EPS: Trgovci diktiraju cene uglja
Elektroprivreda Srbije saopštava da građani mogu da kupe ugalj po staroj ceni direktno od EPS-a, a da ga po višim cenama prodaju preprodavci. U saopštenju se navodi da je cena po kojoj trgovci ugljem prodaju taj ogrev promenjena u skladu s poslovnom politikom kompanije za prodaju uglja, pravilnikom za prodaju uglja kupcima koji preprodaju ugalj i metodologijom za određivanje cena uglja za preprodavce.
Cilj svake tržišno orijentisane kompanije, kakva je i Elektroprivreda Srbije, je uspešno poslovanje, što u ovom slučaju podrazumeva prodaju što više uglja krajnjim kupcima, bez posrednika, navodi se u saopštenju
Rudarski basen Kolubara, kako je naveo EPS, ima dovoljno količina sirovog i sušenog uglja. Cena je 3.452,42 dinara po toni sirovog uglja i 8.430,54 dinara po toni sušenog uglja. Slično saopštenje da trgovci samostalno diktiraju cene uglja EPS je objavio i polovnom jula. I tada je navedeno da je cena sirovog uglja iz Kolubare 3.452,42 dinara po toni.
Tokom celog leta mediji su objavljivali članke o načinima prodaje uglja i ukazivali da trgovci prodaju ugalj po ceni većoj i do 25 odsto. Kao jedan od razloga navedeni su i novi propisi EPS-a da ugalj može da se kupuje na licitaciji, i to najmanje 500 tona mesečno, umesto na tenderu uz bankarske garancije. Neka stovarišta su čak i odustala od licitacije jer nisu mogla da garantuju da će mesečno prodati 500 tona ogreva.
Kome i po kojim cenama na primer rudnik Resavica prodaje svoj ugalj pitanje je koje je zaokupilo javnost krajem avgusta, pošto je šef Misije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen objavio podatak da je Resavica, koja je u blokadi, po zakonu dužna da svoj ugalj prodaje povlašćenim trgovcima po cenama nižim od tržišnih. Verhejen je na svom blogu napisao:
"Rudnik je primoran zakonom da svoj ugalj prodaje po ekstremno niskim cenama (7.900 do 9.300 dinara po toni), što je blizu polovine trenutne tržišne cene za ugalj. Takođe smo otkrili da taj isti ugalj posrednici onda preprodaju kompanijama i postrojenjima, ali ovog puta po tržišnim cenama uz maržu veću od 100 odsto. Glavni razlog za to je što samo nekolicina privilegovanih trgovaca ima pravo da kupuje ugalj od Resavice".
U razgovoru za Danas, generalni direktor Resavice Stevan Dželatović objašnjava da je informacija tačna, ali samo delimično jer ovaj rudnik najveći deo svoje proizvodnje prodaje direktno kupcima, a tek oko petine proizvodnje ide preprodavcima. Pa ipak, ta petina iznosi čak 122.000 tona uglja godišnje.
Komisija za zaštitu konkurencije, koja je analizirala prodaju uglja u periodu od 2010. do 2013, ustanovila je pre dve godine da pošto se ugalj prodavao po fiksnoj ceni nije bilo nadmetanja. Komisija je videla potencijalne privilegije za određena preduzeća, što je nekima omogućavalo ogromne profite. Komisija nikada nije otkrila imena povlašćenih preduzeća.
Izvor: Beta, Večernje novosti, Danas
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.