Jezik

sr

en

Asanž osuđen na 50 nedelja zatvora

Osnivač VikiLiksa Džulijan Asanž osuđen je danas u Velikoj Britaniji na 50 nedelja zatvora zbog neodazivanja na sudski poziv 2012. godine.

Sudija je odredila gotovo maksimalnu kaznu zbog navodne ozbiljnosti prekršaja. Ona je odbacila zahtev da bude blaga pri izricanju presude zato što je Asanž skoro sedam godina proveo u ambasadi Ekvadora.

Frank Augstein: Asanž ispred Ambasade Ekvadora u Londonu
Foto: Frank Augstein / Asanž ispred Ambasade Ekvadora u Londonu

Asanž je mirno stajao dok je presuda izricana. Njegove pristalice su sa galerije sudnice sudiji vikale „Sram vas bilo“ dok su Asanža odvodili.

Podsetimo, britanska policija uhapsila je 11. aprila osnivača Vikiliksa Džulijana Asanža, koji je sedam godina bio u Ambasadi Ekvadora u Londonu. Do hapšenja je došlo nakon što je Ekvador povukao odluku o azilu.

Vrlo brzo nakon hapšenja, sud u Londonu osudio ga je zbog kršenja uslova kaucije u Velikoj Britaniji, za šta mu preti kazna do 12 meseci zatvora.

Osnivač VikiLiksa je u junu 2012. zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi da bi izbegao izručenje Švedskoj, gde je bio tražen zbog navoda o silovanju i seksualnom napadu.

Njegovi advokati su tvrdili da se on nije odazvao sudu jer je bio „očajnik“ koji se plašio izručenja SAD-u.

U posebnom postupku britanski sud treba da odluči da li će Asanž biti izručen Americi, gde ga terete za odavanje državne tajne. Američko pravosuđe Asanža tereti da je skovao zaveru sa bivšom analitičarkom američke vojske Čelsi Mening. Njih dvoje su navodno zajedno „skinuli“ četiri poverljive baze podataka.

Asanž je 2012. godine tražio politički azil u Ambasadi Ekvadora u Londonu, pošto je uz kauciju pušten iz pritvora dok je bio suočen s mogućim izručenjem Švedskoj zbog optužbi za seksualni napad.

Optužbe za seksualni napad su u međuvremenu odbačene, ali je optužnica da je prekršio uslove kaucije ostala na snazi.

Protiv Džulijana Asanža Sjedinjene Američke Države podigle su optužnicu 6. marta 2018. godine za zaveru sa Čelsi Mening za upad u kompjutere i krađu poverljivih dokumenata. Asanž se tereti da je svesno pristupio kompjuterima za koje nije imao autorizaciju kako bi došao do informacija koje su zaštićene radi nacionalne bezbednosti i međunarodnih odnosa, klasifikovane kao tajna, kako bi naudio SAD-u i dao prednost strancima.

Kako je Asanž „zaslužio“ optužnicu SAD

U optužnici SAD protiv Džulijana Asanža koju su objavili mediji izneta je retrospektiva događaja. Tako se između ostalog navodi da je između januara i maja 2010. godine Mening sačuvala četiri kompletne baze odeljenja i agencija SAD, baze podataka sastojale su se od oko 90.000 izveštaja o Avganistanskom ratu, 40.000 izveštaja o ratu u Iraku, 800 dokumenata o saslušanju zatvorenika Gvantanama i 250 hiljada depeša Stejt dipartmenta.

Dalje piše da je veliki broj ovih podataka bio klasifikovan kao tajna, čije bi otvaranje moglo da dovede do ozbiljnog ugrožavanja nacionalne bezbednosti. Mening je ove podatke predala saradnicima VikiLiksa koji su to objavili na svom veb sajtu.

„U martu 2010. Asanž se složio da pomogne Meningu kako bi razbio šifre koje su sačuvane na komjuterima američkog ministarstva odbrane i koji su bili povezani s tajnim internet protokolima. Mening, koja je imala pristup komjuterima u skladu s svojim tadašnjim zaduženjima kao analitičar, takođe je koristila kompjutere da s njih skine poverljive podatke i preda ih Vikiliksu“, navodi se u optužnici.

Šifre koje je Mening dala Asanžu, kako se navodi bile su dostupne samo administartorima, da ona nije imala pristup njima, pa je koristila specijalan softver kako bi pristupila ovim kompjuterskim fajlovima i preuzela deo šifri koje je zatim dala Asanžu.

U optužnici se obrazlaže da je razbijanje šifri omogućilo Mening da se loguje na kompjutere pod tajnim identitetom, što je otežalo istragu i identifikaciju Mening kao osobe koja je bila izvor poverljivih informacija.

„Pre nego što se udružila sa Asanžom, već je VikiLiksu dala stotine hiljada dokumenata, a Asanž je svesno preuzeo poverljiva dokumenta od Mening kako bi ih javno objavio“, stoji u optužnici.

Navodi se da su „na primer, 7. marta 2010. godine, Mening i Asanž razgovarali o vrednosti iskaza zatvorenika iz Gvantanama, a sledećeg dana, pre nego što su sklopili dogovor o razbijanju šifri, Mening je rekla Asanžu da je prebacila sve informacije koje je posedovala. Mening je takođe rekla da posle toga nema više šta da doda, na šta je Asanž odgovorio da radoznale oči uvek nađu u šta da gledaju“.

U optužnici se navodi da je nakon ovoga, od 28. marta do 9. aprila, Mening koristila kompjutere Ministarstva odbrane kako bi skinula još poverljivih podataka.

Izvor: Beta, Insajder, Guardian

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.