, kako se navodi u dokumentu koji je poslat potpredsednici Vlade Zorani Mihajlović, načelni razlog zbog kog Ministarstvo rada traži da se zakon vrati na početak je i to što je, kako navode, upravo to ministarstvo nadležno da izrađuje, ali i predlaže Vladi propise „kojim se uređuje materija na na koju se odnosi dostavljeni Nacrt“, a ne Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost.

„Stoga, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja namerava da u što skorijem roku formira Radnu grupu za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti...S tim u vezi, izuzetno bi se cenila mogućnost da se postojeća verzija Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti iskoristi kao model, odnosno inicijalni materijal za delovanje predviđene Radne grupe,“ navodi se u dopisu ministarstva.

Mere štednje plus Zakon jednako otpuštanje muškaraca

Prema članu 13. nacrta Zakona o rodnoj ravnopravnosti, organi javne vlasti i poslodavci koji imaju više od 50 radnika, biće dužni da određuju i sprovode posebne mere koje se odnose i na ostvarivanje rodne ravnopravnosti.

Ministarstvo za rad, pozivajući se na član 13, u svom dopisu ističe bojazan da bi pozitivna diskriminacija žena, mogla značiti otpuštanje nesrazmerno većeg dela muškaraca prilikom smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru koje se planira.

„Potrebno je osigurati da se dosledno sprovodi zabrana iz člana 28. Nacrta Zakona, te da se pripadnost određenom polu ne uzima kao argument prilikom smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru,“ navode u ministarstvu.

Međutim, problem sa argumentacijom ministarstva je to što se Zakon o rodnoj ravnopravnosti donosi upravo da bi se smanjila sistemska diskriminacija žena.

Tačno je da je prema članu 28. Nacrta zakona, između ostalog, zabranjen otkaz, kao i proglašavanje zaposlenog za višak po osnovu pola, ali se u članu 24. istog zakona navodi i da se ne smatra diskriminacijom preduzimanje mera zaštite prema pojedinim, ranjivim kategorijama lica kao što su žene, trudnice, porodilje, osobe sa invaliditetom i drugi.

Smanjenje troškova i „poslovni ambijent“ nasuprot rodnoj ravnopravnosti

Argumenti o merama štednje i potrebom za smanjenjem troškova administracije u privatnom sektoru, provejavaju i kroz ostale primedbe ministarstva rada.

Prema članu 57. nacrta Zakona, svi državni organi, bez obzira na broj zaposlenih, kao i svi drugi organi javne vlasti koji imaju više od 50 radnika, dužni su da iz reda svojih zaposlenih odrede koordinatore za rodnu  ravnopravnost.

Međutim, ministarstvo smatra da bi uvođenjem koordinatora došlo do „nepotrebnog uvećavanja državne administracije u domenu rodne ravnopravnosti, koje je inače u delokrugu ovog ministarstva“.

Takođe, u ministarstvu smatraju i da organi javne vlasti, ali i privatni poslodavci ne bi trebalo da imaju obavezu da evidentiraju podatke koje se tiču kontrole poštovanja zakona o rodnoj ravnopravnosti, kad se ti podaci, kako navode u ministarstvu, već „evidentiraju kod nadležnih organa“.

„Ovo iz razloga što se ovim dodatno i bespotrebno opterećuje rad organa javne vlasti, kao i rad poslodavaca u privredi imajući u vidu zahteve njihovih udruženja da se na najmanju meru svedu nepotrebna administriranja i smanje troškovi poslovanja, što je uslov za veća investiciona ulaganja i razvoj privrede,“ navodi se dopisu ministarstva.

Nacrt zakona o rodnoj ravnopravnosti upućen je na usvajanje Odboru za pravni sistem Vlade Srbije, a da li će i kada biti usvojen zavisi od dogovora Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnosti i Ministarstva za rad.

U Srbiji je, prema poslednjim podacima, zaposleno 38,5 odsto žena i 59,8 odsto muškaraca, a iako su žene ukupno gledano kvalifikovanije, muškarci u proseku zarađuju 16 odsto više.

Zakoni u Srbiji često ostaju „mrtva slova na papiru“, međutim, činjenica da po ovom zakonu žene u Srbiji više neće morati da odgovaraju na pitanje da li planiraju da rađaju decu, da će u javnom i političkom životu imati veće prisustvo, kao i da će poslodavci morati da vode računa da muškarci i žene budu jednako plaćeni za isti rad, može uticati na to da svakodnevni život žena u „tranzicionom“ siromašnom i patrijarhalnom društvu bude nešto podnošljiviji.

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.