<article>“Dobro pitanje ste postavili, drago mi je što ste ga postavili. Ja bih voleo da postoji način na koji bi mogli to da izbegnemo. Nisam siguran da postoji zato što je ugovor veoma jasan i veoma u korist međunarodnih institucija s obzirom da se ugovorom definiše vrednost te takozvane “put opcije” odnosno vrednost njihovog ulaganja u Komercijalnu banku. A da je besmislena takva odredba, apsolutno mislim da jeste. Imate jednu čudnu situaciju. Te kompanije zajedno sa Vladom Republike su investirale svoj novac I po nekoj definiciji trebalo bi da podelite rizik te investicije. Oni to nisu podelili, nego im je neko dozvolio da im investicija bude garantovana i da im je profit garantovan”, kaže Siniša Mali za Insajder.On navodi da je ove nedelje razgovarao sa predstavnicima EBRD-ja i drugim stranim akcionarima tim povodom, kao i da će razgovarati i ove nedelje, ali navodi da je “ugovor veoma striktan i dobro definisan u njihovu korist”.<h2>Koliko će građane koštati prodaja Komercijalne banke</h2>Podsetimo, Republika Srbija je sa 41,74 odsto akcija najveći akcionar u Komercijalnoj banci, a tek nešto manji ukupni udeo imaju međunarodne finansijske organizacije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 24,43 odsto, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) koja je deo Svetske banke sa 10 odsto, nemački DEG 4,6 odsto i švedska državna kompanija Svedfond sa 2,3 odsto akcija.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13899/">Prema istraživanju Insajdera</a>, predstavnici države Srbije ugovorima koji su potpisali prvo 2006. sa EBRD-jem, a nakon toga i 2009. sa ostalim stranim akcionarima, dali su pravo ovim međunarodnim finansijskim organizacijama da tokom procesa privatizacije aktiviraju takozvanu "put opciju" ukoliko ne budu zadovoljni načinom prodaje i cenom.To znači da one imaju pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. Prema pojedinim procenama, ta cifra bez kamata za njihovih ukupno 41,3 odsto akcija iznosi oko 252 miliona evra. Praktično, u slučaju aktiviranja „put opcije“, EBRD i ostale međunarodne organizacije imale bi zaradu na Komercijalnoj od bar 82 miliona evra s obzirom da su u akcije ove banke od 2006. do 2009. godine ukupno uložile 170 miliona evra.Istovremeno, postavlja se pitanje koliko država uopšte može da zaradi od prodaje Komercijalne banke s obzirom na potencijalni otkup akcija od stranih akcionara, ali i na to da je njena trenutna berzanska vrednost oko 400 miliona evra – što je skoro četiri puta manje nego pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Sudeći po trenutnoj vrednosti akcija, EBRD i ostali strani akcionari nemaju nikakav vidljiv interes da odustanu od „put opcije“ koja im garantuje prodaju akcija po ceni utvrđenoj još 2006. godine.Vlada Srbije za pripremu prodaje banke izabrala je početkom godine savetnika za prodaju - konzorcijum koji predvodi investiciona banka Lazard, a koji čine i KPMG Srbija i advokatska kancelarija "Prica i partneri".Završetak njihove analize finansijskog položaja banke očekuje se u maju ove godine, izjavio je ministar Mali za Insajder.Izvor: Insajder</article>

“Dobro pitanje ste postavili, drago mi je što ste ga postavili. Ja bih voleo da postoji način na koji bi mogli to da izbegnemo. Nisam siguran da postoji zato što je ugovor veoma jasan i veoma u korist međunarodnih institucija s obzirom da se ugovorom definiše vrednost te takozvane “put opcije” odnosno vrednost njihovog ulaganja u Komercijalnu banku. A da je besmislena takva odredba, apsolutno mislim da jeste. Imate jednu čudnu situaciju. Te kompanije zajedno sa Vladom Republike su investirale svoj novac I po nekoj definiciji trebalo bi da podelite rizik te investicije. Oni to nisu podelili, nego im je neko dozvolio da im investicija bude garantovana i da im je profit garantovan”, kaže Siniša Mali za Insajder.On navodi da je ove nedelje razgovarao sa predstavnicima EBRD-ja i drugim stranim akcionarima tim povodom, kao i da će razgovarati i ove nedelje, ali navodi da je “ugovor veoma striktan i dobro definisan u njihovu korist”.<h2>Koliko će građane koštati prodaja Komercijalne banke</h2>Podsetimo, Republika Srbija je sa 41,74 odsto akcija najveći akcionar u Komercijalnoj banci, a tek nešto manji ukupni udeo imaju međunarodne finansijske organizacije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) sa 24,43 odsto, Međunarodna finansijska korporacija (IFC) koja je deo Svetske banke sa 10 odsto, nemački DEG 4,6 odsto i švedska državna kompanija Svedfond sa 2,3 odsto akcija.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13899/" target="_blank">Prema istraživanju Insajdera</a>, predstavnici države Srbije ugovorima koji su potpisali prvo 2006. sa EBRD-jem, a nakon toga i 2009. sa ostalim stranim akcionarima, dali su pravo ovim međunarodnim finansijskim organizacijama da tokom procesa privatizacije aktiviraju takozvanu "put opciju" ukoliko ne budu zadovoljni načinom prodaje i cenom.To znači da one imaju pravo da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate. Prema pojedinim procenama, ta cifra bez kamata za njihovih ukupno 41,3 odsto akcija iznosi oko 252 miliona evra. Praktično, u slučaju aktiviranja „put opcije“, EBRD i ostale međunarodne organizacije imale bi zaradu na Komercijalnoj od bar 82 miliona evra s obzirom da su u akcije ove banke od 2006. do 2009. godine ukupno uložile 170 miliona evra.Istovremeno, postavlja se pitanje koliko država uopšte može da zaradi od prodaje Komercijalne banke s obzirom na potencijalni otkup akcija od stranih akcionara, ali i na to da je njena trenutna berzanska vrednost oko 400 miliona evra – što je skoro četiri puta manje nego pre izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine. Sudeći po trenutnoj vrednosti akcija, EBRD i ostali strani akcionari nemaju nikakav vidljiv interes da odustanu od „put opcije“ koja im garantuje prodaju akcija po ceni utvrđenoj još 2006. godine.Vlada Srbije za pripremu prodaje banke izabrala je početkom godine savetnika za prodaju - konzorcijum koji predvodi investiciona banka Lazard, a koji čine i KPMG Srbija i advokatska kancelarija "Prica i partneri".Završetak njihove analize finansijskog položaja banke očekuje se u maju ove godine, izjavio je ministar Mali za Insajder.Izvor: Insajder&nbsp;

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Siniša Mali o Komercijalnoj banci: Voleo bih da izbegnemo isplatu EBRD-ju, ali nisam siguran da rešenje postoji