<article>Perišićev pravni zastupnik, advokat Novak Lukić, je rekao da je odbrana i danas tražila da proces bude otvoren za javnost, ali da je to odbijeno.On je rekao da je na početku suđenja pročitan stav Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane da sa određenih spisa ne treba skinuti oznaku tajnosti, iako je, kako navodi, reč o dokumentima koja su stara više od 15 godina i koja se mogu naći na društvenim mrežama, po novinama, na sajtu Haškog tribunala.Lukić je najavio da će suđenje biti nastavljeno 22. decembra.Uz Perišića, koji je bio i potpredsednik Vlade, optuženei su i Miodrag Sekulić i Vladan Vlajković. Suđenje je do sada odlagano više puta. <h2>Hapšenje Perišića i sukobi na političkoj sceni</h2>Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za bezbednost u kabinetu Zorana Đinđića, 14. marta 2002. uhapsili su pripadnici Vojne kontraobaveštajne službe u jednom motelu na periferiji Beograda, pod sumnjom za "odavanje poverljivih informacija obaveštajcu SAD Džonu Nejboru", koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.Prema pisanju medija, Nejbor je već 19. marta napustio Srbiju.Godine 2006. Politika je prvo objavila da je Nejbor poginuo u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj samo nekoliko dana po odlasku iz Beograda, da bi nešto kasnije, navodeći da su informacije o pogibiji namerno plasirane, isti list izneo saznanja da je Nejbor živ i da i dalje obavlja poslove za centralnu obaveštajnu službu SAD.Godine 2010. bivši ambasador SAD u Jugoslaviji Vilijam Montgomeri, promovišući na RTS-u knjigu "Kad ovacije utihnu", na pitanje zašto je u knjizi izostavio hapšenje Perišića i Nejbora, rekao je da je to zbog autocenzure i da je politika vlade da se ne govori o aktivnostima CIA.Perišić je u više navrata negirao krivicu u slučaju odavanja poverljivih informacija.“Šta je Nejbor imao u torbi - ne znam. Njega sam upoznao kao potpredsednik Vlade i s njim sam često razgovarao o vojnoj saradnji i ulasku naše zemlje u Partnerstvo za mir. Nije tačno da smo bili na večeri, nego sam u motel Šarić svratio na piće posle trčanja. A, čak i da sam dao nešto Nejboru, a nisam, to nije ništa u odnosu na ono što je sadašnja vlast predala Hagu", rekao je Perišić nakon hapšenja.U to vreme slučaj Perišić otvorio je novi sukob Koštunice i Đinđića. Nakon hapšenja Perišića, premijer Srbije je od predsednika Jugoslavije tražio da smeni Acu Tomića zbog nezakonitog praćenja i hapšenja člana Vlade Srbije.Predstavnici Vlade smatrali su nedopustivim da jedan državni funkcioner bude praćen, a da to ne znaju civilni organi, organi Vlade Srbije i Savezne vlade.U to vreme Vojislav Koštunica je tvrdio da je samo ovlaš obavešten o celom slučaju, a Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ od 2000. do 2002, da je za hapšenje saznao tek kada su Perišić i Nejbor već bili privedeni.Pavković je u emisiji Strogo poverljivo na B92 izjavio i da je Vojislav Koštunica mislio da on ometa čitav slučaj.„Mislio je da sam ja ometao čitav slučaj i da se ne slažem s tim. Akcija kao akcija je izvedena brilijantno, ja sam to rekao. Služba je to odradila odlično, ali kakvi su efekti? Da li možete da dokažete to? Onaj čovek je otišao, on ništa ne priznaje, torba mu je uzeta, pa vraćena, on je izjavio da to što je u njoj bilo nije bilo kad je odneta. Neće se pojaviti kao svedok i šta ste dobili tom akcijom?”, rekao je tada Pavković.Vojislav Koštunica je nekoliko dana nakon hapšenja pozvao čelnike DOS-a da im predoči dokaze protiv Perišića.Tom prilikom emitovani su delovi filma koji je, na više od sto časova materijala, snimila Vojna kontraobaveštajna služba. Prema navodima tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihailovića, izabrani su delovi u kojima Perišić ogovara svoje kolege i najbliže političke saradnike, a prikazano je i kako Nejbor daje izvesnu svotu novca Perišiću.Nakon tog sastanka, oko tri sata ujutru sledećeg dana, izdato je zajedničko saopštenje u kom se traže ispitivanje i funkcionisanje vojnih i civilnih organa bezbednosti i detaljna istraga o celom slučaju, bez pritisaka na istražne i pravosudne organe.Postupak za špijunsku aferu protiv Perišića pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe još marta 2002, ali se penzionisani general tada pozvao na poslanički imunitet, a taj potez je pravdao postojanjem “jakih uticaja određenih političkih subjekata na vojno pravosuđe”.Postupak je ponovo aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine. Pošto je tribunal doneo oslobađajuću presudu 2013, Perišić se vratio u Beograd, a postupak za špijunažu ponovo je aktiviran 2014.Suđenje je počelo tek danas.</article>

Perišićev pravni zastupnik, advokat Novak Lukić, je rekao da je odbrana i danas tražila da proces bude otvoren za javnost, ali da je to odbijeno.On je rekao da je na početku suđenja pročitan stav Generalštaba Vojske Srbije i Ministarstva odbrane da sa određenih spisa ne treba skinuti oznaku tajnosti, iako je, kako navodi, reč o dokumentima koja su stara više od 15 godina i koja se mogu naći na društvenim mrežama, po novinama, na sajtu Haškog tribunala.Lukić je najavio da će suđenje biti nastavljeno 22. decembra.Uz Perišića, koji je bio i potpredsednik Vlade, optuženei su i Miodrag Sekulić i Vladan Vlajković. Suđenje je do sada odlagano više puta.&nbsp;<h2>Hapšenje Perišića i sukobi na političkoj sceni</h2>Momčila Perišića, tadašnjeg potpredsednika Vlade Srbije zaduženog za bezbednost u kabinetu Zorana Đinđića, 14. marta 2002. uhapsili su pripadnici Vojne kontraobaveštajne službe u jednom motelu na periferiji Beograda, pod sumnjom za "odavanje poverljivih informacija obaveštajcu SAD Džonu Nejboru", koji se tada pozvao na diplomatski imunitet.Prema pisanju medija, Nejbor je već 19. marta napustio Srbiju.Godine 2006. Politika je prvo objavila da je Nejbor poginuo u saobraćajnoj nesreći u Mađarskoj samo nekoliko dana po odlasku iz Beograda, da bi nešto kasnije, navodeći da su informacije o pogibiji namerno plasirane, isti list izneo saznanja da je Nejbor živ i da i dalje obavlja poslove za centralnu obaveštajnu službu SAD.Godine 2010. bivši ambasador SAD u Jugoslaviji Vilijam Montgomeri, promovišući na RTS-u knjigu "Kad ovacije utihnu", na pitanje zašto je u knjizi izostavio hapšenje Perišića i Nejbora, rekao je da je to zbog autocenzure i da je politika vlade da se ne govori o aktivnostima CIA.Perišić je u više navrata negirao krivicu u slučaju odavanja poverljivih informacija.“Šta je Nejbor imao u torbi - ne znam. Njega sam upoznao kao potpredsednik Vlade i s njim sam često razgovarao o vojnoj saradnji i ulasku naše zemlje u Partnerstvo za mir. Nije tačno da smo bili na večeri, nego sam u motel Šarić svratio na piće posle trčanja. A, čak i da sam dao nešto Nejboru, a nisam, to nije ništa u odnosu na ono što je sadašnja vlast predala Hagu", rekao je Perišić nakon hapšenja.U to vreme slučaj Perišić otvorio je novi sukob Koštunice i Đinđića. Nakon hapšenja Perišića, premijer Srbije je od predsednika Jugoslavije tražio da smeni Acu Tomića zbog nezakonitog praćenja i hapšenja člana Vlade Srbije.Predstavnici Vlade smatrali su nedopustivim da jedan državni funkcioner bude praćen, a da to ne znaju civilni organi, organi Vlade Srbije i Savezne vlade.U to vreme Vojislav Koštunica je tvrdio da je samo ovlaš obavešten o celom slučaju, a Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ od 2000. do 2002, da je za hapšenje saznao tek kada su Perišić i Nejbor već bili privedeni.Pavković je u emisiji Strogo poverljivo na B92 izjavio i da je Vojislav Koštunica mislio da on ometa čitav slučaj.„Mislio je da sam ja ometao čitav slučaj i da se ne slažem s tim. Akcija kao akcija je izvedena brilijantno, ja sam to rekao. Služba je to odradila odlično, ali kakvi su efekti? Da li možete da dokažete to? Onaj čovek je otišao, on ništa ne priznaje, torba mu je uzeta, pa vraćena, on je izjavio da to što je u njoj bilo nije bilo kad je odneta. Neće se pojaviti kao svedok i šta ste dobili tom akcijom?”, rekao je tada Pavković.Vojislav Koštunica je nekoliko dana nakon hapšenja pozvao čelnike DOS-a da im predoči dokaze protiv Perišića.Tom prilikom emitovani su delovi filma koji je, na više od sto časova materijala, snimila Vojna kontraobaveštajna služba. Prema navodima tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Dušana Mihailovića, izabrani su delovi u kojima Perišić ogovara svoje kolege i najbliže političke saradnike, a prikazano je i kako Nejbor daje izvesnu svotu novca Perišiću.Nakon tog sastanka, oko tri sata ujutru sledećeg dana, izdato je zajedničko saopštenje u kom se traže ispitivanje i funkcionisanje vojnih i civilnih organa bezbednosti i detaljna istraga o celom slučaju, bez pritisaka na istražne i pravosudne organe.Postupak za špijunsku aferu protiv Perišića pokrenulo je nekadašnje vojno pravosuđe još marta 2002, ali se penzionisani general tada pozvao na poslanički imunitet, a taj potez je pravdao postojanjem “jakih uticaja određenih političkih subjekata na vojno pravosuđe”.Postupak je ponovo aktiviran 2004, ali je već naredne godine prekinut zbog Perišićevog odlaska u Haški tribunal, gde mu je suđeno za ratne zločine. Pošto je tribunal doneo oslobađajuću presudu 2013, Perišić se vratio u Beograd, a postupak za špijunažu ponovo je aktiviran 2014.Suđenje je počelo tek danas.

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Špijunska afera Perišić na sudu posle 14 godina

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation