<article>Prilikom javne rasprave o ustavnim amandmanima koji se tiču pravosuđa struka je bila gotovo <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/9991/">jedinstvena u oceni</a> da su predložene izmene neprihvatljive. Nakon dorade, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">Ministarstvo je promenilo određene delove</a>, ali su brojne zamerke ostale, a predstavnici struke nisu imali mogućnost da na njih utiču. Ministarska je ipak danas obećala da će struka imati veći uticaj kada budu donošeni zakoni koji uređuju oblast pravosuđa."Venecijanska komisija planira da tokom zasedanja u junu razmotri naše predloge i dostavi mišljenje Srbiji, a eksperti Venecijanske komisije će tokom maja posetiti Beograd i imati prilike da razgovaraju ne samo sa predstavnicima Ministarstva pravde nego i civilnog sektora", rekla je Kuburović na petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.Kuburović je podsetila da je objavljivanje prvog radnog teksta ustavnih amandmana izazvalo veliku polemiku, ali je dodala da "ostaje pri stanovištu da pojedini stavovi nisu bili dovoljno argumentovani"."Za mnoge kritike i tvrdnje da nešto nije bilo dobro nismo dobili odgovor šta je to dobro i kako bi to trebalo da izgleda", rekla je ministarka.Kuburović je rekla da je prvobitni tekst "pretrpeo ozbiljne promene", da je usvojen veliki broj primedbi strukovnih udruženja i civilnog sektora i da je dobijen "bolji, unapređen i sistematičniji tekst".Prema rečima ministarke, uloga struke će biti znatno veća kada se budu donosili zakoni koji se tiču pravosuđa, pre svega Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Pravosudnoj akademiji i Zakon o javnom tužilaštvu."Ustav utvrđuje osnovna načela koja treba da se razrade kasnije zakonima. Nekoliko zakona treba uskoro da krene u proceduru, treba da osnujemo radne grupe i uskladimo ih sa amandmanima koje smo predložili i verujem da će tu i te kako doprinos struke biti znatno dominantniji nego kada je reč o samim ustavnim načelima jer, koliko god da je struka bitna njihovo mišljenje ne može biti presudno prilikom kreiranja ustavnih amandmana", izjavila je Kuburović.Prema analizi novinara redakcije Insajder, međutim, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">Ministarstvo pravde u konačnom rešenju ipak nije usvojilo ključne kritike struke na izmene Ustava o pravosuđu.</a><h2>Ilić: Nesklad između Akcionog plana i Ustavnih amandmana</h2>Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić ocenio je da postoji nesklad između Akcionog plana za poglavlje 23 i Nacrta ustavnih amandmana poslatih Venecijanskoj komisiji.Dok se u Akcionom planu ističe cilj otklanjanja političkog uticaja na izbor javnih tužilaca i zamenika tužilaca, Ilić navodi da je predloženim amandmanima predviđeno da njih bira Narodna skupština prostom većinom.Takođe se u Akcionom planu navodi da je potrebno da najmanje polovina članova Visokog saveta tužilaštva bude iz redova tužilaca, dok će prema amandmanima četiri od 11 članova tog tela birati tužioci.Ilić je dodao i da se u Akcionom planu navodi da je ustavnim promenama potrebno "ukloniti svaku vrstu naknadne kontrole nad javnim tužiocima", a da je ustavnim amandmanima predviđeno da javni tužioci za svoj rad odgovaraju Skupštini.Ministarstvo pravde je pre desetak dana usvojilo Nacrt ustavnih izmena u delu koje se tiče pravosuđa i <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">prosledilo ih Venecijanskoj komisiji</a> koja bi trebalo da oceni njihovu usklađenost s evropskim pravnim normama.Venecijanska komisija, odnosno Evropska komisija za demokratizaciju kroz pravo kako je njen pun naziv, predstavlja savetodavno telo Saveta Evrope, koje daje mišljenja u vezi sa ustavima njegovih članica i drugih pravnih normi. Njena mišljenja formalno-pravno nisu obavezujuća, ali se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije.Izvor: Beta, Insajder</article>

Prilikom javne rasprave o ustavnim amandmanima koji se tiču pravosuđa struka je bila gotovo <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/9991/">jedinstvena u oceni</a> da su predložene izmene neprihvatljive. Nakon dorade, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">Ministarstvo je promenilo određene delove</a>, ali su brojne zamerke ostale, a predstavnici struke nisu imali mogućnost da na njih utiču. Ministarska je ipak danas obećala da će struka imati veći uticaj kada budu donošeni zakoni koji uređuju oblast pravosuđa."Venecijanska komisija planira da tokom zasedanja u junu razmotri naše predloge i dostavi mišljenje Srbiji, a eksperti Venecijanske komisije će tokom maja posetiti Beograd i imati prilike da razgovaraju ne samo sa predstavnicima Ministarstva pravde nego i civilnog sektora", rekla je Kuburović na petoj plenarnoj sednici Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji.Kuburović je podsetila da je objavljivanje prvog radnog teksta ustavnih amandmana izazvalo veliku polemiku, ali je dodala da "ostaje pri stanovištu da pojedini stavovi nisu bili dovoljno argumentovani"."Za mnoge kritike i tvrdnje da nešto nije bilo dobro nismo dobili odgovor šta je to dobro i kako bi to trebalo da izgleda", rekla je ministarka.Kuburović je rekla da je prvobitni tekst "pretrpeo ozbiljne promene", da je usvojen veliki broj primedbi strukovnih udruženja i civilnog sektora i da je dobijen "bolji, unapređen i sistematičniji tekst".Prema rečima ministarke, uloga struke će biti znatno veća kada se budu donosili zakoni koji se tiču pravosuđa, pre svega Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o Pravosudnoj akademiji i Zakon o javnom tužilaštvu."Ustav utvrđuje osnovna načela koja treba da se razrade kasnije zakonima. Nekoliko zakona treba uskoro da krene u proceduru, treba da osnujemo radne grupe i uskladimo ih sa amandmanima koje smo predložili i verujem da će tu i te kako doprinos struke biti znatno dominantniji nego kada je reč o samim ustavnim načelima jer, koliko god da je struka bitna njihovo mišljenje ne može biti presudno prilikom kreiranja ustavnih amandmana", izjavila je Kuburović.Prema analizi novinara redakcije Insajder, međutim, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">Ministarstvo pravde u konačnom rešenju ipak nije usvojilo ključne kritike struke na izmene Ustava o pravosuđu.</a><h2>Ilić: Nesklad između Akcionog plana i Ustavnih amandmana</h2>Zamenik predsednika Državnog veća tužilaca Goran Ilić ocenio je da postoji nesklad između Akcionog plana za poglavlje 23 i Nacrta ustavnih amandmana poslatih Venecijanskoj komisiji.Dok se u Akcionom planu ističe cilj otklanjanja političkog uticaja na izbor javnih tužilaca i zamenika tužilaca, Ilić navodi da je predloženim amandmanima predviđeno da njih bira Narodna skupština prostom većinom.Takođe se u Akcionom planu navodi da je potrebno da najmanje polovina članova Visokog saveta tužilaštva bude iz redova tužilaca, dok će prema amandmanima četiri od 11 članova tog tela birati tužioci.Ilić je dodao i da se u Akcionom planu navodi da je ustavnim promenama potrebno "ukloniti svaku vrstu naknadne kontrole nad javnim tužiocima", a da je ustavnim amandmanima predviđeno da javni tužioci za svoj rad odgovaraju Skupštini.Ministarstvo pravde je pre desetak dana usvojilo Nacrt ustavnih izmena u delu koje se tiče pravosuđa i <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/11095/">prosledilo ih Venecijanskoj komisiji</a> koja bi trebalo da oceni njihovu usklađenost s evropskim pravnim normama.Venecijanska komisija, odnosno Evropska komisija za demokratizaciju kroz pravo kako je njen pun naziv, predstavlja savetodavno telo Saveta Evrope, koje daje mišljenja u vezi sa ustavima njegovih članica i drugih pravnih normi. Njena mišljenja formalno-pravno nisu obavezujuća, ali se poštuju u državama članicama Saveta Evrope i Evropske unije.Izvor: Beta, Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Venecijanska komisija o Ustavnim amandmanima sa predstavnicima vlasti i civilnog sektora u maju u Beogradu