<article>Antić je na konferenciji za novinare rekao da je ta kompanija za kupovinu udela od 63 odsto u RTB-u ponudila biznis plan u vrednosti 1,26 milijardi dolara, u okviru kojih je i obavezujućih 350 miliona dolara za dokapitalizaciju, izmirenje duga RTB-a od 200 miliona dolara i očuvanje 5.000 radnih mesta.Ugovor sa izabranim strateškim partnerom RTB-a trebalo bi da bude potpisan u septembru, a Zijin bi operativno upravljanje kompanijom mogao da preuzme početkom 2019. godine.Ministar Antić je na konferenciji za štampu rekao i da će Srbija u pojedinim aspektima ograničiti brzinu eksploatacije ruda kineske firme kako bi zaštitila nacionalne interese države Srbije.Kompanija Ziđin jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. U devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine bila je na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu čije su akcije na berzi.Godišnji poslovni prihod ove firme iznosi 10 milijardi evra (oko 78 milijardi juana), dok čista dobit grupacije dostiže više od 230 miliona evra (oko 1,8 milijardi juana).Komisija koja sprovodi tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor otvorila je u utorak dve ponude koje su ispunile tražene uslove - Zijina i ruske firme Ju gold.Ruska rudarska kompanija Ju gold osnovana je još 1976. godine, a tokom procesa privatizacije kupio ju je ruski milijarder Konstantin Strukov. U Rusiji ima sedam rudnika zlata i u toj delatnosti je medju tri najveće ruske kompanije.Rok za dostavljanje ponuda za RTB Bor koji zapošljava oko 5.000 ljudi istekao je 20. avgusta.Tenderom je bilo predviđeno da strateški partner RTB-a za udeo u vlasništvu te kompanije mora da investira najmanje 350 miliona dolara, ali nije definisan vlasnički udeo RTB-a koji država iznosi na prodaju.Podnosilac ponuda mogla je biti domaća ili strana kompanija koja se najmanje 10 godina bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih plemenitih metala.Ponude za strateško partnerstvo s RTB Bor, osim ove dve kompanije, dostavio je i kanadski Dajmond fild, ali je ta kompanija ispala iz trke zbog nepotpune dokumentacije.Država već godinama nastoji da proda RTB Bor, a kineska kompanija Ziđin se kao potencijalni kupac pominje još od prošle godine.Tenderom je predviđeno da strateški partner RTB-a za udeo u vlasništvu te kompanije mora da investira najmanje 350 miliona dolara.Nije definisan vlasnički udeo RTB-a koji država iznosi na prodaju, pa je na tenderu pobedila kompanija koja je ponudila najviše novca za najmanji vlasnički udeo u firmi u ovom slučaju – Ziđin je za 63 odsto ponudio 1,26 milijardi dolara .Ukupna vrednost novčanog kapitala RTB Bor je 2.333.863.136 dinara.<h2>Rudarsko topioničarski basen - rudnik dugova</h2>Rudarsko-topioničarski basen Bor jedini je proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji. Gigant koji je 80-ih godina donosio milione SFRJ, koji je u svom proizvodnom lancu imao desetine povezanih fabrika i zapošljavao više od 20.000 ljudi, jedan je od najvećih dužnika u zemlji.Poslovanjem RTB Bora Insajder se bavio u emisiji „Rudnik dugova“. Uprkos brojnim dokazima o tome da se investicioni ciklus u Boru pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava, do danas za to niko nije odgovarao. Najbolji primer nekontrolisanog trošenja je gradnja Topionice koja je koja je građena kreditima za koje je garantovala država.Kako je objavio Insajder, gradnja nove Topionice uvećana je trostruko za tri i po godine godine - sa 100 na čak 300 miliona evra. Posao je dodeljen kanadskoj firmi Lavalin u direktnim pregovorima, bez tendera, a ceo posao je završen u uskom krugu ljudi.Inače generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski više puta je ponovio da su u trenutku kada ga je Vlada Srbije krajem 2008. imenovala na to mesto, dugovi ove kompanije iznosili su oko 860 miliona evra, od čega je oko 600 miliona bio dug državi i državnim preduzećima.Krajem februara RTB Bor je saopštio da je u 2017. godini imao neto dobit 42,3 miliona dolara i da redovno plaća sve tekuće i obaveze po kreditnim aranžmanima. Navedeno je da je RTB Bor imao godišnji prihod od 302 miliona dolara, a rashod 218 miliona, čime se kompanija, kako tvrdi rukovodstvo, „izvlači iz zone srpskih gubitaša“.Tada je u saopštenju navedeno da je dug RTB Bor od 1,2 milijarde evra smanjen na 300 miliona. Otpisano je 90 odsto dugovanja Unapred pripremljenim planom reogranizacije (UPPR) iz 2016. đto znači da je dug preuzela država.Međutim, građani i dalje plaćaju stare dugove RTB Bor. Arbitražni sud u Ženevi doneo je prošle godine presudu da je Srbija dužna da grčkoj metalurško-energetskoj kompaniji Mitilineos plati kompenzaciju u visini oko 40 miliona dolara zbog spora oko ulaganja u RTB Bor. S tim u vezi početkom februara Vlada Srbije i grčka kompanija potpisale su sporazum da Srbija toj firmi isplati 40 miliona dolara kompenzacije, na šta se obavezala odlukom arbitražnog suda u Švajcarskoj u sporu oko ulaganja u Rudarsko-topioničarski basen Bor.</article>

Antić je na konferenciji za novinare rekao da je ta kompanija za kupovinu udela od 63 odsto u RTB-u ponudila biznis plan u vrednosti 1,26 milijardi dolara, u okviru kojih je i obavezujućih 350 miliona dolara za dokapitalizaciju, izmirenje duga RTB-a od 200 miliona dolara i očuvanje 5.000 radnih mesta.Ugovor sa izabranim strateškim partnerom RTB-a trebalo bi da bude potpisan u septembru, a Zijin bi operativno upravljanje kompanijom mogao da preuzme početkom 2019. godine.Ministar Antić je na konferenciji za štampu rekao i da će Srbija u pojedinim aspektima ograničiti brzinu eksploatacije ruda kineske firme kako bi zaštitila nacionalne interese države Srbije.Kompanija Ziđin jedan je od najvećih kineskih proizvođača zlata, a druga po veličini u proizvodnji bakarne rude. U devet zemalja zapošljava 17.500 radnika, a prošle godine bila je na 22. poziciji najvrednijih rudarskih kompanija u svetu čije su akcije na berzi.Godišnji poslovni prihod ove firme iznosi 10 milijardi evra (oko 78 milijardi juana), dok čista dobit grupacije dostiže više od 230 miliona evra (oko 1,8 milijardi juana).Komisija koja sprovodi tender za izbor strateškog partnera za RTB Bor otvorila je u utorak dve ponude koje su ispunile tražene uslove - Zijina i ruske firme Ju gold.Ruska rudarska kompanija Ju gold osnovana je još 1976. godine, a tokom procesa privatizacije kupio ju je ruski milijarder Konstantin Strukov. U Rusiji ima sedam rudnika zlata i u toj delatnosti je medju tri najveće ruske kompanije.Rok za dostavljanje ponuda za RTB Bor koji zapošljava oko 5.000 ljudi istekao je 20. avgusta.Tenderom je bilo predviđeno da strateški partner RTB-a za udeo u vlasništvu te kompanije mora da investira najmanje 350 miliona dolara, ali nije definisan vlasnički udeo RTB-a koji država iznosi na prodaju.Podnosilac ponuda mogla je biti domaća ili strana kompanija koja se najmanje 10 godina bavi eksploatacijom ili proizvodnjom bakra ili ostalih plemenitih metala.Ponude za strateško partnerstvo s RTB Bor, osim ove dve kompanije, dostavio je i kanadski Dajmond fild, ali je ta kompanija ispala iz trke zbog nepotpune dokumentacije.Država već godinama nastoji da proda RTB Bor, a kineska kompanija Ziđin se kao potencijalni kupac pominje još od prošle godine.Tenderom je predviđeno da strateški partner RTB-a za udeo u vlasništvu te kompanije mora da investira najmanje 350 miliona dolara.Nije definisan vlasnički udeo RTB-a koji država iznosi na prodaju, pa je na tenderu pobedila kompanija koja je ponudila najviše novca za najmanji vlasnički udeo u firmi u ovom slučaju – Ziđin je za 63 odsto ponudio 1,26 milijardi dolara .Ukupna vrednost novčanog kapitala RTB Bor je 2.333.863.136 dinara.<h2>Rudarsko topioničarski basen - rudnik dugova</h2>Rudarsko-topioničarski basen Bor jedini je proizvođač bakra, zlata i srebra u Srbiji. Gigant koji je 80-ih godina donosio milione SFRJ, koji je u svom proizvodnom lancu imao desetine povezanih fabrika i zapošljavao više od 20.000 ljudi, jedan je od najvećih dužnika u zemlji.Poslovanjem RTB Bora Insajder se bavio u emisiji „Rudnik dugova“. Uprkos brojnim dokazima o tome da se investicioni ciklus u Boru pretvorio u nekontrolisano trošenje sredstava, do danas za to niko nije odgovarao. Najbolji primer nekontrolisanog trošenja je gradnja Topionice koja je koja je građena kreditima za koje je garantovala država.Kako je objavio Insajder, gradnja nove Topionice uvećana je trostruko za tri i po godine godine - sa 100 na čak 300 miliona evra. Posao je dodeljen kanadskoj firmi Lavalin u direktnim pregovorima, bez tendera, a ceo posao je završen u uskom krugu ljudi.Inače generalni direktor RTB-a Blagoje Spaskovski više puta je ponovio da su u trenutku kada ga je Vlada Srbije krajem 2008. imenovala na to mesto, dugovi ove kompanije iznosili su oko 860 miliona evra, od čega je oko 600 miliona bio dug državi i državnim preduzećima.Krajem februara RTB Bor je saopštio da je u 2017. godini imao neto dobit 42,3 miliona dolara i da redovno plaća sve tekuće i obaveze po kreditnim aranžmanima. Navedeno je da je RTB Bor imao godišnji prihod od 302 miliona dolara, a rashod 218 miliona, čime se kompanija, kako tvrdi rukovodstvo, „izvlači iz zone srpskih gubitaša“.Tada je u saopštenju navedeno da je dug RTB Bor od 1,2 milijarde evra smanjen na 300 miliona. Otpisano je 90 odsto dugovanja Unapred pripremljenim planom reogranizacije (UPPR) iz 2016. đto znači da je dug preuzela država.Međutim, građani i dalje plaćaju stare dugove RTB Bor. Arbitražni sud u Ženevi doneo je prošle godine presudu da je Srbija dužna da grčkoj metalurško-energetskoj kompaniji Mitilineos plati kompenzaciju u visini oko 40 miliona dolara zbog spora oko ulaganja u RTB Bor. S tim u vezi početkom februara Vlada Srbije i grčka kompanija potpisale su sporazum da Srbija toj firmi isplati 40 miliona dolara kompenzacije, na šta se obavezala odlukom arbitražnog suda u Švajcarskoj u sporu oko ulaganja u Rudarsko-topioničarski basen Bor.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/6DaG8Aed3Ug" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Kineski Ziđin strateški partner RTB Bor

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation