Lideri EU Kameronu: Nema povlastica za Veliku Britaniju
Neće biti nikakvih povlastica Velikoj Britaniji u postupku izlaska iz Evropske unije, koji posle Bregzita treba odmah pokrenuti, a u budućim, najpre temeljno ispregovaranim odnosima, London može sklopiti sporazum o povratku u jedinstveno tržište Unije samo ako pristane i na slobodno kretanje građana, a ne samo robe, usluga i kapitala.
To su praktično sve vođe 27 članica EU stavile do znanja britanskom premijeru u ostavci Dejvidu Kameronu u utorak uveče nakon prvog dana sastanka na vrhu, rekli su evropski diplomatski izvori na samitu u Briselu.
Time su lideri EU sadašnjoj i budućoj britanskoj vladi predočili da Britanija ne može računati samo na povlastice, već da mora pristati i na slobodno kretanje državljana članica EU, što su pristalice izlaska Britanije iz EU navodile kao jedan od glavnih razloga za razlaz s Unijom.
To je uoči samita nagovestila i nemačka kancelarka Angela Merkel, iako je ona, za razliku od većine drugih vođa EU, rekla da se britanskim vlastima mora dati nešto vremena da pokrenu postupak na temelju člana 50. temeljnog akta EU, Lisabonskog ugovora, kojim je utvrđen mehanizam izlaska neke zemlje iz Unije.
I predstavnica EU Federika Mogerini je u programskoj poruci, sažimajući stavove ogromne većine članica Unije, rekla da sad britanske vlasti moraju uvažiti na referendumu izraženu volju većine britanskih građana i to "pretvoriti u stvarnost" bez oklevanja.
"Nikakvog razdoblja neizvesnosti ne sme biti… Nema napola članica EU i vlasti Velike Britanije imaju odgovornost i prema ostalim građanima Unije kojih je 440 miliona", izjavila je Federika Mogerini, napomenuvši da EU ubuduće može pregovorima sklopiti i tesne veze na poljima spoljne politike i bezbednosti.
A da su stvari krajnje ozbiljne ne samo za britansko ostrvo, jer je funta prilično izgubila na vrednosti, već i za celu Uniju koja je sad rešena da učvrsti svoje redove, a naročito ekonomiju i finansije zone evra, upozorio je i predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi, koji je obelodanio da će i zona evra zbog Bregzita imati pad bruto domaćeg proizvoda između 0,3 i 0,5 odsto u iduće tri godine.
Članice EU koje traže da Kameron odmah pokrene član 50. Lisabonskog ugovora o razdruživanju predvode Francuska i Belgija, koje naročito žele da izbegnu da se otezanjem pregovora s Londonom i naročito situacijom da Britanci mogu birati šta im se sviđa, a šta ne u Uniji, daju "municiju" i drugim snagama u EU koje bi da razlabave ustrojstvo ili čak napuste Uniju.
Mogerini će u sredu liderima EU, drugog dana samita na kom neće učestvovati Kameron, predstaviti novu globalnu strategiju EU, naročito sa stanovišta bezbednosti i spoljne politike.
U krugovima EU je kružila i inicijativa šefova diplomatija Nemačke i Francuske Frank-Valter Štajnmajera i Žan-Mark Eroa, koji traže da se i jačanjem odbrambene strukture EU osnaži delovanje Unije na međunarodnoj pozornici i posebno u borbi protiv terorizma, što je velika briga svih evropskih građana.
Štajnmajer i Ero naglašavaju da se i druge velike glavobolje Evropljana, poput imigrantske krize, moraju lečiti snažnom zaštitom spoljnih granica i solidarnom raspodelom pristiglih izbeglica.
Ministri dve najsnažnije evropske države kažu da se i iz zajedničkih evropskih blagajni moraju podstaći privredni rast, zapošljavanje, ustanoviti Evropski monetarni fond i ojačati zona evra, uključujući postavljanje premijera ekonomske "vlade" zone evra.
Izvor: Beta
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.