<article>Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi <a href="https://insajder.net/admin/articles/Open%20budget%20index%20-%20OBI">Open budget index - OBI</a>.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.<figure></figure><figure></figure>"Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta. Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom kovid19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18092/">slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima</a>), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni, navodi Transparentnost.Istraživanje otvorenosti budžeta je, kako je navedeno, jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.U Skupštini Srbije trenutno je u toku rasprava o rebalansu budžeta do kojeg je došlo zbog vanrednih mera u odbrane od kovida19.Izvor: Insajder, Beta</article>

Srbija je u istraživanju za 2019. godinu ocenjena sa 40 poena, od maksimalnih 100, a posledica ovog pada je svrstavanje u grupu zemalja sa "minimalnom transparentnošću budžeta".Ocena koju je Srbija dobila je pet poena niža od svetskog proseka i za tri poena manja u odnosu na istraživanje o transparentnosti budžeta za 2017. godinu, kada je imala gotovo 43 i nalazila se na 62. mestu na listi <a href="https://insajder.net/admin/articles/Open%20budget%20index%20-%20OBI" target="_blank">Open budget index - OBI</a>.Od zemalja u regionu koje su ocenjivane, samo Bosna i Hercegovina ima lošiji skor (33), Severna Makedonija je za nijansu bolja (41), dok je najbolje rangirana Bugarska sa skorom 71, Hrvatska i Slovenija imaju skor 68, Rumunija 64, Albanija 55 i Mađarska 45.Srbija je daleko najlošije ocenjena u pogledu učešća javnosti u kreiranju budžeta, sa samo dva poena (svetski prosek 14), a ocene za Srbiju su iznad svetskog proseka jedino u kategoriji revizorskog nadzora (57), što se takođe smatra ograničenom otvorenošću budžeta.&nbsp;<figure>

<img src="https://insajder.net/images/14704.jpg" rel="resizable" alt="">

<figcaption></figcaption>
</figure>
<figure>

<img src="https://insajder.net/images/14703.jpg" rel="resizable" alt="">

<figcaption></figcaption>
</figure>
"Značajan nivo transparentnosti budžeta" ove godine je dosegla 31 država, sa skorom od 61 i više, a svega njih šest ima više od 80 poena. Na vrhu liste su Novi Zeland i Južnoafrička Republika (87) i Švedska (86). S druge strane, čak tri zemlje imaju skor 0 (nula) – Jemen, Venecuela i Komorska ostrva, dok Katar ima ocenu 1, a Sudan i Alžir po 2.Ocena Srbije je mogla biti bolja da su Vlada i Skupština poštovale svoje zakonske obaveze i rokove iz budžetskog kalendara prilikom pripreme budžeta za 2019.godinu i razmatranja završnog računa, prenosi TS.Da bi Srbija povećala otvorenost budžeta, pored poštovanja budžetskog kalendara, neophodno je takođe da Vlada počne da priprema polugodišnji izveštaj o izvršenju budžeta u skladu sa međunarodnim standardima, a Skupština Srbije da aktivnije prati izvršenje budžeta, uticaj novih zakona na javne finansije, ostvarivanje preporuka DRI i da raspravlja o Fiskalnoj strategiji i analizama Fiskalnog saveta.&nbsp;Transparentnost sama po sebi nije dovoljna za poboljšanje upravljanja budžetom, već je ključno uključivanje zainteresovane javnosti u razne faze budžetskog procesa. Ti mehanizmi, kada je reč o centralnom nivou gotovo da ne postoje, tako da Srbija u tom segmentu istraživanja ima skor 2 (svetski prosek je 14, a susedna Bugarska ima 26), navodi se u saopštenju Transparentnosti.U aktuelnoj globalnoj krizi izazvanoj pandemijom kovid19, transparentnost budžeta postala je još važnija – ona je neophodan uslov za poverenje između vlasti i građana. Zbog toga je neophodno da sve odluke o vanrednim rashodima budu objavljene (što trenutno u Srbiji nije slučaj), da Vlada pruži razumno obrazloženje za mere koje predlaže (što je izostalo u <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/18092/" target="_blank">slučaju najavljenog načina distribucije 100 evra punoletnim građanima</a>), i da podaci o sprovođenju mera budu javno dostupni, navodi Transparentnost.Istraživanje otvorenosti budžeta je, kako je navedeno, jedini globalni nezavisni, uporedni i istraživački instrument, zasnovan na činjenicama, u kojem se koriste međunarodno prihvaćeni kriterijumi za ocenu pristupa javnosti informacijama o budžetu, stvarnim mogućnostima javnosti da učestvuje u pripremi budžeta i ulozi institucija za nadzor budžeta kao što su, u Srbiji, Narodna skupština, Državna revizorska institucija i Fiskalni savet.U Skupštini Srbije trenutno je u toku rasprava o rebalansu budžeta do kojeg je došlo zbog vanrednih mera u odbrane od kovida19.Izvor: Insajder, Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

820x503

Arhiva vesti

Transparentnost: Srbija u grupi zemalja sa minimalnom transparentnošću budžeta