Vlada usvojila Predlog zakona o poreklu imovine i posebnom porezu

„Donošenje ovog zakona konkretizuje i usmerava generalni socijalni cilj oporezivanja, koji se sastoji u umanjenju razlike u materijalnom i socijalnom položaju poreskih obveznika, i to ka ublažavanju razlike između poreskih obveznika čija imovina odgovara prihodima koje ostvaruju i onih obveznika kod kojih postoji nesrazmera“, navela je Vlada u saopštenju.

Kako je dodala, predložena zakonska rešenja se odnose na sve građane, „čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njihovoj primeni“.

„Primarno, na udaru tih rešenja naći će se oni kod kojih je ovaj disparitet najveći. Predloženi zakon je od izuzetne važnosti za prevenciju korupcije i za njegovu primenu nema vremenskog ograničenja. Na ovaj način država dobija delotvoran mehanizam da za svakoga u svakom trenutku može da utvrdi nezakonito bogaćenje“, ističe se u saopštenju i dodaje da ovaj zakon „ima i mehanizam naplate nezakonito stečenih dobara“.

Usvajanje zakona o poreklu imovine najavljuje se duže od 18 godina, a nacrt tog zakona objavljen je u martu 2019. Nije poznato da li su neke odredbe Nacrta promenjene u odnosu na dokument koji je danas usvojen na sednici Vlade.

Dva sporna rešenja u Nacrtu zakona

Analiza Nacrta zakona o poreklu imovine, koju su uradili novinari Insajdera, pokazala je da postoje najmanje dva sporna rešenja koja otvaraju prostor za potencijalnu zloupotrebu. Među njima su rešenje kojim se direktoru Poreske uprave daju široka ovlašćenja da pravi izbor lica koja će biti kontrolisana, kao i odredba prema kojoj rukovodioca posebne nove jedinice Poreske uprave bira Vlada, na predlog ministra finansija.

Kako je navedeno u obrazloženju, Nacrtom zakona o utvrđivanju porekla imovine predviđeno je da svako mora da dokaže kako je stekao svoju imovinu, bilo pokretnu ili nepokretnu.

Kontrolu će, kako je predviđeno, sprovoditi nova posebna jedinica Poreske uprave. Ta jedinica će imati uvid u sve evidencije i podatke različitih institucija- od banaka, preko katastra do finansijskih i poslovnih knjiga kompanija.

Rukovodioca ove jedinice, kako se navodi u Nacrtu, na pet godina bira Vlada Srbije i to na predlog ministra finansija. I upravo takvo rešenje otvara prostor za potencijalne pre svega političke zloupotrebe podataka u koje izabrani rukovodilac ima uvid. Jer, postavlja se pitanje šta i ko građanima Srbije može da garantuje da njihovi podaci na taj način neće biti iskorišćeni.

Široka ovlašćenja dobija i direktor Poreske uprave.

Naime, Nacrtom je predviđeno da direktor PU na osnovu analize rizika donosi godišnje smernice kontrole, koje su inače tajne. S druge strane, kontrola može biti pokrenuta i na osnovu prijave građana, a ne samo na osnovu godišnjeg plana.

Postupak je sledeći: Posebna jedinica prvo utvrđuje uvećanje imovine u određenom periodu i upoređuje je s prijavljenim prihodima u istom periodu. Ukoliko se utvrdi da postoji razlika između prijavljene imovine i prihoda većim od 150.000 evra, pokreće se postupak kontrole, ali ne protiv svih.

Poreski savetnik i bivši direktor Poreske uprave Đerđ Pap kaže za Insajder da je taj cenzus po njegovoj oceni mali i da to može da napravi probleme.

„Pošto je cenzus tako nisko postavljen, to znači da će biti veliki obuhvat kontrole, velikog broja ljudi, sigurno ne na hiljade već desetine hiljada ljudi koji se nalaze u kategoriji potencijalnog rizika. Tu se onda postavlja pitanje koga će od tih desetine hiljada ljudi da kontrolišu prvog, petog ili 15 jer sve svakako neće moći “, navodi Pap.

On objašnjava da je, prema objavljenom nacrtu, direktor Poreske uprave taj koji u prethodnom postupku, utvrđuje protiv koga bi se pokrenula kontrola.

„Time je direktoru Poreske uprave data jedna užasno velika ′batina′. Direktor će na osnovu analize rizika, koji ne znamo šta sadrži jer je tajni podatak, reći recimo pokrećemo postupak za one koji imaju razliku od milion i više. Ali ko nam garantuje da neće pokrenuti kontrolu protiv 10 onih koji imaju milion i više i još pet političkih neistomišljenika koji imaju 150.000 evra“, kaže Pap.

On smatra da bi u startu veći cenzus dao bolji rezultat kontrole jer bi ona bila ograničena na manji broj ljudi.

Osim ovih zakonskih rešenja, Nacrtom je predviđeno i da, ukoliko se ispostavi da postoji nezakonito prihodovana imovina, osoba morati da plati porez po stopi od 75 odsto. Paralelno će se voditi i krivični postupak.

Izvor: Insajder