<article><p>Mehmed Šebo, Medredin Hodžić, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović, Ramahudin Ćatović i Mevlida Koldžić (rođ. Hodžić) krenuli su na posao i u školi u Priboj redovnom autobuskom linijom. Imali su potvrde da su radnici, odnosno da su civili i da idu u Priboj na posao.</p><p>Autobus su na putu zaustavili pripadnici srpskih paravojnih jedinica „Osvetnici“, legitimisali ih i nesrbima, odnosno Bošnjacima rekli da izađu iz njega - 15 muškaraca i jedna žena kamionom su odvezeni ka Višegradu do Motela "Vilina vlas", gde su ih pretresli, pretukli, odveli na obalu reke Drine i streljali. Posmrtni ostaci Medredina Hodžića pronađeni su u jezeru Perućac 2010. godine, dok se za telima ostalih još traga.</p><figure></figure><p>U noći koja je prethodila ovoj otmici, nepoznati ljudi su iz Sjeverina silom odveli Sabahudina Ćatovića, brata Ramahudina Ćatovića. Ni njegovo telo nije nađeno.</p><p>Za ovaj zločin, pred Okružnim sudom u Beogradu 2005. pravosnažno su, zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, na 20 godina zatvora osuđeni Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević, a na 15 godina - Đorđe Šević. Otmica Sabahudina Ćatovića nije bila obuhvaćena ovim krivičnim postupkom.</p><p>Zapovednika jedinice "Osvetnici" Milana Lukića Haški tribunal osudio je 2012. na kaznu doživotnog zatvora zbog zločina u Višegradu.</p><p>Uprkos obećanjima predstavnika vlasti da će tela nevino ubijenih građana pronaći, to se do danas nije desilo. Osim ovoga, nadležne državne institucije uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje za pretrpljenu bol i da im priznaju status članova porodica civilnih žrtava rata.</p><p>Na ove činjenice podseća i Fond za humanitarno pravo.</p><p>„Uprkos deklarativnim izjavama sa najvišeg vrha vlasti, stvarni napori da se tela ovih nevino ubijenih građana pronađu su u potpunosti izostali. Pored ignorisanja prava porodica da saznaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im pruži obeštećenje za pretrpljenu bol i da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali za njih važnu simboličku i materijalnu podršku“, navodi Fond.</p><p>Dodaju da je jedini pozitivan korak načinila opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015, što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema žrtvama koje dolaze iz manjinske etničke zajednice.</p><h2>Srpski sudovi odbili da razmatraju povezanost tadašnjih vlasti Srbije i Republike Srpske</h2><p>Fond podseća da su porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspešno pokušale da dobiju obeštećenje za ubistvo svojih najbližih, tuživši Republiku Srbiju 2007. zbog njene podrške VRS, kao i zbog njene odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj BiH.</p><p>„Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena s obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio, a postupak se trenutno nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sudovi u Srbiji odbili su da razmatraju povezanost tadašnjih vlasti Srbije i Republike Srpske i nisu našli da je država odgovorna zbog neobezbeđivanja državne granice, ljudi i imovine u blizini područja zahvaćenog ratom, na šta su organi unutrašnjih poslova i vojske bili obavezani po tadašnjim propisima“ , dodaje Fond za humanitarno pravo.</p><p>Ova organizacija podseća i na činjenicu da 26 godina porodice ubijenih civila i dalje tragaju za telima ubijenih. Podsećaju da su pronađeni posmrtni ostaci samo jedne žrtve, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.</p><p>„Dugogodišnji bezuspešni napori porodica žrtava da ostvare svoje pravo na reparacije reflektuje težnju institucija da izbegnu priznavanje odgovornosti Srbije za otmice i ubistva stanovnika Sjeverina“ , ocenjuje Fond.</p><p>Oni dodaju da sa druge strane, neuspešna potraga za telima ubijenih svedoči o svesnom i namernom sprečavanju svakog pokušaja da se otkrije istina o njihovom stradanju.</p><p>„Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Sandžački odbor i ŽUC svedočili su kontinuiranom odnosu ignorisanja i diskriminacije sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije. Iz tog razloga FHP,  Sandžački odbor i ŽUC zahtevaju od instutucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za kršenja ljudskih prava tokom 1990-ih, te da žrtvama pruže pravično obeštećenje i istinu o sudbini njihovih najmilijih“ , dodaje se u saopštenju Fonda.</p><h2>Podsećanje odgovornih na zločin u Sjeverinu</h2><p>Kao i prethodnih godina, organizacija Žene u crnom će danas u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu održati mirovnu akciju “Nikada nećemo zaboraviti zločin u Sjeverinu”. Njima će se pridružiti i članovi Inicijative mladih za ljudska prava.</p><p>Marko Milosavljević iz Inicijative mladih kaže za Insajder da je dužnost generacije mladih da neguju sećanje na žrtve i dekonstruišu mit o tome da se zločini nisu dešavali na teritoriji Srbije, kao i da država Srbija nema ništa sa tim.</p><p>„Više od četvrt veka je prošlo od otmice i zločina u Sjeverinu, a ono što godinama izostaje je odgovornost države Srbije da radi na tome da se pronađu posmrtni ostaci svih žrtava ovog zločina, da im se prizna status civilnih žrtava- koje su ubijene od strane svoje države- kao i da se porodicama pruži naknada štete. Novim Zakonom o ratnim memorijalima u Srbiji, pitanje je da li će država ukinuti jedini znak sećanja na žrtve odnosno spomenik u Sjeverinu. Upravo zbog takvog stanja, naša dužnost kao generacije mladih je da negujemo sećanje na žrtve i dekonstruišemo mit o tome da se zločini nisu dešavali na teritoriji Srbije, kao i da država Srbija nema ništa sa tim“ , navodi Milosavljević u izjavi za Insajder.</p><h3>Sjeverin – prvi ratni zločin, a ne divlji rat komšija</h3><p>Stradanjem žitelja Sjeverina bavio se dokumentarni film televizije B92 „Otmica“, a o ovom zločinu u filmu je svedočio slučajno preživeli svedok ovog događaja. Kako se navodi u ovom filmu, zločin u Sjeverinu bio je prvi ratni zločin u proteklom ratu nad građanima SRJ –žiteljima Sjeverina.</p><p>„To nije bio divlji rat komšija. Bila je to, kako će se ispostaviti, dobro organizovana operacija, koja je, da su vlasti odgovarajuće reagovale i kaznile počinioce, mogla da spreči svaki sledeći zločin nad nevinim ljudima“ , deo je citata iz dokumentarnog filma „Otmica“ koji su pripremili reditelj Ivan Markov i novinarka Jasna Janković.</p><figure><amp-youtube data-videoid="6tuob3vZBI0" layout="responsive" width="480" height="270"></amp-youtube></figure><p>Izvor: <i>Insajder</i></p></article>

<p>Mehmed Šebo, Medredin Hodžić, Zafer Hadžić, Medo Hodžić, Ramiz Begović, Derviš Softić, Mithad Softić, Mujo Alihodžić, Alija Mandal, Sead Pecikoza, Mustafa Bajramović, Hajrudin Sajtarević, Esad Džihić, Idriz Gibović, Ramahudin Ćatović i Mevlida Koldžić (rođ. Hodžić) krenuli su na posao i u školi u Priboj redovnom autobuskom linijom. Imali su potvrde da su radnici, odnosno da su civili i da idu u Priboj na posao.</p><p>Autobus su na putu zaustavili pripadnici srpskih paravojnih jedinica „Osvetnici“, legitimisali ih i nesrbima, odnosno Bošnjacima rekli da izađu iz njega - 15 muškaraca i jedna žena kamionom su odvezeni ka Višegradu do Motela "Vilina vlas", gde su ih pretresli, pretukli, odveli na obalu reke Drine i streljali. Posmrtni ostaci Medredina Hodžića pronađeni su u jezeru Perućac 2010. godine, dok se za telima ostalih još traga.</p><figure class="image-float">

<img src="https://insajder.net/images/9831.jpg" rel="resizable" alt="">

<figcaption></figcaption>
</figure>
<p></p><p>U noći koja je prethodila ovoj otmici, nepoznati ljudi su iz Sjeverina silom odveli Sabahudina Ćatovića, brata Ramahudina Ćatovića. Ni njegovo telo nije nađeno.</p><p>Za ovaj zločin, pred Okružnim sudom u Beogradu 2005. pravosnažno su, zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva, na 20 godina zatvora osuđeni Milan Lukić, Oliver Krsmanović i Dragutin Dragićević, a na 15 godina - Đorđe Šević. Otmica Sabahudina Ćatovića nije bila obuhvaćena ovim krivičnim postupkom.</p><p>Zapovednika jedinice "Osvetnici" Milana Lukića Haški tribunal osudio je 2012. na kaznu doživotnog zatvora zbog zločina u Višegradu.</p><p>Uprkos obećanjima predstavnika vlasti da će tela nevino ubijenih građana pronaći, to se do danas nije desilo. Osim ovoga, nadležne državne institucije uporno odbijaju da porodicama žrtava pruže obeštećenje za pretrpljenu bol i da im priznaju status članova porodica civilnih žrtava rata.</p><p>Na ove činjenice podseća i Fond za humanitarno pravo.</p><p>„Uprkos deklarativnim izjavama sa najvišeg vrha vlasti, stvarni napori da se tela ovih nevino ubijenih građana pronađu su u potpunosti izostali. Pored ignorisanja prava porodica da saznaju istinu o sudbini njihovih najbližih, država Srbija uporno odbija da im pruži obeštećenje za pretrpljenu bol i da im prizna status članova porodica civilnih žrtava rata, koji bi im doneo skromnu, ali za njih važnu simboličku i materijalnu podršku“, navodi Fond.</p><p>Dodaju da je jedini pozitivan korak načinila opština Priboj, koja je pomogla u izgradnji spomen-obeležja otkrivenog u oktobru 2015, što predstavlja redak primer odgovornog odnosa institucija Srbije prema žrtvama koje dolaze iz manjinske etničke zajednice.</p><h2>Srpski sudovi odbili da razmatraju povezanost tadašnjih vlasti Srbije i Republike Srpske</h2><p>Fond podseća da su porodice ubijenih Sjeverinaca bezuspešno pokušale da dobiju obeštećenje za ubistvo svojih najbližih, tuživši Republiku Srbiju 2007. zbog njene podrške VRS, kao i zbog njene odgovornosti za nesprečavanje ovog zločina i obaveze da zaštiti građane pograničnog područja u vreme trajanja oružanog sukoba u susednoj BiH.</p><p>„Nakon više od šest godina suđenja, njihova tužba je odbijena s obrazloženjem da ne postoji veza države Srbije i zločina koji se dogodio, a postupak se trenutno nalazi pred Evropskim sudom za ljudska prava. Sudovi u Srbiji odbili su da razmatraju povezanost tadašnjih vlasti Srbije i Republike Srpske i nisu našli da je država odgovorna zbog neobezbeđivanja državne granice, ljudi i imovine u blizini područja zahvaćenog ratom, na šta su organi unutrašnjih poslova i vojske bili obavezani po tadašnjim propisima“ , dodaje Fond za humanitarno pravo.</p><p>Ova organizacija podseća i na činjenicu da 26 godina porodice ubijenih civila i dalje tragaju za telima ubijenih. Podsećaju da su pronađeni posmrtni ostaci samo jedne žrtve, dok se ostali i dalje vode kao nestala lica.</p><p>„Dugogodišnji bezuspešni napori porodica žrtava da ostvare svoje pravo na reparacije reflektuje težnju institucija da izbegnu priznavanje odgovornosti Srbije za otmice i ubistva stanovnika Sjeverina“ , ocenjuje Fond.</p><p>Oni dodaju da sa druge strane, neuspešna potraga za telima ubijenih svedoči o svesnom i namernom sprečavanju svakog pokušaja da se otkrije istina o njihovom stradanju.</p><p>„Tokom višegodišnje borbe za priznavanje prava žrtvama ratnih zločina, FHP, Sandžački odbor i ŽUC svedočili su kontinuiranom odnosu ignorisanja i diskriminacije sjeverinskih žrtava od strane institucija Srbije. Iz tog razloga FHP,&nbsp; Sandžački odbor i ŽUC zahtevaju od instutucija Srbije da napuste politiku izbegavanja odgovornosti za kršenja ljudskih prava tokom 1990-ih, te da žrtvama pruže pravično obeštećenje i istinu o sudbini njihovih najmilijih“ , dodaje se u saopštenju Fonda.</p><h2>Podsećanje odgovornih na zločin u Sjeverinu</h2><p>Kao i prethodnih godina, organizacija Žene u crnom će danas u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu održati mirovnu akciju “Nikada nećemo zaboraviti zločin u Sjeverinu”. Njima će se pridružiti i članovi Inicijative mladih za ljudska prava.</p><p>Marko Milosavljević iz Inicijative mladih kaže za Insajder da je dužnost generacije mladih da neguju sećanje na žrtve i dekonstruišu mit o tome da se zločini nisu dešavali na teritoriji Srbije, kao i da država Srbija nema ništa sa tim.</p><p>„Više od četvrt veka je prošlo od otmice i zločina u Sjeverinu, a ono što godinama izostaje je odgovornost države Srbije da radi na tome da se pronađu posmrtni ostaci svih žrtava ovog zločina, da im se prizna status civilnih žrtava- koje su ubijene od strane svoje države- kao i da se porodicama pruži naknada štete. Novim Zakonom o ratnim memorijalima u Srbiji, pitanje je da li će država ukinuti jedini znak sećanja na žrtve odnosno spomenik u Sjeverinu. Upravo zbog takvog stanja, naša dužnost kao generacije mladih je da negujemo sećanje na žrtve i dekonstruišemo mit o tome da se zločini nisu dešavali na teritoriji Srbije, kao i da država Srbija nema ništa sa tim“ , navodi Milosavljević u izjavi za Insajder.</p><table class="antrfile" border="0" align="center">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Sjeverin – prvi ratni zločin, a ne divlji rat komšija</h3>
<p>Stradanjem žitelja Sjeverina bavio se dokumentarni film televizije B92 „Otmica“, a o ovom zločinu u filmu je svedočio slučajno preživeli svedok ovog događaja. Kako se navodi u ovom filmu, zločin u Sjeverinu bio je prvi ratni zločin u proteklom ratu nad građanima SRJ –žiteljima Sjeverina.</p>
<p>„To nije bio divlji rat komšija. Bila je to, kako će se ispostaviti, dobro organizovana operacija, koja je, da su vlasti odgovarajuće reagovale i kaznile počinioce, mogla da spreči svaki sledeći zločin nad nevinim ljudima“ , deo je citata iz dokumentarnog filma „Otmica“ koji su pripremili reditelj Ivan Markov i novinarka Jasna Janković.</p>
<iframe src="https://www.youtube.com/embed/6tuob3vZBI0" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe>
<pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>&nbsp;</p><p>Izvor: <em>Insajder</em></p><p></p>

Najvažnije vesti

Akcija Žene u crnom povodom godišnjice zločina u Sjeverinu

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Godišnjica zločina u Sjeverinu: Porodice žrtava još čekaju pravdu

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation