<article><p>Uoči posete predsednika Rusije, ministar energetike Aleksandar Antić najavio je nekoliko sporazuma među kojima je izgradnja gasnog transporta kroz Srbiju i omogućavanje alternativnih oblika gasifikacije, poput tečnog naftnog gasa iz Rusije, o rehabilitaciji i rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap 2, kao i sporazumi za proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.</p><p>„To će biti zanačajno za energetsku bezbednost“, rekao je Antić uoči potpisivanja sporazuma.</p><p>Razgovore o gasu najavio je i ministar finansija Siniša Mali.</p><h3>RIA Novosti: Biće potpisni i novi ugovori o vojnotehničkoj saradnji</h3><p>Tokom današnje posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu biće potpisani novi ugovori u oblasti vojno-tehničke saradnje, navodi RIA Novosti, pozivajući se na neimenovane izvore.</p><p>"Reč je o potpisivanju novih ugovora, a ne o realizaciji prethodnih, koji su potpisali odgovarajući resori o isporukama ruskih oklopnih vozila ruske armije", rekao je taj izvor.  On je podsetio da su se ministarstva odbrane dve zemlje ranije dogovorila o isporukama u Srbiju 30 tenkova Т-72S и 30 BRDM-2. </p><p>„Rusija je za nas veoma važan spoljnotrgovinski partner a razgovori će, pre svega, biti usmereni na budućnost i sigurno snabdevanje gasom“, rekao je Mali gostujući na jednoj nacionalnoj televiziji.</p><p>Najpoznatiji sporazum između Srbije i Rusije, je svakako Energetski sporazum potpisan još 2008. koji je predviđao i da Srbija  bez tendera i ispod cene proda NIS i rezerve nafte i gasa, ali i da se kroz Srbiju izgradi trasa gasovoda Južni tok. Međutim, od gasovoda je ruska strana u međuvremenu odustala. O svemu što je sporno u vezi s ovim sporazumom Insajder je emitovao serijal „Energetski (ne)sporazum“.</p><h2>Putin: Mi vojnu tehniku isporučujemo Srbiji, ali i kupujemo</h2><p>Pre početka plenarnog sastanka delegacija Srbije i Rusie predesednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je Rusija jedan od najvećih investitora u Srbiji. On je takođe rekao i da je robna razmena izmedju Rusije i Srbije povećana i da sada iznosi dve milijarde dolara.</p><p>Putin je ocenio da se rusko-srpski odnosi razvijaju u mnogo pravaca, i tu izdvojio bezbednost, energetiku, visoke tehnologije, humanitarne veze, ali i i saradnju pravosudnih organa i državnih tužilaštava.</p><p>"Mi ne samo da isporučujemo vojnu tehniku Srbiji, nego je i kupujemo od Srbije, između ostalog i borbenu tehniku", rekao je ruski lider.</p><p>On je naveo da će biti stvoreni uslovi za dalje korake u razvoju bilateralne saradnje.</p><h2>Mihajlović: Novi ugovor sa ruskom železničkom kompanijom, vredan 230 miliona evra</h2><p>Jedini komercijalni ugovor koji je potpisan tokom posete predsednika Rusije, Vladimira Putina tiče se izgradnje dispečerskog centra Železnica.</p><p>"Infrastruktura železnice Srbije" i ruske kompanije "RŽD internešenel" potpisali su ugovor za projekte na železnici, vredan 230 miliona evra. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović prisustvovala je potpisivanju ugovora i navela da se na tom dokumentu radi već dve godine  </p><p>"Krećemo u nove projekte, izgradnju novog dispečerskog centra iz kojeg će se upravljati saobraćajem u celoj Srbiji, uključujući i brzu prugu Beograd-Budimpešta", rekla je Mihajlović, a navodi se u saopštenju tog Ministarstva.</p><p>Ugovor obuhvata izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za železnicu, u vrednosti 127,4 miliona evra, radove na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na deonici Stara Pazova-Novi Sad u iznosu od 91,9 miliona evra i izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju 210 kilometara barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, za koju je namenjeno preostalih 10,7 miliona evra.</p><p>Rekonstrukcija barske pruge, prema navodim ministarke Mihajlović, počeće 2020. godine.</p><p>Direktor "Infrastruktura železnice Srbije" Miroljub Jevtić i njegov kolega iz „RŽD internešenela“ Sregej Pavlov nakon popisivanja naveli su da je ugovor nastavak dosadašnje dobre saradanje.</p><h2>Brnabić: Šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije</h2><p>Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je izrazila zadovoljstvo uoči današnjeg potpisivanja šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije. Brnabić veruje da zahvaljujući stručnim kadrovima i bescarinskom izvozu u Rusiju i EU, Srbija ima jedinstven potencijal da postane hab za visokotehnološke kompanije.</p><p>"Posebno je značajno što su neke od najinovativnijih ruskih kompanija, kao što su na primer Rosatom ili Kaspersky još ranije pokazale interesovanje za poslovanje u Srbiji, tako da nemam sumnje da će današnja poseta doneti još mnogo sličnih rezultata", rekla je Brnabić.</p><p>Ona je pozvala ruske kompanije da svoje kancelarije, a pre svega razvojne centre otvore u Srbiji, uz obećanje da će im Vlada Srbije uvek biti pouzdan partner.</p><p>Brnabić je gostima iz Rusije, koje je predvodio specijalni savetnik za digitalizaciju predsednika Putina, Dmitrij Peskov, predstavila rezultate reformi koje se sprovode u Srbiji, a koje mogu biti od značaja za poslovanje ruskih kompanija.</p><p>Skupu su prisustvovali i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.</p><h2>Čadež: Postoji veliki potencijal za saradnju</h2><p>Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da postoji potencijal za jaču saradnju u inovativnoj tehnologiji izmedu Srbije i Rusije, kao i da očekuje da će na današnjem prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije biti potpisani konkretni dogovori.</p><h3>Univerziteti potpisali sporazume o razmeni znanja</h3><p>Predstavnici Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, Ruskog univerziteta za naftu i gas, Santpeterburškog rudarskog univerziteta i Naftne industrije Srbije potpisali su o saradnji u oblasti obrazovanja, naučnih istraživanja i razmene znanja između dve zemlje, saopštilo je Ministarstvo prosvete. </p><p>Ministar prosvete Mladen Šarčević veruje da će saradnja sa univerzitetima "najvišeg ranga" u Rusiji dovesti do veće razmene istraživača, nastavnog i administrativnog osoblja i studenata svih nivoa.</p><p>Memorandum o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog univerziteta za naftu i gas predviđa i zajednički program na dvogodišnjim master studijama gde bi polaznici dobili "dvostruke diplome".</p><p>Čadež je naveo da će vodeće IT kompanije iz Rusije danas imati svoje predstavnike u Beogradu iz oblasti robotike i veštačke inteligencije.</p><p>"Već sada, neke ruske IT kompanije koje posluju u Srbiji, zapošljavaju više od 1.500 ljudi", rekao je Čadež za televiziju Prva.</p><p>On je dodao da su politički i ekonomski aspekti saradnje dve zemlje važni, kao i da su inovativne tehnologije ekonomija budućnosti.</p><p>"Mi smo već u 2018. godini u izvozu prešli oko milijardu dolara, ali smo na nivou koji je daleko ispod potencijala koji imamo, jer rusko tržište je veliko i zahtevno", rekao je Čadež i dodao da Srbija više izvozi nego što uvozi iz Rusije.</p><p>Pre posete Vladimira Putina potpisivanje sporazuma predstavljano je i kao veća šansa za spoljnotrgovinsku razmenu.</p><h2>Povećan izvoz u Rusiju, ali i uvoz iz Rusije</h2><p>Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do početka 2018. do novembra spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom iznosila je oko 2,8 milijardi evra. Kako kažu u Privrednoj komori Srbije za Insajder, izvoz u tu zemlju je povećan za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, u istom periodu povećan je i uvoz robe iz Rusije i to za čak 30 odsto.</p><p>U 2017. godini ukupna spoljno trgovinska razmena u robi sa Ruskom Federacijom iznosila je oko 2,6 milijarde dolara.  U tom periodu Srbija je u Rusiju izvezla proizvode u vrednosti od 995,1 miliona dolara, dok je iz Rusije u Srbiju uvezeno robe u vrednosti od 1,6 milijardi dolara.</p><p>Mada se Ruska Federacija nalazi na četvrtom mestu kada je reč o zemljama u koje Srbija izvozi, u nju se plasira svega 5,7 odsto proizvoda iz Srbije. Rusija je na četvrtom mestu kada je reč o državama iz koje se uvozi, odnosno učestvuje sa 7,3 odsto u ukupnom uvozu.</p><figure><figcaption>Uvoz i izvoz iz Rusije</figcaption></figure><h2>Jabuke najozbiljniji izvozni proizvod, iz Rusije uvozimo naftu</h2><p>Iz Srbije se u Rusiju najviše izvoze jabuke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku do novembra ove godine, u tu zemlju je izvezeno jabuka u vrednosti od 83,4 miliona dolara i one čine devet odsto ukupnog izvoza u Rusku Federaciju. Na listi proizvoda koje se izvoze u tu zemlju potom slede sintetičke hula-hop čarape, zatim gume za automobile, lekovi i hartija i karton premazani plastikom.</p><p>Sa druge strane, iz Rusije Srbija najviše uvozi sirovu naftu i ulja od bitumenoznih minerala. Do novembra 2018. je iz Ruske federacije uvezeno nafte i ulja u vrednosti od 660,1 milion dolara, što čini 36 odsto uvoza iz te zemlje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Rusije je potom najviše uvezeno prirodnog gasa u gasovitom stanju i to u vrednosti od 495,5 miliona dolara. Iz Rusije se u većim procentima još najviše uvozi žica od rafinisanog bakra, sirovi aluminijum  i delovi za avione ili helikoptere.</p><p>Na listi top 10 proizvoda u 2017. godini iz Rusije su još i avioni mase od 2.000 do 15.000 kilograma u vrednosti od 23 miliona dolara, kao i cigarete koje sadrže duvan.</p><p>Izvor: <i>Insajder, Beta</i></p></article>

<p>Uoči posete predsednika Rusije, ministar energetike Aleksandar Antić najavio je nekoliko sporazuma među kojima je izgradnja gasnog transporta kroz Srbiju i omogućavanje alternativnih oblika gasifikacije, poput tečnog naftnog gasa iz Rusije, o rehabilitaciji i rekonstrukciji hidroelektrane Đerdap 2, kao i sporazumi za proširenje podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru.</p><p>„To će biti zanačajno za energetsku bezbednost“, rekao je Antić uoči potpisivanja sporazuma.</p><p>Razgovore o gasu najavio je i ministar finansija Siniša Mali.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>RIA Novosti: Biće potpisni i novi ugovori o vojnotehničkoj saradnji</h3>
<p>Tokom današnje posete predsednika Rusije Vladimira Putina Beogradu biće potpisani novi ugovori u oblasti vojno-tehničke saradnje, navodi RIA Novosti, pozivajući se na neimenovane izvore.</p>
<p>"Reč je o potpisivanju novih ugovora, a ne o realizaciji prethodnih, koji su potpisali odgovarajući resori o isporukama ruskih oklopnih vozila ruske armije", rekao je taj izvor.&nbsp;&nbsp;On je podsetio da su se ministarstva odbrane dve zemlje ranije dogovorila o isporukama u Srbiju 30 tenkova Т-72S и 30 BRDM-2.&nbsp;</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>„Rusija je za nas veoma važan spoljnotrgovinski partner a razgovori će, pre svega, biti usmereni na budućnost i sigurno snabdevanje gasom“, rekao je Mali gostujući na jednoj nacionalnoj televiziji.</p><p>Najpoznatiji sporazum između Srbije i Rusije, je svakako Energetski sporazum potpisan još 2008. koji je predviđao i da Srbija &nbsp;bez tendera i ispod cene proda NIS i rezerve nafte i gasa, ali i da se kroz Srbiju izgradi trasa gasovoda Južni tok. Međutim, od gasovoda je ruska strana u međuvremenu odustala. O svemu što je sporno u vezi s ovim sporazumom Insajder je emitovao serijal „Energetski (ne)sporazum“.</p><h2>Putin: Mi vojnu tehniku isporučujemo Srbiji, ali i kupujemo</h2><p>Pre početka plenarnog sastanka delegacija Srbije i Rusie predesednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da je Rusija jedan od najvećih investitora u Srbiji. On je takođe rekao i da je robna razmena izmedju Rusije i Srbije povećana i da sada iznosi dve milijarde dolara.</p><p>Putin je ocenio da se rusko-srpski odnosi razvijaju u mnogo pravaca, i tu izdvojio bezbednost, energetiku, visoke tehnologije, humanitarne veze, ali i i saradnju pravosudnih organa i državnih tužilaštava.</p><p>"Mi ne samo da isporučujemo vojnu tehniku Srbiji, nego je i kupujemo od Srbije, između ostalog i borbenu tehniku", rekao je ruski lider.</p><p>On je naveo da će biti stvoreni uslovi za dalje korake u razvoju bilateralne saradnje.</p><h2>Mihajlović: Novi ugovor sa ruskom železničkom kompanijom, vredan 230 miliona evra</h2><p>Jedini komercijalni ugovor koji je potpisan tokom posete predsednika Rusije, Vladimira Putina tiče se izgradnje dispečerskog centra Železnica.</p><p>"Infrastruktura železnice Srbije" i ruske kompanije "RŽD internešenel" potpisali su ugovor za projekte na železnici, vredan 230 miliona evra. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Zorana Mihajlović prisustvovala je potpisivanju ugovora i navela da se na tom dokumentu radi već dve godine &nbsp;</p><p>"Krećemo u nove projekte, izgradnju novog dispečerskog centra iz kojeg će se upravljati saobraćajem u celoj Srbiji, uključujući i brzu prugu Beograd-Budimpešta", rekla je Mihajlović, a navodi se u saopštenju tog Ministarstva.</p><p>Ugovor obuhvata izgradnju jedinstvenog dispečerskog centra za železnicu, u vrednosti 127,4 miliona evra, radove na izgradnji elektrotehničke infrastrukture na deonici Stara Pazova-Novi Sad u iznosu od 91,9 miliona evra i izradu projektno-tehničke dokumentacije za rekonstrukciju 210 kilometara barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom, za koju je namenjeno preostalih 10,7 miliona evra.</p><p>Rekonstrukcija barske pruge, prema navodim ministarke Mihajlović, počeće 2020. godine.</p><p>Direktor "Infrastruktura železnice Srbije" Miroljub Jevtić i njegov kolega iz „RŽD internešenela“ Sregej Pavlov nakon popisivanja naveli su da je ugovor nastavak dosadašnje dobre saradanje.</p><h2>Brnabić: Šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije</h2><p>Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić je izrazila zadovoljstvo uoči današnjeg potpisivanja šest sporazuma u oblasti inovacija i digitalne ekonomije. Brnabić veruje da zahvaljujući stručnim kadrovima i bescarinskom izvozu u Rusiju i EU, Srbija ima jedinstven potencijal da postane hab za visokotehnološke kompanije.</p><p>"Posebno je značajno što su neke od najinovativnijih ruskih kompanija, kao što su na primer Rosatom ili Kaspersky još ranije pokazale interesovanje za poslovanje u Srbiji, tako da nemam sumnje da će današnja poseta doneti još mnogo sličnih rezultata", rekla je Brnabić.</p><p>Ona je pozvala ruske kompanije da svoje kancelarije, a pre svega razvojne centre otvore u Srbiji, uz obećanje da će im Vlada Srbije uvek biti pouzdan partner.</p><p>Brnabić je gostima iz Rusije, koje je predvodio specijalni savetnik za digitalizaciju predsednika Putina, Dmitrij Peskov, predstavila rezultate reformi koje se sprovode u Srbiji, a koje mogu biti od značaja za poslovanje ruskih kompanija.</p><p>Skupu su prisustvovali i ministar za inovacije i tehnološki razvoj Srbije Nenad Popović i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.</p><h2>Čadež: Postoji veliki potencijal za saradnju</h2><p>Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež izjavio je danas da postoji potencijal za jaču saradnju u inovativnoj tehnologiji izmedu Srbije i Rusije, kao i da očekuje da će na današnjem prvom digitalnom dijalogu Srbije i Rusije biti potpisani konkretni dogovori.</p><table class="antrfile" border="0" align="right">
<tbody>
<tr>
<td>
<h3>Univerziteti potpisali sporazume o razmeni znanja</h3>
<p>Predstavnici Univerziteta u Beogradu i Novom Sadu, Ruskog univerziteta za naftu i gas, Santpeterburškog rudarskog univerziteta i Naftne industrije Srbije potpisali su o saradnji u oblasti obrazovanja, naučnih istraživanja i razmene znanja između dve zemlje, saopštilo je Ministarstvo prosvete.&nbsp;</p>
<p>Ministar prosvete Mladen Šarčević veruje da će saradnja sa univerzitetima "najvišeg ranga" u Rusiji dovesti do veće razmene istraživača, nastavnog i administrativnog osoblja i studenata svih nivoa.</p>
<p>Memorandum o saradnji između Univerziteta u Novom Sadu i Ruskog univerziteta za naftu i gas predviđa i zajednički program na dvogodišnjim master studijama gde bi polaznici dobili "dvostruke diplome".</p>
</td>
</tr>
</tbody>
</table><p>Čadež je naveo da će vodeće IT kompanije iz Rusije danas imati svoje predstavnike u Beogradu iz oblasti robotike i veštačke inteligencije.</p><p>"Već sada, neke ruske IT kompanije koje posluju u Srbiji, zapošljavaju više od 1.500 ljudi", rekao je Čadež za televiziju Prva.</p><p>On je dodao da su politički i ekonomski aspekti saradnje dve zemlje važni, kao i da su inovativne tehnologije ekonomija budućnosti.</p><p>"Mi smo već u 2018. godini u izvozu prešli oko milijardu dolara, ali smo na nivou koji je daleko ispod potencijala koji imamo, jer rusko tržište je veliko i zahtevno", rekao je Čadež i dodao da Srbija više izvozi nego što uvozi iz Rusije.</p><p>Pre posete Vladimira Putina potpisivanje sporazuma predstavljano je i kao veća šansa za spoljnotrgovinsku razmenu.</p><h2>Povećan izvoz u Rusiju, ali i uvoz iz Rusije</h2><p>Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, do početka 2018. do novembra spoljnotrgovinska razmena sa Rusijom iznosila je oko 2,8 milijardi evra. Kako kažu u Privrednoj komori Srbije za Insajder, izvoz u tu zemlju je povećan za četiri odsto u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, u istom periodu povećan je i uvoz robe iz Rusije i to za čak 30 odsto.</p><p>U 2017. godini ukupna spoljno trgovinska razmena u robi sa Ruskom Federacijom iznosila je oko 2,6 milijarde dolara.&nbsp; U tom periodu Srbija je u Rusiju izvezla proizvode u vrednosti od 995,1 miliona dolara, dok je iz Rusije u Srbiju uvezeno robe u vrednosti od 1,6 milijardi dolara.</p><p>Mada se Ruska Federacija nalazi na četvrtom mestu kada je reč o zemljama u koje Srbija izvozi, u nju se plasira svega 5,7 odsto proizvoda iz Srbije. Rusija je na četvrtom mestu kada je reč o državama iz koje se uvozi, odnosno učestvuje sa 7,3 odsto u ukupnom uvozu.</p><p></p><figure>

<img src="https://insajder.net/images/10531.jpg" rel="resizable" alt="Uvoz i izvoz iz Rusije">

<figcaption>Uvoz i izvoz iz Rusije</figcaption>
</figure>
<p></p><h2>Jabuke najozbiljniji izvozni proizvod, iz Rusije uvozimo naftu</h2><p>Iz Srbije se u Rusiju najviše izvoze jabuke. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku do novembra ove godine, u tu zemlju je izvezeno jabuka u vrednosti od 83,4 miliona dolara i one čine devet odsto ukupnog izvoza u Rusku Federaciju. Na listi proizvoda koje se izvoze u tu zemlju potom slede sintetičke hula-hop čarape, zatim gume za automobile, lekovi i hartija i karton premazani plastikom.</p><p>Sa druge strane, iz Rusije Srbija najviše uvozi sirovu naftu i ulja od bitumenoznih minerala. Do novembra 2018. je iz Ruske federacije uvezeno nafte i ulja u vrednosti od 660,1 milion dolara, što čini 36 odsto uvoza iz te zemlje. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, iz Rusije je potom najviše uvezeno prirodnog gasa u gasovitom stanju i to u vrednosti od 495,5 miliona dolara. Iz Rusije se u većim procentima još najviše uvozi žica od rafinisanog bakra, sirovi aluminijum&nbsp; i delovi za avione ili helikoptere.</p><p>Na listi top 10 proizvoda u 2017. godini iz Rusije su još i avioni mase od 2.000 do 15.000 kilograma u vrednosti od 23 miliona dolara, kao i cigarete koje sadrže duvan.</p><p>Izvor: <em>Insajder, Beta</em></p><p></p>

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Poseta delegacije Rusije: Potpisivanje 21 sporazuma, jedan komercijalni ugovor

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation