Jezik

sr

en

Prvostepena presuda za zločin u Lovasu: Zatvorske kazne za bivše pripadnike JNA i paravojne formacije

Pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu pripadnici tadašnje JNA i paravojne jedinice “Dušan Silni”, optuženi za zločin u hrvatskom selu Lovas 1991. godine, proglašeni su krivim za zločin protiv čovečnosti u saizvršilaštvu, ratni zločin protiv civilnog stanovništva i nečovečno postupanje.

Porodice ubijenih u Lovasu / Foto: Srđan Ilić
Porodice ubijenih u Lovasu / Foto: Srđan Ilić

U ponovljenom postupku, Milan Devčić je osuđen na osam godina zatvora, Saša Stojanović na sedam godina, Željko Krnjajić, Zoran Kosijer i Jovan Dimitrijević na po šest godina, Darko Perić i Radovan Vlajković na po pet godina, a Radisav Josipović na četiri  godine zatvora.

Kako je navedeno prilikom izricanja presude, visina kazne limitirana je visinom kazni u prvom suđenju i činjenicom da Tužilaštvo nije dokazalo sve radnje koje su im se stavljale na teret.

Optužnica im je stavljala na teret da su tokom napada na Lovas 10. oktobra 1991. godine ubili 22 civila u kućama i dvorištima, a do 18. oktobra ubijene su i 23 osobe u improvizovanim zatvorima. Optuženi su i da su 18. oktobra iste godine načinili živi štit od civila i naterali ih da koračaju kroz minsko polje. Tada su poginule 22 osobe, a u istom periodu u sporadičnim incidentima stradala su još tri civila.

Tužilac tražio 59 godina zatvora, odbrana oslobađanje

Početkom godine pred Specijalnim sudom u Beogradu iznošene su završne reči u kojma je tužilac Dušan Knežević zatražio ukupno 59 godina zatvorske kazne za optužene.

“Izvedeni dokazi nedvosmisleno pokazuju da su okrivljeni učinili dela koja im se stavljaju na teret. Za sve vreme trajanja postupka, optuženi su pokušali da pokažu da je proces montiran, da bi se pokazali kao žrtve. Oni su podlegli ratnoj atmosferi i smatrali da imaju pravo da uzmu pravdu u svoje ruke, vršeći odmazdu. Zato predlažem sudu da optužene osudi na kazne zatvora: Krnjajić - 10 godina, Devčić - 10 godina, Perić i Vlajković - pet godina, Josipović - četiri godine, Stojanović - osam godina, Dimitrijević - osam godina i Zoran Kosijer - devet godina zatvora”, rekao je tada Knežević.

S druge strane, advokati odbrane tvrdili su da je jedino oslobađajuća presuda moguća u ovom slučaju i navela da je slučaj Lovas test za sudstvo.

Svi optuženi od početka procesa negirali su optužbe koje im se stavljaju na teret.

Kako prenose mediji, od ukupno 14 optuženih za ovaj zločin, na optuženičkoj klupi su ostala osmorica – petorica su umrla, a jedan je teško bolestan.

Sudski postupak počeo još 2008. godine

Podsetimo, prvi sudski postupak u slučaju Lovas protiv četrnaestorice optuženih zbog zločina protiv čovečnosti u saizvršilaštvu koji je počinjen u hrvatskom selu Lovas 1991, počeo je 2008. godine.

Ovo je bio prvi slučaj u kome su se za najteže zločine teretili i nekadašnji pripadnici JNA. Osim četvorice pripadnika Jugoslovenske narodne armije (JNA), za zločine protiv hrvatskih civila optužena su i šestorica pripadnika paravojne formacije “Dušan Silni”, kao i četvorica Srba, meštana Lovasa.

Prva prvostepena presuda doneta je sredinom 2012. godine kada je 14 pripadnika JNA, lokalne teritorijalne vlasti i paravojne formacije “Dušan Silni” osuđeno na ukupno 128 godina zatvora.

Presudu je donelo Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu osuđujući optužene za ratni zločin nad najmanje 70 civila tokom oktobra i novembra 1991.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je tada da je Tužilaštvo veoma zadovoljno presudom koja je ocenjujući da predstavlja adekvatnu kaznu za taj zločin i to "jedan od najvećih koji se devedesetih godina dogodio na prostoru bivše Jugoslavije".

Međutim, ova presuda pala je na Apelacionom sudu početkom 2014. kada je predmet vraćen na ponovno odlučivanje Višem sudu.

Po nalazu Apelacionog suda, prvostepena presuda doneta je uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka, što izreku presude čini nerazumljivom i protivrečnom.

Takođe, kako je tada obrazložio ovaj sud, nejasno je šta je podrazumevalo naređenje za napad na selo Lovas, šta je bio cilj napada i koje radnje su okrivljeni i pripadnici oružanih snaga kojima su komandovali bili ovlašćeni da preduzimaju u skladu s naredbom.

Zato je, nakon skoro 11 godina od početka sudskog procesa, pred Odeljenjem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu, tek u junu prošle godine ponovo počelo suđenje u predmetu Lovas.

Iako je glavni pretres završen 2015, a u januaru 2016. zakazane završne reči, postupak je opet počeo ispočetka zbog postavljanja novog predsednika sudskog veća, a tek je u martu 2017. počelo iznošenje završnih reči. Još jedan od problema bio je i to što Tužilaštvo za ratne zločine godinu i po dana nije imalo glavnog tužioca.

Šta se dogodilo u selu Lovas?

Prošlo je skoro 28 godina otkako je 70 civila hrvatske nacionalnosti stradalo u selu Lovas. Tog 10. oktobra 1991. ubili su ih pripadnici lokalne srpske civilno-vojne vlasti, paravojnih jedinica “Dušan Silni“ i Teritorijalne odbrane iz Valjeva. 

Opština Lovas objavila je knjigu “Krvava istina”, svojevrsni in memoriam svojim sugrađanima ubijenim, poginulim i stradalim u minskom polju 1991. godine. Uz popis žrtava, njihove podatke i fotografije, deo knjige čine i svedočanstva stanovnika o stradanjima njihovih srodnika i komšija.

Napad na Lovas, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, organizovan je iz tri pravca. Počeo je ujutro 10. oktobra tako što je otvorena artiljerijska paljba po hrvatskim kućama, bacane su i bombe, paljene su kuće, a Hrvati su izvođeni i ubijani na ulicama…

Tog dana u kućama i dvorištima ubijena su 22 civila, a do 18. oktobra ubijene su jos 23 osobe u improvizovanim zatvorima.

Osuđeni su 18. oktobra 1991. godine primoravali civile hrvatske nacionalnosti da kao živi štit koračaju kroz minsko polje, pri čemu je poginulo 22 ljudi, dok je u sporadičnim incidentima stradalo je još troje civila.

Izvor: Insajder, N1

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.