EU: Vlada Crne Gore i SPC da nastave pregovore o Zakonu o slobodi veroispovesti

Portparolka Evropske komisije Ana Pisonero rekla je da je EU dosledno podsećala na važnost dijaloga i u tom duhu pozdravila nedavni nastavak razgovora dve strane. 

„Pozdravljamo napore Vlade da pronađe kompromis. Nažalost, u tim razgovorima nije pronađeno rešenje. Ohrabrujemo obe strane da nastave dijalog“, navela je Pisonero podgoričkoj agenciji Mina. 

Potpredsednik crnogorske Vlade i vođa Ekspertskog tima za pregovore sa Srpskom pravoslavnom crkvom, Zoran Pažin, izjavio je danas da je ponuda Vlade koju je SPC odbila, „krajnja linija kompromisa, pa i preko te linije“.

Podsetimo, pregovori ekspertskih timova Vlade Crne Gore i Mitropolije crnogorsko-primorske o Zakonu o slobodi veroispovesti, završeni su bez dogovora, jer Mitropolija juče nije prihvatila zahtev da se registruje u Crnoj Gori.

Episkopski savet SPC u Crnoj Gori saopštio je da je dijalog služio za nove ucene Crkve i aktuelni politički marketing.

Pregovori o sprovođenju zakona donetog krajem 2019. godine između ekspertskih timova Vlade i Mitropolije počeli su u martu, ali su prekinuti zbog epidemije koronavirusa.

SPC je odbila junski predlog crnogorskog državnog vrha da se primena zakona odloži dok se o osporavanim odredbama ne izjasne Ustavni sud Crne Gore i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Sporni zakon predviđa podržavljenje imovine za koju crkve nemaju dokaz da su je imale u vlasništvu pre 1918. godine, a SPC smatra da je zakon diskriminatorski i traži njegovo povlačenje.

Pitanje ko je vlasnik imovine koja se u Crnoj Gori smatra imovinom Srpske pravoslavne crkve moraće da se dokazuje s obzirom na to da je na snagu stupio crnogorski Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Reč je imovini koja je sticana do 1918. do kada su u Crnoj Gori svetovni i duhovni vođa bili jedna osoba, poput vladike i vladara Petra Petrovića Njegoša. Donošenje Zakona izazvalo je najmasovnije prostete u Crnoj Gori u kojoj je velika većina vernika Srpske pravoslavne crkve, a najsporniji je član 62.

„Verski objekti i zemljište koji su izgrađeni, odnosno pribavljeni iz prihoda države ili su bili u državnoj svojini do 1. decembra 1918, i za koje ne postoje dokazi o pravu svojine verskih zajednica, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina. Verski objekti koji su izgrađeni zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918, a za koje ne postoje dokazi o pravu svojine, kao kulturna baština Crne Gore, državna su svojina“, glasi sporni član 62.

Ovaj član zakona izazvao je burne reakcije predstavnika Srpske pravoslavne crkve, dok crnogorska vlast u njemu ne vidi baš ništa sporno.

Izvor: Beta, Insajder