Jezik

sr

en

Spisak pojedinaca i organizacija Uprave za sprečavanje pranja novca - zloupotreba zakona ili samo kontrola

Uprava za sprečavanje pranja novca pri Ministarstvu finansija napravila je spisak od 20 pojedinaca i 37 organizacija ili udruženja za koje je od banaka zatražila uvid u sve njihove novčane transakcije od 1. januara 2019. Ovo je objavljeno u emisiji Njuzmaks Adrija na TV Nova S na osnovu, kako se navodi, dokumenta do kojeg su došli. Nisu objavljena, međutim, sva imena pojedinaca i organizacija, ali sama činjenica da je napravljen spisak dovodi do sumnje da nije u pitanju nikakva redovna kontrola. Bojana Selaković iz Građanske inicijative, udruženja koje se takođe našlo na spisku, za Insajder kaže da je glavno pitanje da li se protiv svih na spisku vode postupci, jer ukoliko to nije slučaj, reč je, kako kaže, o zloupotrebi zakona i ovlašćenja.

 

Uprava za sprečavanje pranja novca
Uprava za sprečavanje pranja novca

Kontrola finansiranja neprofitnih organizacija je, između ostalog, jedna od obaveza koju je prihvatila Srbija na osnovu preporuka Međudržavnog tela FATF, čiji je Srbija član. Reč je o najvažnijoj međunarodnoj instituciji za sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma.

Ulaskom u članstvo Srbija se obavezala da će primeniti preporuke ovog tela, a to je takođe jedan od uslova za ulazak Srbije u EU. Zbog toga je usvojeno niz antikoruptivnih zakona, između ostalog i Zakon o sprečavanju pranja novca i sprečavanju finansiranja terorizma.

FATF, naime, ima jasno definisanih 40 preporuka koje se odnose na različite oblasti i čiju primenu kontroliše. Konkretno, za kontrolu neprofitnih organizacije, odnosi se preporuka broj osam, objašnjava za Insajder Bojana Selaković iz Građanske inicijative.

 

Zbog nepoštovanja datih preporuka Srbija se inače početkom 2018. našla na crnoj listi rizičnih zemalja uz Irak, Iran, Siriju, Pakistan... Skinuta je sa liste tek sredinom juna 2019. nakon nekoliko kontrola.

                         

„FATF je insistrirao da se uspostavi sistem kontrole u smislu rizika za pranje novca i finansiranja terorizma na globalnom nivou. Neprofitne organizacije nisu rizične za pranje novca kao advokati ili notari, ali jesu prema proceni FATF rizične za finansiranje terorizma. I u tom smislu smo mi na tapetu“, kaže Selaković.

Ona navodi da postoje mehanizmi za nadzor, da je krajem 2018. uspostavljena Radna grupa za koordinirani nadzor neprofitnih organizacija. U njoj učestvuje Upravna i Poreska inspekcija.

„Taj nadzor kada se radi, je bio da se napravi procena rizika, utvrdi kolko je koja grupa od njih rizična. Pa tako posebno za advokate, notare i za NPO. Napravljena je matrica rizika, šta je potencijalno sumnjivo“, kaže Selaković.

Navodi da je od početka prošle godine izvršeno 40 kontrola, po nekoliko organizacija mesečno. To je, kako kaže, bio redovan nadzor.  Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca je objasnio za Njuzmaks Adria da je zahtev bankama da im se dostave podaci o svim novčanim transakcijama određenih medijskih radnika, nevladinih organizacija i udruženja građana deo redovne kontrole. Naša sagovornica, međutim, kaže da to nije tačno.

„Mi nismo obveznici Zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, ali smo posredno obuhvaćeni kao klijenti banke. Član 73. Zakona kaže da Uprava može da zahteva od banaka da dostave podatke o novčanim transakcijama ukoliko postoje sumnje da se pere novac za finanisranje terorizma“, kaže Selaković.

Selaković: Glavno pitanje je da li se protiv svih sa spiska vode postupci

Dalje naglašava da je ako se to ima u vidu osnovno pitanje da li se protiv svih koji se nalaze na spisku vode postupci.

 Uprava: Nema selektivnog pristupa u radu, ispitivali smo i imovinu aktuelnih ministara

V.d. direktora Uprave za sprečavanje pranja novca Željko Radovanović tvrdi da  ta institucija nema selektivan pristup u svom radu, te kao primer navodi podatak da je ispitival imovinu i račune i aktuelnih ministara. On je izjavio za Tanjug da je rizik kod organizacija neprofitnog sektora procenjivan i prošle godine i da  niko to nije ocenio kao hajku.
“Apsolutno ne postoji diskriminacija u radu Uprave za sprečavanje pranja novca. Ovakve aktivnosti Uprava je sprovodila i tokom prethodne godine. Čak 41 neprofitna organizacija je bila predmet nadzora Radne grupe i niko takve aktivnosti nije ocenio kao hajku”, rekao je on.

On kaže da će se analiza rizika svih na spisku tek uraditi.
“Analiza rizika će sa aktuelnog spiska identifikovati rizične i manje rizične, možda nijedna od organizacija koje su na spisku neće biti predmet nadzora - možda će sve nositi nizak rizik, a kao renomirane će biti potencijalni državni partneri prilikom izrade akcione procene rizika”, naveo je Radovanović i dodao da su kriterijumi po kojima se vrši nadzor javno dostupni na sajtu.

On kaže i da će neprofitne organizacije koje su ocenjene kao visokorizične biti predmet rada, odnosno nadzora Radne grupe za inspekcijski nadzor, a one renomirane koje donose nizak rizik od finansiranja terorizma biće potencijalni partneri države u izradi nacionalne procene rizika.

Radovanović navodi takođe i da je Uprava preventivni organ, odnosno organ administrativnog tipa, i da saznjanja i informacije koje su obaveštajnog karaktera dostavlja nadležnim organima koji su deo represivnog sistema - pre svega tužilaštvu, policiji i službama bezbednosti.                           

„Ako se vode, zašto nas niko nije obavestio. Ukoliko nema postupaka onda je reč o zloupotrebi Zakona odnosno ovlašćenja direktora Uprave za sprečavanje pranja novca“, navodi Selaković.

Neki od kriterijuma na osnovu kojih se odlučuje ko će se kontrolisati je između ostalog to da deluje u pograničnim delovima Srbije, da je uključen u bilo kakvu interakijau sa migrantima i izbeglicama, velika količina gotovine kojom se raspolaže, uplate donacija iz inostranstva. Ipak, kako navodi, nije jasno na osnovu kojih kriterijuma je Uprava napravila spisak.

Takođe, na spisku su se osim organizacija, udruženja našli i pojedinci čije je podatke Uprava takođe tražila od banaka. Ni tu nije jasno po kom osnovu su se oni našli na spisku.

„Recimo na spisku je Vukašin Obradović. On je u Građanskoj inicijativi ali nije odgovorno lice“, navodi naša sagovornica.

ANEM takođe napominje da u skladu sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, Uprava jeste ovlašćena da od banaka traži uvid u podatke o transakcijama određenih lica, ali samo ako u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma.

„U konkretnom slučaju apsolutno je nejasno o kakvim osnovama sumnje može biti reč u odnosu na novinare i nevladine organizacije sa spiska koji je Uprava za sprečavanje pranja novca sastavila. 

„Da sve bude još gore, novinari i nevladine organizacije upravo su oni koji su sami kroz svoje istraživačke tekstove i projekte na kojima su bili angažovani, ukazivali kako na sistemsku korupciju tako i na konkretne slučajeve organizovanog kriminala i pranja novca“, navodi ANEM.

Dodaje se da odluka Uprave za sprečavanje pranja novca da, umesto da istraži slučajeve na koje novinari, istraživačke redakcije i civilni sektor godinama ukazuju, istražuje one koji sistemsku korupciju i pranja novca otkrivaju i na njih najglasnije ukazuju.

„Najveći donatori CRTE ujedno i najveći donatori Republike Srbije“

Ono što se čini da je zajedničko za najveći broj onih koji su se našli na spisku je da su dobijali donacije iz inostranstva.

S druge strane Raša Nedeljkov iz Crte napominje da su recimo najveći donatori Crte ujedno i donatori Republike Srbije.

„Podnosimo izveštaje i Republici Srbiji i donatorima za svaki cent“, rekao je.

Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja takođe za Insajder navodi da su sumnjivi kriterijumi na osnovu kojih je izvršen izbor.

„U Srbiji postoji 30.000 neprofitnih organizacija. Ko je uradio procenu rizika, na osnovu čega, po tablici slučajnih brojeva ili po tablici nepoželjnih institucija i organizacija. Da se razumemo niko se ne buni protiv kontrole, jer nas inače kontrolišu već zbog načina izbora“, kaže Gavrilović.

Na spisku onih čije se novčane transakcije proveravaju je i novinarka Biljana Stepanović.

„Medijska kuća koju vodim, pre svega, nije nevladina organizacija, nego klasično d.o.o. preduzeće“, kaže ona i dodaje da njena firma ne prima novac iz inostranstva kojim bilo šta može da finansira.

„Regularno učestvujemo na javno raspisanim konkursima, pa nekad pobedimo, a nekad izgubimo. Ako dobijemo na konkursu, novac moramo trošiti po unapred odobrenim budžetskim stavkama i to je sve vreme podložno kontroli. To su javno dostupni podaci“, poručila je Stepanović.

Šta je sve i za koga tražila Uprava od banaka

U zahtevu koji je Uprava uputila bankama, a u koji je, kako se navodi, Njuzmaks Adria imao uvid, podaci se traže kako bi se utvrdilo da li organizacije i pojedinci sa spiska imaju veze sa finansiranjem terorizma ili pranjem novca.

Uprava za pranje novca traži promet po dinarskom i deviznom računu uključujući ukupno po godini, sa navedenim osnovama priliva i odliva i podatke po čijem nalogu se vrše uplate i u čiju korist se vrše isplate, podatke o ovlašćenim licima i „da li su navedena lica ovlašćena po računima drugih lica“, čak i da li imaju sef i, kako se navodi, „sve druge korisne podatke“.

Na spisku su, između ostalih, NUNS, UNS, CINS, BIRN, KRIK, CRTA, Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija, Novosadska novinarska škola. Evropski pokret u Srbiji, Fond za humanitarno pravo, Građanske inicijative, Vojvođanski građanski centar, Inicijativa mladih za ljudska prava, Biro za društvena istraživanja (BIRODI), Komitet pravnika za ljudska prava (Jukom), Centar za evroantlantske studije (CEAS), Centar za međunarodnu saradnju i održivi razvoj, Centar za vladavinu prava, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, LIBEK, CANVAS, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Helsinški odbor za ljudska prava...

Uprava je tražila podatke i za pojedincie među kojima su i novinari Slobodan Georgiev, Biljana Stepanović, Branko Čečen, Vukašin Obradović... Traže se podaci i o produkcijskoj kući Non Aligned Films, Trag fondaciji, Fondaciji Katalist, Fondacija Sloboda štampe...

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.