Jezik

sr

en

U Srbiji oko 4.000 inspektora, evropski standard 16.000

Postoje li budžetski prekršaji, rad na crno ili kršenje propisa o bezbednosti na radu, šta građani jedu, a kakav vazduh dišu, gradi li se mimo propisa… sve ovo u Srbiji trenutno kontroliše samo oko 4.000 inspektora, što je čak četiri puta manje od standarda Evropske unije.

Inspektori Foto: Insajder
Inspektori Foto: Insajder

Prilikom istraživanja različitih tema novinari Insajdera kao jedan od ključnih sistemskih problema primećuju nedostatak adekvatne kontrole, a ovu činjenicu neretko potvrđuju i predstavnici države.

U Srbiji je u svim inspekcijama zaposleno oko 4.000 radnika. Ovaj podatak saopštio je predsednik Mreže inspektora Srbije Dragoman Paunović na konferenciji prilikom predstavljanja projekta E-inspektor dodajući da je taj broj inpektora četiri puta manji od standarda koji važi u Evropskoj uniji.

On je tada najavio, a ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić potvrdio, da se do kraja godine očekuje zaposlenje novih 300 inspektora, dok je za naredne tri godine u planu zapošljavanje još 1000.

Ipak, ni tada, sudeći po podacima iznetim na ovoj konferenciji, Srbija neće bili ni blizu standarda Evropske unije prema kojem je neophodno oko 16.000 inspektora.

„Gradilišta kao ratišta“ i zbog nedovoljno inspektora

U Srbiji svake godine pogine veliki broj građevinskih radnika na svojim radnim mestima, a uprkos tome slike radnika bez zaštitne opreme, šlemova, kanapa na visinama od preko 10 metara, više gotovo da ne iznenađuju. Sve ovo dešava se i pored toga što postoje jasni propisi koji radniku garantuju bezbednost na radnom mestu.

U poslednjih pet godina u Srbiji je zabeleženo skoro 250 pogibija radnika od čega se čak trećina dogodila na gradilištima. Prošlogodišnja crna serija kada je smrtno stradalo 53 radnika, nastavljena je i 2019. godine koju je država proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu.

Kako je pokazala analiza novinara Insajdera, upravo je izostanak redovne i ozbiljne kontrola jedan od glavnih razloga zbog čega je bezbednost na radu i briga poslodavaca o radnicima na izuzetno niskom nivou.

Na ovaj nedostatak upozorio je i Zaštitnik građana Zoran Pašalić. On je nakon sprovedene kontrole koja je započeta serijom stradanja radnika, rekao da ne može da imenuje jednu odgovornu instituciju ističući međutim niz sistemskih propusta koje je primetio. Kako je tada u razgovoru za Insajder rekao jedan inspektor zadužen je da kontroliše 1.706 privrednih subjekata.

„Prva osnovna stvar je ko kontroliše preduzetnike i pravna lica. Ako uzmete da jedan inspektor rada kontroliše 1.706 privrednih subjekata onda vam to govori o mogućnosti zaista realne brze i efektne kontrole“, istakao je Ombudsman za Insajder.

„Ako inspektori ne kažnjavaju, neće niko“

Propusti i neophodnost veće kontrole često se spominje u radu i izgradnji malih hidroelektrana.

Na različitim lokacijama gde su predviđene MHE utvrđeni su i različiti propusti. Na reci Panjici se gradilo  bez građevinske dozvole, a na reci Vlasini, gde je nanizano devet MHE, Prirodno-matematički fakultet iz Kragujevca utvrdio je da je rad tih postrojenja negativno uticao na živi svet u rekama.

Ovakva situacija je moguća jer nema dovoljno ekoloških inspektora koji bi trebalo da kontrolišu da li investitori imaju neophodne dozvole i mišljenja, i ako ih imaju, da li ih se pridržavaju.

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je u Insajder debati potvrdio da je neophodno povećanje broja ekoloških inspektora na terenu.

„Nemamo dovoljno inspektora definitivno. Mi tražimo povećanje kapaciteta pre svega u inspekciji jer je to način da sprovodimo politiku Ministarstva zaštite životne sredine“, rekao je Trivan.

Trivan je nedavno izjavio i da je cilj njegovog ministarstva da svaka opština u Srbiji ima najmanje po jednog inspektora za zaštitu životne sredine.

"Od inspektora mnogo zavisi, odabrani su da rade taj posao i ako inspektori ne kažnjavaju, neće niko. Moramo se izboriti sa onima koji nam truju kuću", naveo je Trivan.

Izvor: Insajder

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.