Jezik

sr

en

Šabić o novom Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti: Kada uđeš u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je izjavio da je sledećih devet meseci, u kojima je predviđeno da se Srbija prilagođava primeni novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, najpametnije posvetiti informisanju građana pošto bi posledice primene ovog zakona po interese građana mogle da budu "zastrašujuće". On smatra i da bi u ovom periodu trebalo raditi i na donošenju novog zakona.

Srđan Ilić: Rodoljub Šabić
Foto: Srđan Ilić / Rodoljub Šabić

Šabić je na tribini "Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti - šta nas čeka u narednih devet meseci" donošenje i buduću primenu tog zakona opisao poslovicom "kada uđeš u pogrešan voz svaka stanica je pogrešna" .

Kao najveće probleme u novom Zakonu, Šabić je naveo da on predstavlja propis koju uređuje osnovna građanska prava, ali da je napisan "jezivo teškim jezikom", da ignoriše "akutne probleme", poput nepostojanja detaljnih pravila za uređivanje video-nadzora, ili obradu biometrijskih podataka koja nije nigde pomenuta u tekstu Zakona.

Takođe dodaje da Zakon predviđa prestanak vođenja Centralnog registra zbirki podataka, ali da nisu stavljene van snage odredbe starog zakona koje se tiču obaveza rukovodilaca podataka, koje predviđaju prekršajno kažnjavanje za neizvršavanje tih obaveza.

"Problem je i to što je veći deo sprovođenja zakona prepušten pravosuđu, koje će se za devet meseci baviti materijom koju nikada nije sudilo. Pored toga, Poverenik se gura u fluidan prostor, gde se ne zna šta treba da radi. Predviđeno je da on postupa po Zakonu o inspekcijskom nadzoru, koji je nespojiv sa radom nezavisnih tela", ocenio je Šabić.

On je ponovio da je novi zakon "omeđen" Opštom uredbom o zaštiti podataka Evropske unije (General Data Protection Regulation - GDPR), koji Srbija ne mora još uvek da primenjuje, pošto nije članica EU.

Civilni sektor pokreće kampanju za izbor novog Poverenika

Suosnivač Fondacije Share dodao je i da će organizacije civilnog društva pokrenuti kampanju za izbor novog Poverenika i da će zahtevati javi konkurs i transparentan proces, zato što bi se izbor neiskusnog ili lošeg negativno odrazio na ekonomsko okruženje u Srbiji. Podsetimo, posle 14 godina Srbija bi trebalo da dobije novog poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, jer aktuelnom, Rodoljubu Šabiću, za nešto više od meseca dana ističe mandat.

Po njegovim rečima, GDPR predviđa ozbiljne sankcije, koje mogu iznositi i nekoliko procenata godišnjeg prometa, dok se kazne za nepoštovanje Zakona kreću od 20.000 do 2 miliona dinara.

Naveo je i da je više od 120 amandmana na Zakon koji je podnela kancelarija Povernika nadležni skupštinski odbor odbio za 50 sekundi.

Suosnivač SHARE Fondacije Djordje Krivokapić je naveo da je dobro što je donet novi zakon, uprkos dugačkoj listi problema koje donosi, a da bi ne poznajući kontekst, posmatrač mogao da oceni da je postignut visok nivo usaglašenosti sa EU propisima, ali da oni ipak nisu usaglašeni sa stanovišta regulacije.

Krivokapić navodi da je pozitivno što zakon nema velik broj podzakonskih akata, već što umesto toga sadrži principe kojima se treba prilagoditi.

On je ocenio da se GDPR ne može zanemariti, a da će mnoga preduzeća morati da se prilagode propisima Unije, što će predstavljati težak zadatak za javni sektor, kompanije, medije i nevladine organizacije.

Podsetimo, 9. novembra ove godine Skupština Srbije usvojila je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uprkos brojnim kritikama Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti i organizacija civilnog društva.

Kako je Insajder ranije pisao ovim zakonom Srbija samo formalno ispunjava evropski standard, ali je njegova primena upitna.

Još pre nego što je on usvojen u Vladi, Evropska komisija je dala mišljenje o ovom zakonu. Tom prilikom EK je navela da je problematična sama struktura tadašnjeg Nacrta zakona, zatim da je nerazumljiv, kao i da je problematična suština određenih zakonskih odredbi.

Upozorenja na neustavnost pojedinih odredbi

Šabić i Šer fondacija su nedavno upozorili i na to da je u tekst Zakona uneta potencijalno neustavna odredba. Radi se o članu 40, koji propisuje ograničenje prava na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti u određenim situacijama.

Član 40, koji Poverenik i Šer Fondacija smatraju neustavnim, propisuje u kojim slučajevima može biti ograničeno pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. U pitanju su situacije kao što su zaštita nacionalne i javne bezbednosti, odbrane, zaštita nezavisnosti pravosuđa, zaštita prava i sloboda drugih...

Koliko je bitno da postoji zakon koji sveobuhvatno uređuje oblast zašitite podataka o ličnosti pokazuje i to da se podaci o tome da li je neko na rođenju imao kriva stopala, šta piše u nečijoj radnoj knjižici, zašto nije služio vojsku ili kakav je čiji socijalni i materijalni status u Srbiji neretko završe na društvenim mrežama ili naslovnim stranama tabloida. Međutim, odgovorni za dostavljanje ovih podataka, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, prolaze bez krivične odgovornosti.

Brojne krivične prijave koje je Poverenik podneo za neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka i dalje su bez epiloga. Još više zabrinjava činjenica da su sve prijave podnete zbog sumnji da su pojedinci u državnim institucijama prekršili pravo građana na privatnost.

Izvor: Beta, Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.