<article><p>Nakon kritika prvog zakonskog rešenja, Vlada Srbije je u izmenjenoj verziji nacrta predložila povećane naknade za rad učenika stručnih srednjih škola, a uveden je i nadzor nad poslovima koje sprovodi Privredna komora Srbije, što prvim nacrtom nije bilo predviđeno iako je reč o predstavniku poslodavaca. Izbačena je i odredba da su učenici u obavezi da poštuju „interna akta poslodavca  i pravila radne discipline“, međutim, sva prava koja imaju zaposleni u skladu sa Zakonom o radu nisu dobili.  </p><p>U Austriji i Nemačkoj, zemljama koje se uzimaju kao uzor za uvođenje dualnog obrazovanja u Srbiji,  poslodavci đacima uplaćuju naknadu i doprinose i dozvoljeno im je i sindikalno organizovanje.</p><h2>Šest sati dnevno, 91 dinar po satu</h2><p>Prema nacrtu zakona objavljenom u maju ove godine, bilo je predviđeno da đaci srednjih stručnih škola od tri, odnosno četiri godine i specijаlističkog obrаzovаnjа, pored nastave u školi, rade za poslodavce do osam sati dnevno, a maksimalno 35 sati nedeljno, za šta bi trebalo da budu plaćeni minimum 65 dinara po satu za ono što se smatra „produktivnim radom“.</p><h2>U školi maksimalno četvrtina časova</h2><p>Prema predlogu Zakona o dualnom obrazovanju koji je Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru obim učenjа kroz rаd iznosi nаjmаnje 20 odsto, а nаjviše 80 odsto čаsovа od ukupnog brojа čаsovа stručnih predmetа. U školi se reаlizuje nаjviše 25 odsto čаsovа učenjа kroz rаd.</p><p>Podzаkonske аkte zа sprovođenje ovog zаkonа, ministаr donosi u roku od šest meseci od dаnа stupаnjа nа snаgu ovog zаkonа.</p><p> Takođe, Vlаdа obrаzuje komisiju zа rаzvoj i sprovođenje duаlnog obrаzovаnjа u roku od 60 dаnа od dаnа stupаnjа nа snаgu ovog zаkonа. </p><p>Međutim, prema konačnom nacrtu zakona, đaci će raditi najviše šest sati dnevno, za šta će dobijati 91 dinar po satu što je 70 odsto zakonski definisane minimalne zarade.</p><p>Ipak, prema analizi Insajdera, činjenica da „produktivan rad“ u Nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno određuju radne sate, a time i zaradu. Istovremeno, đaci nemaju previše mogućnosti za žalbu, jer su kompanije u ovom slučaju u funkciji škola, a oni učenici, a ne radnici što potvđuje i ministarstvo u svom odgovoru Insajderu.</p><p>„Naš zakon se ne odnosi na zapošljavanje već na omogućavanje učenicima da imaju kvalitetnu praksu u kojoj se tokom školovanja poštuje nastavni plan i program, a realizuju ga zajedno nastavnik praktične nastave i licencirani instruktor iz kompanije koji ima položene pedagoško-didaktičke veštine koje propisuje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja,“ objašnjava za Insajder savetnica ministra za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.</p><h2>U Nemačkoj i Austriji radnici-đaci, u Srbiji samo đaci</h2><p>Dualno obrazovanje u srednjim školama podrazumeva kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlja u kompanijama. Elementi ovakvog načina obrazovanja prisutni su u Srbiji od 2013. godine i sprovode se u saradnji sa Nemačkom, Švajcarskom i Austrijom, zemljama u kojima je ovaj vid obrazovanja zastupljen godinama.</p><p>Međutim, kada je reč o odnosu prema radnim pravima đaka, učešću sindikata u procesu implementacije dualnog obrazovanja, ali i ulozi Privredne komore, srpska verzija se drastično razlikuje od one u Austriji ili Nemačkoj. </p><h3>Dualno uz „aktivnu pomoć“</h3><p>Vlada Srbije od 2013. godine uvodi dualno obrazovanje uz aktivnu pomoć Austrije i Nemačke, a potpisani su i mnogi memorandumi i sporazumi. Na implementaciji i konkretnim programima dualnog obrazovanja zajedno sa Vladom Srbije i PKS-om rade Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), Privredna komora Austrije i Austrijska razvojna agencija (ADA), ali i Swiss contact, švajcarska poslovno-orijentisana fondacija za internacionalnu saradnju.</p><p>Na informativnoj manifestaciji na temu „Dualno obrazovanje - Perspektive i podsticajna sredstva" u maju ove godine savetnik za dualno obrazovanje iz Nemačko-srpske privredne komore Oliver Herlen najavio je da će u okviru te komore biti osnovana Radna grupa za dualno obrazovanje, sa ciljem informisanja i međusobne razmene ideja i iskustava. Predstavljen je i projekat kojim bi srpske kompanije, koje imaju matična preduzeća na teritoriji neke od zemalja EU, dobile podsticajna sredstava iz Nemačke za uspešno uvođenje modela dualnog obrazovanja.</p><p>U sistemu dualnog obrazovanja u Nemačkoj i Austriji poslodavci đacima uplaćuju naknadu i doprinose, a s obzirom da su đaci istovremeno i zaposleni, njima je dozvoljeno i sindikalno organizovanje.</p><p>Međutim, iako dobijaju 70 posto minimalca za „rad kroz učenje“ đaci u Srbiji nisu definisani kao zaposleni i zbog toga nisu zaštićeni ni odredbama Zakona o radu.</p><p>Na pitanje novinara Insajdera zbog čega slične odredbe nisu uvrštene u srpski zakon o dualnom obrazovanju, pomoćnica ministra prosvete ističe da učenici u Srbiji nisu u radnom odnosu, ali ne odgovara na pitanje zbog čega.</p><p>„Veoma je bitno naglasiti da ovim Zakonom učenik nije u radnom odnosu i ne dopinosi procesu proizvodnje...Naknada nije naknada za "rad" već vrsta stipendije-motivacije za učenje i sticanje znanja koja će im biti neophodna u daljoj karijeri prilikom zapošljavanja,“ ističe Gabrijela Grujić za Insajder.</p><h2>U Nemačkoj bliskost poslodavcima mana, u Srbiji prednost</h2><p>O tome da su razlike između domaćeg modela dualnog obrazovanja napravljene planski svedoči i Studija izvodljivosti “<a href="http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Centar%20za%20edukaciju/GIZ%20VET%20-%20Dualno%20obrazovanje%20STUDIJA%20Srpski%20WEB%20s2.pdf">Dualnog srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji”</a> koju je Vlada Srbije naručila od Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ).</p><p>U Studiji se navodi da komore u nemačkom sistemu stručnog obrazovanja, iako važne, nisu uključene u razvijanje obrazovnog programa zbog njihove bliskosti sa poslodavcima, dok se kada je reč o Srbiji tvrdi da Privredna komora može imati “važnu ulogu u uvođenju i funkcionisanju dualnog sistema stručnog obrazovanja”.</p><p>Agencija za borbu protiv korupcije je u svom mišljenju o proceni rizika korupcije u julu ove godine među glavnim zamerkama istakla upravo prevelika ovlašćenja PKS. Prema nacrtu, PKS je nadležna da proverava da li su poslodavci ispunili uslove da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, vodi registar poslodavaca, ali i bira članove komisije za polaganje završnog i maturskog ispita.</p><p>Novim izmenama Ministarstvo nije smanjilo nadležnosti PKS-a, ali je u Nacrt zakona ubacilo član po kome će nadzor nad obavljanjem poslova PKS-a koji su povereni ovim zakonom  vršiti Ministarstvo prosvete.</p><p>„U dualnom obrazovanju učestvuju dva sistema: jedan je sistem obrazovanja, a drugi je sistem privrede. PKS od januara u svom članstvu sublimira sve privredne subjekte i kao odgovorna organizacija treba da uzme učešće u realizaciji dela kompetencija koje se odnose na učenje kroz rad u kompanijama“,ističe Gabrijela Grujić za Insajder.</p><h2>Simulacija saradnje sa sindikatima?</h2><p>Takođe, iako je rad sindikata u Nemačkoj omogućen, u istoj studiji GIZ-a se kao akteri koji oblikuju obrazovne profile navode udruženja poslodavaca, kompanije i nadležna Vladina tela, dok se sindikati i nastavnici navode kao potencijalna jezgra “otpora prema promenama”.</p><p>Na pitanje zbog čega sindikati nisu uključeni u proces uvođenja dualnog obrazovanja i zbog čega nisu u mogućnosti da štite prava đaka na učenju  kod poslodavaca, kao što je slučaj u Austriji i Nemačkoj, pomoćnica ministra prosvete odgovara da su sindikati „dali svoje mišljenje na Zakon i njihova mišljenja i svi njihovi konstruktivni predlozi u cilju unapređivanja obrazovanja mladih su usvojeni“.</p><p>Međutim, Vesna Vojvodić Mitrović iz sindikata „Nezavisnost“ kaže za Insajder da se sindikati ne slažu sa ministarstvom oko suštine zakona, ističući da to što su sindikati „seli za pregovarački sto“ da bi popravili zakon, ne znači da su njihovi zahtevi usvojeni niti da je njihovo mišljenje uzeto u obzir.</p><p>„To što su u ministarstvu rekli da su na zakonu sarađivali sa sindikatima tiče se njihove percepcije pojma saradnje. Kad god sednete sa njima za sto oni to svima predstavljaju kao da smo se mi oko svega dogovorili. S druge strane, ako ne odete na sastanak, oni će reći da time imaju odrešene ruke,“ kaže Vojvodić Mitrović za Insajder.</p><p>Prema njenim rečima, sindikati nisu učestvovali u donošenju ovakvog nacrta, dodajući da ima utisak da je ovaj zakon unapred bio spremljen da bude usvojen po svaku cenu.</p><p>„Ministarstvo ima udvorički odnos prema kapitalu. Oni su nama dali gotov nacrt zakona po kome su oni prvo smislili da đaci rade besplatno. Tek nakon naših apela, oni su cenjkajući se povećali naknadu za ono što oni nazivaju „produktivnim radom“, a što je otvoreno za manipulacije“, ističe Vojvodić Mitrović za Insajder.</p><h2>Rešenje za nezaposlenost ili nastavak koncepta „jeftine radne snage“?</h2><p>Novim zakonom kojim bi se u Srbiji uvelo obavezno dualno obrazovanje za učenike srednjih stručnih škola, ostavlja dosta prostora za zloupotrebu učenika kao jeftine radne snage.</p><p>Profesor Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, rekao je ranije za Insajder da<a href="https://insajder.net/sr/sajt/drustvo/4890/Dualno-obrazovanje-Put-ka-eksploataciji-mladih.htm">stručna nastava nije sporna, međutim, dodaje da se dualno obrazovanje uglavnom odnosi na obučavanje đaka za najniže poslove po stepenu kvalifikacije.</a></p><p>Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union istakao je ranije za Insajder da <a href="https://insajder.net/sr/sajt/drustvo/5027/Profesor-radnog-prava-Reljanovi%C4%87-Predlog-zakona-o-dualnom-obrazovanju-je-deo-trke-do-dna-(VIDEO).htm">dualno obrazovanje, ovako kako ga Srbija zamišlja, ima za cilj školovanje jeftine radne snage</a>, kojoj će konkurencija biti zapravo učenici koji se u tom trenutku nalaze u procesu dualnog obrazovanja.</p><p>Takođe, s obzirom da zakon o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.</p><p>Jedan od mogućih problema je i to što poslodavci nemaju obavezu da zaposle nijednog učenika, čak ni one koji su se dobro pokazali. Samim tim se postavlja pitanje zašto bi imali motivaciju da nekoga zadrže, ako na jednostavnijim poslovima mogu svake godine iznova da angažuju nove učenike. </p><h3>Neograničen broj ugovora o dualnom obrazovanju</h3><p>Iako su to bili zahtevi Agencije za borbu protiv korupcije, zakonom neće biti ograničen broj ugovora o dualnom obrazovanju  koje poslodavac može zaključiti, niti će ministarstvo i škole biti obavezne da objave konkretne ugovore o dualnom obrazovanju između đaka i kompanija.</p><p>Kako navode u ministarstvu, škole i PKS će na svojim zvaničnim internet stranicama samo objavljivati osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad.</p></article>

<p>Nakon kritika prvog zakonskog rešenja, Vlada Srbije je u izmenjenoj verziji nacrta predložila povećane naknade za rad učenika stručnih srednjih škola, a uveden je i nadzor nad poslovima koje sprovodi Privredna komora Srbije, što prvim nacrtom nije bilo predviđeno iako je reč o predstavniku poslodavaca. Izbačena je i odredba da su učenici u obavezi da poštuju „interna akta poslodavca&nbsp; i pravila radne discipline“, međutim, sva prava koja imaju zaposleni u skladu sa Zakonom o radu nisu dobili. &nbsp;</p><p>U Austriji i Nemačkoj, zemljama koje se uzimaju kao uzor za uvođenje dualnog obrazovanja u Srbiji,&nbsp; poslodavci đacima uplaćuju naknadu i doprinose i dozvoljeno im je i sindikalno organizovanje.</p><h2>Šest sati dnevno, 91 dinar po satu</h2><p>Prema nacrtu zakona objavljenom u maju ove godine, bilo je predviđeno da đaci srednjih stručnih škola od tri, odnosno četiri godine i specijаlističkog obrаzovаnjа, pored nastave u školi, rade za poslodavce do osam sati dnevno, a maksimalno 35 sati nedeljno, za šta bi trebalo da budu plaćeni minimum 65 dinara po satu za ono što se smatra „produktivnim radom“.</p><table class="antrfile" border="0" align="left">
<tbody>
<tr>
<td>
<h2>U školi maksimalno četvrtina časova</h2>
<p>Prema predlogu Zakona o dualnom obrazovanju koji je Vlada Srbije uputila u skupštinsku proceduru obim učenjа kroz rаd iznosi nаjmаnje 20 odsto, а nаjviše 80 odsto čаsovа od ukupnog brojа čаsovа stručnih predmetа. U školi se reаlizuje nаjviše 25 odsto čаsovа učenjа kroz rаd.</p>
<p>Podzаkonske аkte zа sprovođenje ovog zаkonа, ministаr donosi u roku od šest meseci od dаnа stupаnjа nа snаgu ovog zаkonа.</p>
Takođe, Vlаdа obrаzuje komisiju zа rаzvoj i sprovođenje duаlnog obrаzovаnjа u roku od 60 dаnа od dаnа stupаnjа nа snаgu ovog zаkonа.</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Međutim, prema konačnom nacrtu zakona, đaci će raditi najviše šest sati dnevno, za šta će dobijati 91 dinar po satu što je 70 odsto zakonski definisane minimalne zarade.</p><p>Ipak, prema analizi Insajdera, činjenica da „produktivan rad“ u Nacrtu zakona nije jasno definisan ostavlja prostor kompanijama da učenicima proizvoljno određuju radne sate, a time i zaradu. Istovremeno, đaci nemaju previše mogućnosti za žalbu, jer su kompanije u ovom slučaju u funkciji škola, a oni učenici, a ne radnici što potvđuje i ministarstvo u svom odgovoru Insajderu.</p><p>„Naš zakon se ne odnosi na zapošljavanje već na omogućavanje učenicima da imaju kvalitetnu praksu u kojoj se tokom školovanja poštuje nastavni plan i program, a realizuju ga zajedno nastavnik praktične nastave i licencirani instruktor iz kompanije koji ima položene pedagoško-didaktičke veštine koje propisuje Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja,“ objašnjava za Insajder savetnica ministra za dualno obrazovanje Gabrijela Grujić.</p><h2>U Nemačkoj i Austriji radnici-đaci, u Srbiji samo đaci</h2><p>Dualno obrazovanje u srednjim školama podrazumeva kombinaciju teorije koja se uči u školi i prakse koja se obavlja u kompanijama. Elementi ovakvog načina obrazovanja prisutni su u Srbiji od 2013. godine i sprovode se u saradnji sa Nemačkom, Švajcarskom i Austrijom, zemljama u kojima je ovaj vid obrazovanja zastupljen godinama.</p><p>Međutim, kada je reč o odnosu prema radnim pravima đaka, učešću sindikata u procesu implementacije dualnog obrazovanja, ali i ulozi Privredne komore, srpska verzija se drastično razlikuje od one u Austriji ili Nemačkoj.&nbsp;</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Dualno uz „aktivnu pomoć“</h3>
<p>Vlada Srbije od 2013. godine uvodi dualno obrazovanje uz aktivnu pomoć Austrije i Nemačke, a potpisani su i mnogi memorandumi i sporazumi. Na implementaciji i konkretnim programima dualnog obrazovanja zajedno sa Vladom Srbije i PKS-om rade Nemačka organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ), Privredna komora Austrije i Austrijska razvojna agencija (ADA), ali i Swiss contact, švajcarska poslovno-orijentisana fondacija za internacionalnu saradnju.</p>
<p>Na informativnoj manifestaciji na temu „Dualno obrazovanje - Perspektive i podsticajna sredstva" u maju ove godine savetnik za dualno obrazovanje iz Nemačko-srpske privredne komore Oliver Herlen najavio je da će u okviru te komore biti osnovana Radna grupa za dualno obrazovanje, sa ciljem informisanja i međusobne razmene ideja i iskustava. Predstavljen je i projekat kojim bi srpske kompanije, koje imaju matična preduzeća na teritoriji neke od zemalja EU, dobile podsticajna sredstava iz Nemačke za uspešno uvođenje modela dualnog obrazovanja.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>U sistemu dualnog obrazovanja u Nemačkoj i Austriji poslodavci đacima uplaćuju naknadu i doprinose, a s obzirom da su đaci istovremeno i zaposleni, njima je dozvoljeno i sindikalno organizovanje.</p><p>Međutim, iako dobijaju 70 posto minimalca za „rad kroz učenje“ đaci u Srbiji nisu definisani kao zaposleni i zbog toga nisu zaštićeni ni odredbama Zakona o radu.</p><p>Na pitanje novinara Insajdera zbog čega slične odredbe nisu uvrštene u srpski zakon o dualnom obrazovanju, pomoćnica ministra prosvete ističe da učenici u Srbiji nisu u radnom odnosu, ali ne odgovara na pitanje zbog čega.</p><p>„Veoma je bitno naglasiti da ovim Zakonom učenik nije u radnom odnosu i ne dopinosi procesu proizvodnje...Naknada nije naknada za "rad" već vrsta stipendije-motivacije za učenje i sticanje znanja koja će im biti neophodna u daljoj karijeri prilikom zapošljavanja,“ ističe Gabrijela Grujić za Insajder.</p><h2>U Nemačkoj bliskost poslodavcima mana, u Srbiji prednost</h2><p>O tome da su razlike između domaćeg modela dualnog obrazovanja napravljene planski svedoči i Studija izvodljivosti “<a href="http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/Centar%20za%20edukaciju/GIZ%20VET%20-%20Dualno%20obrazovanje%20STUDIJA%20Srpski%20WEB%20s2.pdf">Dualnog srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji”</a> koju je Vlada Srbije naručila od Nemačke organizacije za tehničku saradnju (GIZ).</p><p>U Studiji se navodi da komore u nemačkom sistemu stručnog obrazovanja, iako važne, nisu uključene u razvijanje obrazovnog programa zbog njihove bliskosti sa poslodavcima, dok se kada je reč o Srbiji tvrdi da Privredna komora može imati “važnu ulogu u uvođenju i funkcionisanju dualnog sistema stručnog obrazovanja”.</p><p>Agencija za borbu protiv korupcije je u svom mišljenju o proceni rizika korupcije u julu ove godine među glavnim zamerkama istakla upravo prevelika ovlašćenja PKS. Prema nacrtu, PKS je nadležna da proverava da li su poslodavci ispunili uslove da učestvuju u sistemu dualnog obrazovanja, vodi registar poslodavaca, ali i bira članove komisije za polaganje završnog i maturskog ispita.</p><p>Novim izmenama Ministarstvo nije smanjilo nadležnosti PKS-a, ali je u Nacrt zakona ubacilo član po kome će nadzor nad obavljanjem poslova PKS-a koji su povereni ovim zakonom&nbsp; vršiti Ministarstvo prosvete.</p><p>„U dualnom obrazovanju učestvuju dva sistema: jedan je sistem obrazovanja, a drugi je sistem privrede. PKS od januara u svom članstvu sublimira sve privredne subjekte i kao odgovorna organizacija treba da uzme učešće u realizaciji dela kompetencija koje se odnose na učenje kroz rad u kompanijama“,ističe Gabrijela Grujić za Insajder.</p><h2>Simulacija saradnje sa sindikatima?</h2><p>Takođe, iako je rad sindikata u Nemačkoj omogućen, u istoj studiji GIZ-a se kao akteri koji oblikuju obrazovne profile navode udruženja poslodavaca, kompanije i nadležna Vladina tela, dok se sindikati i nastavnici navode kao potencijalna jezgra “otpora prema promenama”.</p><p>Na pitanje zbog čega sindikati nisu uključeni u proces uvođenja dualnog obrazovanja i zbog čega nisu u mogućnosti da štite prava đaka na učenju &nbsp;kod poslodavaca, kao što je slučaj u Austriji i Nemačkoj, pomoćnica ministra prosvete odgovara da su sindikati „dali svoje mišljenje na Zakon i njihova mišljenja i svi njihovi konstruktivni predlozi u cilju unapređivanja obrazovanja mladih su usvojeni“.</p><p>Međutim, Vesna Vojvodić Mitrović iz sindikata „Nezavisnost“ kaže za Insajder da se sindikati ne slažu sa ministarstvom oko suštine zakona, ističući da to što su sindikati „seli za pregovarački sto“ da bi popravili zakon, ne znači da su njihovi zahtevi usvojeni niti da je njihovo mišljenje uzeto u obzir.</p><p>„To što su u ministarstvu rekli da su na zakonu sarađivali sa sindikatima tiče se njihove percepcije pojma saradnje. Kad god sednete sa njima za sto oni to svima predstavljaju kao da smo se mi oko svega dogovorili. S druge strane, ako ne odete na sastanak, oni će reći da time imaju odrešene ruke,“ kaže Vojvodić Mitrović za Insajder.</p><p>Prema njenim rečima, sindikati nisu učestvovali u donošenju ovakvog nacrta, dodajući da ima utisak da je ovaj zakon unapred bio spremljen da bude usvojen po svaku cenu.</p><p>„Ministarstvo ima udvorički odnos prema kapitalu. Oni su nama dali gotov nacrt zakona po kome su oni prvo smislili da đaci rade besplatno. Tek nakon naših apela, oni su cenjkajući se povećali naknadu za ono što oni nazivaju „produktivnim radom“, a što je otvoreno za manipulacije“, ističe Vojvodić Mitrović za Insajder.</p><h2>Rešenje za nezaposlenost ili nastavak koncepta „jeftine radne snage“?</h2><p>Novim zakonom kojim bi se u Srbiji uvelo obavezno dualno obrazovanje za učenike srednjih stručnih škola, ostavlja dosta prostora za zloupotrebu učenika kao jeftine radne snage.</p><p>Profesor Ivan Ivić, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine, rekao je ranije za Insajder da<a href="https://insajder.net/sr/sajt/drustvo/4890/Dualno-obrazovanje-Put-ka-eksploataciji-mladih.htm">stručna nastava nije sporna, međutim, dodaje da se dualno obrazovanje uglavnom odnosi na obučavanje đaka za najniže poslove po stepenu kvalifikacije.</a></p><p>Mario Reljanović, profesor radnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta Union istakao je ranije za Insajder da <a href="https://insajder.net/sr/sajt/drustvo/5027/Profesor-radnog-prava-Reljanovi%C4%87-Predlog-zakona-o-dualnom-obrazovanju-je-deo-trke-do-dna-(VIDEO).htm">dualno obrazovanje, ovako kako ga Srbija zamišlja, ima za cilj školovanje jeftine radne snage</a>, kojoj će konkurencija biti zapravo učenici koji se u tom trenutku nalaze u procesu dualnog obrazovanja.</p><p>Takođe, s obzirom da zakon o dualnom obrazovanju isključuje primenu zakona o radu ostaje ozbiljna sumnja u to pod kojim uslovima će deca raditi i kakvi su njihovi načini zaštite. Istovremeno, ako poslovne potrebe poslodavca ne budu dovoljno velike za angažovanje učenika za stalno, ni od najavljenog smanjenja nezaposlenosti mladih neće biti ništa.</p><p>Jedan od mogućih problema je i to što poslodavci nemaju obavezu da zaposle nijednog učenika, čak ni one koji su se dobro pokazali. Samim tim se postavlja pitanje zašto bi imali motivaciju da nekoga zadrže, ako na jednostavnijim poslovima mogu svake godine iznova da angažuju nove učenike.&nbsp;</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Neograničen broj ugovora o dualnom obrazovanju</h3>
<p>Iako su to bili zahtevi Agencije za borbu protiv korupcije, zakonom neće biti ograničen broj ugovora o dualnom obrazovanju&nbsp; koje poslodavac može zaključiti, niti će ministarstvo i škole biti obavezne da objave konkretne ugovore o dualnom obrazovanju između đaka i kompanija.</p>
<p>Kako navode u ministarstvu, škole i PKS će na svojim zvaničnim internet stranicama samo objavljivati osnovne informacije o planu i programu nastave i učenja i druge informacije od značaja za izvođenje učenja kroz rad.</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p></p>

Tema

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Tema dana

Zakon o dualnom obrazovanju: Ono što važi za Austriju i Nemačku, ne važi za Srbiju