Jezik

sr

en

Konačna presuda: Šešelju deset godina za zločine protiv čovečnosti, kaznu već odslužio

Žalbeno veće Mehanizma u Hagu ukinulo je danas oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju i osudilo ga na 10 godina zatvora zbog progona i podsticanja na progon Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini. Ovu kaznu Šešelj je već odslužio imajući u vidu vreme koje je proveo u Haškom tribunalu, odnosno 11 i po godina. Šešelj nije prisustvovao objavi presude, kao što je ranije i najavio.

Insajder: Vojislav Šešelj, lider SRS
Foto: Insajder / Vojislav Šešelj, lider SRS

Žalbeno veće osudilo je Šešelja po tačkama 1, 10, 11 - za prisilnu deportaciju i podsticanje deportacije Hrvata iz Vojvodine, dok je odbacilo žalbe tužilaštva po ostalim tačkama prvostepene presude Haškog tribunala.

Šešelj je na mitingu SRS, 6. maja 1992. godine, pročitao spisak od 17 “nelojalnih” Hrvata koji su odmah morali da se isele iz svojih kuća. To se smatralo početkom progona Hrvata iz tog mesta, koji su u njemu tada činili većinu stanovništva, da bi danas u njemu živelo 80 odsto Srba. Snimak mitinga u Hrtkovcima je jedan od dokaza koje je tužilaštvo izvodilo u Hagu.

Šešelj je po tri tačke bio optužen za zločine protiv čovečnosti - progon, deportaciju i nečovečno postupanje i po šest tačaka za kršenja zakona ili običaja ratovanja - ubistvo, mučenje i surovo postupanje, pljackanje, uništavanje verskih ili skolskih objekata, sve to upereno protiv nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini.

Šešelj: Protivpravna presuda, preduzeću određene mere

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj ocenio je danas da je presuda koju je protiv njega donelo Žalbeno veće mehanizma u Hagu protivpravna i dodao da će preduzeti određene mere protiv nje.

Šešelj je za agenciju Beta rekao da je presuda protivpravna iz formalnog razloga jer, kako je naveo, po anglosaksonskom pravu ne može da se preinači oslobađajuća u osuđujuću presudu u toku žalbenog postupka.

"Oni su mogli da ukinu presudu i vrate je na ponovni postupak", rekao je lider radikala i dodao da su drugostepenu presudu protiv njega doneli oni koji ga "nikada u životu i nisu videli".

Šešelj je naveo da je "veoma ponosan na sve pripisane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i da je spreman da u budućnosti višestruko obnovi".

Šešelj je bio optužen i da je neposredno izvršio, podsticao, pomagao i podržavao izvršenje tih krivičnih dela, u okviru udruženog zločinačkog poduhvata, sa ciljem trajnog uklanjanja nesrba iz tih krajeva. Radi se o periodu od avgusta 1991. do septembra 1993. godine.

Nakon suđenja koje je trajalo od 2007. do 2012. godine Haški tribunal je prvostepenom presudom 30. marta 2016. Šešelja oslobodio svih optužbi za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93.

Dugi haški proces lideru Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislavu Šešelju prema oceni glavnog tužioca Serža Bramerca „nije najbolji primer međunarodne pravde”.

Pre izricanja prvostepene presude Šešelj je u pritvoru Haškog tribunala već proveo 11 i po godina, od marta 2003. do novembra 2014., čime je, kako tvrdi, bilo prekršeno njegovo pravo na suđenje u razumnom roku.

Tužioci su oslobađajuću presudu Šešelju, donetu preglasavanjem sudija, u žalbi nazvali „nerazumnom", „neobrazloženom", pravno neutemeljenom i zasnovanom na  „pogrešno protumačenim činjenicama".

Oni smatraju da u presudi uopšte nisu razmotreni ključni dokazi o ratnim zločinima Šešeljevih ljudi, kao ni o udruženom zločinačkom poduhvatu nasilnog progona nesrpskog stanovništva u Hrvatskoj i BiH.

Šešeljeve izjave kao „izraz alternativnog političkog programa koji nikada nije sproveden"

Ključno pitanje na koje je apelaciono veće Mehanizma trebalo da odgovori je da li je Šešelj imao „zločinačku nameru" stvaranja Velike Srbije progonom nesrba, koju su dobrovoljci SRS sprovodili u Hrvatskoj i BiH, ili je Velika Srbija bila isključivo Šešeljev politički program i neostvaren cilj, koji nije podrazumevao zločine, kao što je utvrđeno prvostepenom presudom, na osnovu tvrdnji samog optuženog.

Većina sudija u prvostepenoj presudi, međutim, brojne Šešeljeve izjave smatraju kao „izraz alternativnog političkog programa koji nikada nije sproveden".

Tužioci smatraju da je Šešeljev govor direktno izazavao „napade" njegovih pristalica na lokalne Hrvate koji su bili prisiljeni da napuste Hrtkovce.

Tužioci smatraju da pravda nije zadovoljena

Tužilaštvo je žalbom zatražilo da apelaciono veće sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, poništi oslobađajuću presudu, Šešelja proglasi krivim i osudi ga na 28 godina zatvora.

Kao alternativu, tužioci su predložili da apelaciono veće naloži da suđenje Šešelju bude ponovljeno zbog toga što presudom, usled kardinalnih grešaka, pravda nije zadovoljena.

Šešelj, koji se tokom procesa branio sam, zatražio je da žalba bude odbačena, a oslobađajuća presuda potvrđena.

Tužilaštvo se žalilo i na deo presude u kojem je utvrđeno da Šešelj svojim govorima nije podsticao i pomagao zločine na drugim lokacijama u Hrvatskoj i BiH.

Izvor: Beta, N1, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.