Izbori za EP: Pobeda socijalista i narodnjaka, uspeh Le Pen i Orbana, poraz Ciprasove Sirize

Za buduće poslanike Evropskog parlamenta u nedelju su glasali građani u 21 od ukupno 28 država članica Evropske unije. Na ovim izborima oko 426 miliona ljudi iz EU biralo je 751 predstavnika u Evropskom parlamentu za narednih pet godina. Kako su preneli mediji, ovo je bila najveća izlaznost u poslednjih 20 godina.

Konačni preliminarni rezultati, na izborima na kojima je zabeležana najveća izlaznost u poslednjih 20 godina, pokazali su da su prva mesta u ovoj instituciji zadržale tradicionalne partije desnog i levog centra, ali da su doživele ozbiljan gubitak u broju stolica u parlamentu. Liberali su ostvarili značajan rast, a u Francuskoj, Italiji i Mađarskoj desničari.

Kako prenosi Radio slobodna evropa tako je za novi saziv EPP - Klub poslanika Evropske narodne stranke (hrišćanski demokrati) dobio 178 poslaničkih mesta, a imao je 216, S&D - Klub poslanika Progresivnog saveza socijalista i demokrata u Evropskom parlamentu sada ima 152, a pre je imao 185, ECR - Evropski konzervativci i reformisti pao je na 61, sa 77 koliko je imao, ALDE - Klub poslanika Saveza liberala i demokrata za Evropu porastao je na 108 poslanika, sa 69 koliko je imao, GUE/NGL Konfederalni klub poslanika Ujedinjene evropske levice i Nordijske zelene levice je pao na 39 poslanika, sa 52 koliko je imao, Zeleni/ESS - Klub poslanika Zelenih/Evropskog slobodnog savezasada ima 67, a pre je imao 52, EFDD - Klub poslanika Evrope slobode i demokratijeporastao je sa 42 na 53 poslanička mesta, ENS - Klub poslanika Evrope nacija i sloboda takođe sada ima 55 poslanika, dok je pre imao 36, a NI - Nezavisni poslanici sada ima tek 7 mesta, dok je pre brojao 20.

Uspeh Orbana, Le Pen i Salvinija

Istovremeno, objavljeni su i rezultati izlaznih anketa u zemljama članicama koji pokazuju da je koalicija Angele Markel pobedila u Nemačkoj dok je Nacionalni front Marin Le Pen osvojio najviše glasova u Francuskoj. Pobedili su i socijalisti u Španiji kao i Fides Viktora Orbana u Mađarskoj dok je Ciprasova Siriza poražena u Grčkoj.

Prvi rezultati izlaznih anketa sa izbora za EP u Nemačkoj, ukazuju da je vladajući blok nemačke kancelarke Angele Merkel CDU/CSU, iako u značajnom padu, osvojio najveću podršku od 28 posto glasova. Ipak, najveće iznenađenje bio je rezultat Zelenih koji su osvojili drugo mesto.

Francuska ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje Marin Le Pen dobila je najviše glasova na izborima za Evropski parlament sa 0,9 odsto glasova više od stranke francuskog predsednika Emanuela Makrona, saopštilo je jutros tamošnje Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Prema rezultatima izbora, Makronova Republika u pokretu dobila je 22,41 odsto glasova, a stranka Le Penove 23,31 odsto, tako da će obe stranke imati isti broj poslanika, 23, u Evropskom parlamentu posle izlaska Velike Britanije iz članstva u Evropskoj uniji.

Francuski građanski pokret "Žuti prsluci" koji protestuje širom zemlje od 17. novembra doživeo je poraz na izborima za Evropski parlament, pošto su dve liste s predstavnicima tog pokreta osvojile zajedno manje od jedan odsto glasova.

Nasuprot padu levice u nekim državama, Socijalisti su pobedili u Španiji, dobivši 32,82 odsto glasova. Narodna stranka desnog centra dobila je 20,21 odsto glasova.

U Mađarskoj je stranka premijera Orbana osvojila više od polovine glasova izašlih birača.

S gotovo 100 odsto izbrojanih glasova Fidezs na čelu s premijerom Orbanom dobila je 13 od 21 mesta, jedno više nego 2014. godine. Demokratska koalicija bivšeg socijalističkog premijera Ferenca Gyurcsanya dobila je četiri mesta, a liberalni Pokret momentuma dva.

Za razliku od Mađarske, stranka premijera Grčke Aleksisa Ciprasa je izgubila. Naime, prema izlaznim anketama, najviše glasova osvojila je vodeća opoziciona stranka desnog centra Nova demokratija, a vladajuća levičarska Siriza premijera Aleksisa Ciprasa je drugoplasirana.

Koalicija radikalne levice (Siriza) izgubila je razlikom od oko devet odsto od opozicione Nove demokratije zbog čega je premijer Cipras zatražio u nedelju uveče od predsednika države da raspiše prevremene parlamentarne izbore.

Prema prvim preliminarnimm rezultatima, u Hrvatskoj, vladajuća Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) osvojila je četiri, SDP tri mandata, dok su Nezavisna lista Mislava Kolakušića, Hrvatski suverenisti, Živi zid, Amsterdamska koalicija i Nezavisni za Hrvatsku osvojili po jedan mandat.

​Inauguracija novog saziva Evropskog parlamenta zakazana je za 2. jul. Nakon toga počinje proces izbora novih funkcionera na čelu EU institucija, uključujući imenovanje predsednika Evropskog saveta kao i članova Evropske komisije.

Novi nosioci ključnih EU institucija će preuzeti dužnost 1. novembra. Kandidate za komesare predlažu zemlje članice, ali njihovo imenovanje treba da potvrdi i Evropski parlament, u novom sazivu.

Izvor: Beta, Radio slobodna evropa, RTS