<article>Za kupovinu akcija Komercijalne banke, koje su u vlasništvu države Srbije, pristigle su tri ponude, a Tenderska komisija danas je zajedno sa finansijskim savetnikom izvršila pregled i ocenu pravovremeno dostavljenih obavezujućih ponuda i prateće dokumentacije.„Nova Ljubljanska banka, kao podnosilac najbolje rangirane ponude je, u skladu sa članom 28. Uredbe o načinu i postupku prodaje banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije, pozvana da pristupi pregovorima radi zaključenja ugovora o kupoprodaji“, piše u saopštenju Ministarstva finansija.Prema podacima sa <a href="https://www.nlb.si/lastniski-kapital">sajta NLB</a>, država Slovenija ima 25 odsto akcija u vlasništvu banke, dok sa oko 63 posto akcija malih akcionara upravlja banka Melon iz Nju Jorka. Jedan od tih malih akcionara je i Evropska banka za obnovu i razvoj sa 7,12 odsto akcija.  <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/14152/">Upravo je EBRD</a> prodala Srbiji svoje deonice Komercijalni banke pre njene privatizacije.Podsetimo, krajem maja Ministarstvo finansija Srbije objavilo je <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14621/">javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za kupovinu akcija Komercijalne banke Beograd.</a>Kako je objavljeno u javnom pozivu, u postupku tenderske prodaje akcija Komercijalne banke mogli su da učestvuju zainteresovani kupci koji se bave bankarskom delatnošću u poslednje tri godine, a jedan od uslova bio je i da je vrednost njihove ukupne aktive bila veća od milijardu evra na kraju 2018. godine.Takođe, kupci su mogli biti i investitori koji upravljaju imovinom od najmanje milijardu evra ili su poslednjih dest godina imali minimalno učešće u kapitalu od 20 odsto u najmanje jednoj bankarskog grupi, čija ja aktiva bile preko milijardu evra u bar jednoj od godina investicionog perioda.Iako je rok za dostavljanje izjava prvo bio 21. jun, on je produžen pa je krajnji rok bio 6. septembar.U istom tom danu, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/16212/">Vlada Srbije postala je vlasnik 83,23 odsto akcija ove najveće državne banke</a>, i to tako što je država otkupila sve akcije četiri međunarodne finansijske institucije – prvo su otkupljene akcije fondova Swedfund i DEG, a zatim je kupljeno još 34,58 odsto akcija od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC). Koliko je tačno novca izdvojeno za ovu transakciju nije saopšteno.Podsetimo, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13899/">kako je pokazala analiza Insajdera</a>, prema ugovorima potpisanim 2006. i 2009. godine, prilikom ulaska ovih institucija u vlasništvo Komercijalne banke, EBRD, IFC, Swedfund i DEG ugovorili su i pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" odnosno da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate.Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nepoznanica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu, međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD-jem 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, prodaja banke je planirana u narednih tri do pet godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra.Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.Prodaja banke je odlagana i narednih godina, a kako bi to bilo moguće, predstavnici države su sa stranim akcionarima potpisivali više aneksa ugovora.Izvor: Insajder</article>

Za kupovinu akcija Komercijalne banke, koje su u vlasništvu države Srbije, pristigle su tri ponude, a Tenderska komisija danas je zajedno sa finansijskim savetnikom izvršila pregled i ocenu pravovremeno dostavljenih obavezujućih ponuda i prateće dokumentacije.„Nova Ljubljanska banka, kao podnosilac najbolje rangirane ponude je, u skladu sa članom 28. Uredbe o načinu i postupku prodaje banaka koje su u vlasništvu Republike Srbije, pozvana da pristupi pregovorima radi zaključenja ugovora o kupoprodaji“, piše u saopštenju Ministarstva finansija.Prema podacima sa <a href="https://www.nlb.si/lastniski-kapital">sajta NLB</a>, država Slovenija ima 25 odsto akcija u vlasništvu banke, dok sa oko 63 posto akcija malih akcionara upravlja banka Melon iz Nju Jorka. Jedan od tih malih akcionara je i Evropska banka za obnovu i razvoj sa 7,12 odsto akcija.&nbsp; <a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/14152/">Upravo je EBRD</a> prodala Srbiji svoje deonice Komercijalni banke pre njene privatizacije.<iframe src="https://www.youtube.com/embed/5QNRzn8p2C8" width="560" height="315" frameborder="0" allowfullscreen=""></iframe><pre class="brush:c-sharp">&nbsp;</pre>&nbsp;Podsetimo, krajem maja Ministarstvo finansija Srbije objavilo je&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/14621/">javni poziv za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za kupovinu akcija Komercijalne banke Beograd.</a>Kako je objavljeno u javnom pozivu, u postupku tenderske prodaje akcija Komercijalne banke mogli su da učestvuju zainteresovani kupci koji se bave bankarskom delatnošću u poslednje tri godine, a jedan od uslova bio je i da je vrednost njihove ukupne aktive bila veća od milijardu evra na kraju 2018. godine.Takođe, kupci su mogli biti i investitori koji upravljaju imovinom od najmanje milijardu evra ili su poslednjih dest godina imali minimalno učešće u kapitalu od 20 odsto u najmanje jednoj bankarskog grupi, čija ja aktiva bile preko milijardu evra u bar jednoj od godina investicionog perioda.Iako je rok za dostavljanje izjava prvo bio 21. jun, on je produžen pa je krajnji rok bio 6. septembar.U istom tom danu, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/16212/">Vlada Srbije postala je vlasnik 83,23 odsto akcija ove najveće državne banke</a>, i to tako što je država otkupila sve akcije četiri međunarodne finansijske institucije – prvo su otkupljene akcije fondova Swedfund i DEG, a zatim je kupljeno još 34,58 odsto akcija od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Međunarodne finansijske korporacije (IFC). Koliko je tačno novca izdvojeno za ovu transakciju nije saopšteno.Podsetimo,&nbsp;<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/13899/">kako je pokazala analiza Insajdera</a>, prema ugovorima potpisanim 2006. i 2009. godine, prilikom ulaska ovih institucija u vlasništvo Komercijalne banke, EBRD, IFC, Swedfund i DEG ugovorili su i pravo da aktiviraju takozvanu "put opciju" odnosno da državi prodaju svoje udele po ranije garantovanoj ceni, a koja je tokom godina uvećana za pripadajuće kamate.Oko privatizacije Komercijalne banke koja drži 11 odsto tržišta u Srbiji postoji veliki broj nepoznanica, jer su gotovo svi procesi vođeni iza zatvorenih vrata, a na prodaji su uglavnom insistirale međunarodne finansijske institucije – EBRD, MMF i Svetska banka.Predstavnici svih srpskih vlasti od 2006. do danas govorili su i o opciji da banka ostane u državnom vlasništvu, međutim, obaveza privatizacije Komercijalne banke definisana je još ugovorom sa EBRD-jem 2006. godine kada je ova finansijska institucija ušla u vlasničku strukturu banke dokapitalizacijom od 70 miliona evra. Prema tom ugovoru u koji su novinari Insajdera imali uvid, prodaja banke je planirana u narednih tri do pet godina, a ugovor je u ime Vlade Srbije potpisao Mlađan Dinkić.Međutim, privatizaciju je odložila svetska ekonomska kriza 2008. godine, a već naredne EBRD dokapitalizuje Komercijalnu sa još 50 miliona evra, a u vlasničku strukturu istovremeno ulaze i IFC sa 40 miliona evra, DEG fond sa 20 miliona i Svedfond sa 10 miliona evra.Te 2009. godine, pored ugovora o ulasku u vlasničku strukturu, sa stranim akcionarima pojedinačno su potpisani i ugovori o „put opciji“, a definisani su i rokovi do kog privatizacija banke mora biti sprovedena.Prodaja banke je odlagana i narednih godina, a kako bi to bilo moguće, predstavnici države su sa stranim akcionarima potpisivali više aneksa ugovora.Izvor:&nbsp;Insajder&nbsp;

Najvažnije vesti

Komercijalna banka Foto: Promo/Komercijalna banka

original

900x375

1250x600

Ministarstvo finansija: Nova Ljubljanska banka dala najbolju ponudu za kupovinu Komercijalne banke