<article>Kao razlozi za pad Srbije u izveštaju se navode izborne neregularnosti, konstantni pokušaji vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara i konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi ustavna ovlašćenja.Direktor Fridom Hausa za Evropu i Evroaziju Mark Berent objašnjava za <a href="https://www.glasamerike.net/a/novi-izve%C5%A1taj-fridom-hausa-srbija-iz-grupe-slobodnih-u-delimicno-slobodne-zemlje/4772404.html">Glas Amerike</a> da, uprkos ozbiljnom padu na listi sloboda, ne može jasno da se kaže da je Srbija iz demokratskog prešla u autoritarni režim.​“Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju”"Možete da imate demokratsku strukturu i društvo i autoritarne tendencije. Ako imate institucije koje funkcionišu i društvo koje veruje u demokratski razvoj – treba odmah da reagujete na takve tendencije, a ne pošto se institucije razore. Ne možete Srbiju porediti sa strašnim autoritarnim režimima gde se ljudi hapse i muče i nema vladavine prava, niti zaštite. Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju. Ali najpre ih treba zaštiti od razaranja. Pretnje su prisutne i ovo upozorenje Fridom hausa, ono što smo konstatovali u izveštaju, treba shvatiti ozbiljno", navodi Berent za <a href="https://insajder.net/admin/articles/Berent">Glas Amerike</a>.Na pitanje kolika je lična uloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pad Srbije na listi, Berent kaže da o tome nema lično mišljenje."Mislim da je predsednik snažno konsolidovao moć na svojoj funkciji. Pitanje je da li postoje drugi politički akteri i institucije koji tome mogu da budu protivteža i da se pozabave tom pretnjom. To treba razmotriti"Demokratija je, tvrdi Berent, odgovornost Srbije i pitanje koje mora sama da reši.Odgovarajući na pitanje da li su i EU i SAD delimično odgovorne za pad Srbije na listi, jer se čini da često ignorišu kršenje slobode medija i konsolidaciju moći, on navodi zapažannje da se širom sveta i u Srbiji desilo da se rasprava sa tema demokratije, ljudskih prava i reformi pomerila na velika geopolitička pitanja i borbe.“I kada stvari postavite tako - da je reč o takmičenju Rusije i Zapada, pitanju Kosova ili evropskim integracijama Srbije – dozvoljavate političkim akterima da se bave geopolitikom. Lakše je da branite neke autoritarne poteze kada govorite o geopolitici, nego kada govorite o demokratiji i ljudskim pravima. Znači, Srbi moraju taj javni diskurs da spuste na nivo životnih pitanja, jer kada vodite razgovore o tome, ′snažnim′ liderima je teže da uspeju u svojim namerama", rekao je sagovornik Radija Slobodna Evropa.Na pitanje kako razgovor spustiti na taj nivo u uslovima kontrolisanih medija i kampanje protiv nezavisnih novinara, on navodi da bi to trebalo da bude tema razgovora u Briselu, Vašingtonu i međunarodnim krugovima.Komentarišuću građanske proteste Berent navodi da je protest jedno od osnovnih prava.“Kada osećate da su vam druga prava ugrožena - protestujete. To je zadnja linija odbrane slobodnog društva. Ali ne mislim da je protest najefikasniji način za rešavanje nekih problema. Ako želite da promenite nešto konkretno, teže je da to učinite protestom. Šta je agenda tog protesta, da li je samo protiv Vučića ili i za nešto? Kada to počne da se razjašnjava, i ovi protesti će biti mnogo konkstruktivniji, što je važno za svaku demokratiju", navodi on.Izvor: <a href="https://www.glasamerike.net/a/novi-izve%C5%A1taj-fridom-hausa-srbija-iz-grupe-slobodnih-u-delimicno-slobodne-zemlje/4772404.html">Radio Glas Amerike</a></article>

Kao razlozi za pad Srbije u izveštaju se navode izborne neregularnosti, konstantni pokušaji vlade i prorežimskih medija da putem kampanje ili zastrašivanja osujete rad nezavisnih novinara i konsolidacija izvršne vlasti u rukama predsednika Aleksandra Vučića, što prevazilazi ustavna ovlašćenja.Direktor Fridom Hausa za Evropu i Evroaziju Mark Berent objašnjava za <a href="https://www.glasamerike.net/a/novi-izve%C5%A1taj-fridom-hausa-srbija-iz-grupe-slobodnih-u-delimicno-slobodne-zemlje/4772404.html">Glas Amerike</a> da, uprkos ozbiljnom padu na listi sloboda, ne može jasno da se kaže da je Srbija iz demokratskog prešla u autoritarni režim.​“Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju”"Možete da imate demokratsku strukturu i društvo i autoritarne tendencije. Ako imate institucije koje funkcionišu i društvo koje veruje u demokratski razvoj – treba odmah da reagujete na takve tendencije, a ne pošto se institucije razore. Ne možete Srbiju porediti sa strašnim autoritarnim režimima gde se ljudi hapse i muče i nema vladavine prava, niti zaštite. Srbija i dalje ima institucije i treba im dati šansu da reaguju. Ali najpre ih treba zaštiti od razaranja. Pretnje su prisutne i ovo upozorenje Fridom hausa, ono što smo konstatovali u izveštaju, treba shvatiti ozbiljno", navodi Berent za <a href="https://insajder.net/admin/articles/Berent">Glas Amerike</a>.Na pitanje kolika je lična uloga predsednika Srbije Aleksandra Vučića za pad Srbije na listi, Berent kaže da o tome nema lično mišljenje."Mislim da je predsednik snažno konsolidovao moć na svojoj funkciji. Pitanje je da li postoje drugi politički akteri i institucije koji tome mogu da budu protivteža i da se pozabave tom pretnjom. To treba razmotriti"Demokratija je, tvrdi Berent, odgovornost Srbije i pitanje koje mora sama da reši.Odgovarajući na pitanje da li su i EU i SAD delimično odgovorne za pad Srbije na listi, jer se čini da često ignorišu kršenje slobode medija i konsolidaciju moći, on navodi zapažannje da se širom sveta i u Srbiji desilo da se rasprava sa tema demokratije, ljudskih prava i reformi pomerila na velika geopolitička pitanja i borbe.“I kada stvari postavite tako - da je reč o takmičenju Rusije i Zapada, pitanju Kosova ili evropskim integracijama Srbije – dozvoljavate političkim akterima da se bave geopolitikom. Lakše je da branite neke autoritarne poteze kada govorite o geopolitici, nego kada govorite o demokratiji i ljudskim pravima. Znači, Srbi moraju taj javni diskurs da spuste na nivo životnih pitanja, jer kada vodite razgovore o tome, ′snažnim′ liderima je teže da uspeju u svojim namerama", rekao je sagovornik Radija Slobodna Evropa.Na pitanje kako razgovor spustiti na taj nivo u uslovima kontrolisanih medija i kampanje protiv nezavisnih novinara, on navodi da bi to trebalo da bude tema razgovora u Briselu, Vašingtonu i međunarodnim krugovima.Komentarišuću građanske proteste Berent navodi da je protest jedno od osnovnih prava.“Kada osećate da su vam druga prava ugrožena - protestujete. To je zadnja linija odbrane slobodnog društva. Ali ne mislim da je protest najefikasniji način za rešavanje nekih problema. Ako želite da promenite nešto konkretno, teže je da to učinite protestom. Šta je agenda tog protesta, da li je samo protiv Vučića ili i za nešto? Kada to počne da se razjašnjava, i ovi protesti će biti mnogo konkstruktivniji, što je važno za svaku demokratiju", navodi on.Izvor: <a href="https://www.glasamerike.net/a/novi-izve%C5%A1taj-fridom-hausa-srbija-iz-grupe-slobodnih-u-delimicno-slobodne-zemlje/4772404.html">Radio Glas Amerike</a>

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

820x503

Arhiva vesti

Fridom haus: Srbija iz slobodnih, pala u grupu delimično slobodnih država

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation