Lideri EU rano jutros postigli dogovor o planu za oporavak ekonomije

"To je istorijska promena za našu Evropu i našu zonu evra. Učinjen je veliki korak", rekao je Makron na konferenciji za novinare i dodao da je za dva meseca "izgrađen konsenzus kako bi do sada neviđeni plan o ekonomskom oporavku postao stvarnost".

Angela Merkel je rekla da oseća "veliko olakšanje posle teških pregovora" i dodala da je Evropa ipak pokazala da "može zajednički da deluje".

"To je važan signal koji je iznad Evrope. To je odgovor na najveću krizu s kojom se Unija suočava od njenog nastanka", rekla je nemačka kancelarka.

Italijanski premijer Đuzepe Konte rekao je da će 28 odsto od 750 milijardi ići kao pomoć Italiji, od čega 81 milijarda kroz grantove, a 127 milijardi kroz zajam. 

Španski premijer Pedro Sančes izjavio je da je to "veliki dogovor za Evropu" i nazvao ga "pravim Maršalovim planom".

"Imamo dogovor i to dobar dogovor! EU nikada nije tako ambiciozno želela da investira u budućnost sa budžetom (2021-2027) od 1.074 milijardi evra i fondom za oporavak ekonomije od 750 milijardi evra", rekla je belgijska premijerka Sofi Vilmes.

Na samitu koji je počeo u petak postignut je dogovor posle "bitke" takozvane štedljive četvorke koju čine Holandija, Danska, Švedska i Austrija, s jedne strane, i Francuske i Nemačke koje su predložile plan ekonomskog oživljavanja od 750 milijardi evra.

Od tih 750 milijardi evra, 390 milijardi evra će biti namenjeno za subvencije državama koje su najviše pogođene pandemijom koronavirusom i to će biti zajednički dug EU.

Ključni problem tokom četiri dana samita bio je taj što su se zemlje bogatog severa EU, posebno "štedljiva četvorka", protivile načelu da se pomoć mahom upućuje u vidu bespovratnih poklona, a ne kredita.

Dodela finansijske pomoći uslovljena poštovanjem demokratskih vrednosti

Predsednik Evroskog saveta Šarl Mišel poručio je da ovaj dogovor šalje konkretan signal da je Evropa sila koja je spremna za akciju.

"Suština nije u novcu nego u mnogo više stvari, u radnicima i njihovim porodicama, njihovim radnim mestima, zdravlju i blagostanju. Mislim da će ovaj dogovor biti smatran ključnim trenutkom na evropskom putovanju, ali će nas takođe i uvesti u budućnosti", rekao je Mišel.

Prema njegovim rečima, lideri Evropske unije, prema dogovoru o ekonomskom oporavku Unije postignutom danas u Briselu, prvi put su odlučili da dodelu finansijske pomoći uslove poštovanjem demokratskih vrednosti.

"Budžet EU prvi put u istoriji povezuje ciljeve primene mera u borbi protiv klimatskih promena i poštovanje vladavine prava sa dodelom finansijske pomoći", rekao je Mišel na konferenciji za novinare posle četiri dana teških pregovora o budžetu i planu ekonomskog oporavka Unije.

Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen izjavila je da je EK predložila instrument koji će preduzimati mere u slučaju kršenja vladavine prava.

Prema njenim rečima, potrebno je zaštiti finansijske interese EU i uvesti strože kontrole raspodele finansijske pomoći i fondova Unija.

Prema predloženom instrumentu, svaka mera suspendovanja ili eventualnog smanjenja finansijske pomoći zbog kršenja vladavine prave u nekoj zemlji, treba najpre da odobri većina zemalja članica EU kako bi ta mera stupila na snagu.

Mađarska i Poljska su posebno na meti jer je EU protiv njih ranije pokrenula procedure zbog narušavanja evropskih pravnih i demokratskih vrednosti.

Mišel je juče najavio novi predlog i uspeo da ubedi tu četvorku, tako da je od predviđenih 500 milijardi evra, koliko je bilo ponuđeno u francusko-nemačkom planu, tu sumu smanjio na 390 milijardi.

Izvor: Beta, RTS