SAD biraju novog predsednika
Građani SAD danas će se izjasniti da li će na mestu predsednika biti demokratska kandidatkinja Hilari Klinton ili će to biti republikanac Donald Tramp. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, Hilari Klinton vodi na nacionalnom nivou 3-6 odsto i veliki broj analitičara joj predviđa pobedu. Međutim, ima i onih koji smatraju da su rezultati izbora neizvesni i da će o tome ko će biti predsednik odlučiti birači u saveznim državama. Rezultati se očekuju večeras u 22 po lokalnom vremenu, odnosno 4.00 po centralnoevropskom.
Demokratska kandidatkinja Hilari Klinton i njen republikanski rival Donald Tramp svoje poslednje predizborne skupove održali su u državama u kojima je tesna razlika - Severnoj Karolini, Pensilvaniji i Mičigenu. Klinton je pozvala glasače da odbace Trampovu viziju "mračnih i podeljenih" SAD i podrže zemlju "punu nade, inkluzivnu i velikog srca" , dok je kandidat republikanaca poručio svojim pristalicama da imaju sjajnu priliku da pobede korumpiran sistem, prenosi BBC. "Danas je naš Dan nezavisnosti. Danas će američka radnička klasa uzvratiti udarac", rekao je Tramp na mitingu u gradu Grand Rapuds u Mičigenu.
Neko od ova dva kandidata doći će na mesto Baraka Obame, koji je predsednik SAD već osam godina.
Duga i žestoka kampanja
Predizborna kampanja trajala je skoro godinu dana, a prema mišljenju mnogih smatra se jednom od prljavijih kampanja u istoriji izbora u SAD s obzirom na to koliko je neargumentovanih optužbi iznošeno i sa jedne i druge strane kako bi se diskreditovali protivnici. Probleme tokom kampanje imali su i Hilari Klinton i Donald Tramp.
Sporni mejlovi, zdravstveno stanje Hilari KlintonHilari Klinton morala je dva puta da se suoči sa skandalom u vezi s mejlovima koje je slala sa privatnog servera u vreme dok je bila na mestu državne sekretarke. Zanimljivo je da je FBI u sred kampanje preporučio da se protiv Klintonove u ovom slučaju ne podiže krivična prijava, da bi ovo pitanje ipak bilo ponovo pokrenuto pred sam kraj izbone kampanje, kada je FBI saopštio da su otkriveni novi mejlovi koji se „čine važnim“. Nakon ovog događaja Tramp je prema pojedinim anketama zauzeo prednost od jednog boda. FBI, međutim, u zvaničnom saopštenju navodi da ipak ostaje pri starom stavu u vezi s mejlovima. Donald Tramp je ovaj postupak FBI koristio kao jedan od glavnih aduta u žestokim debatama. Drugi slučaj koji je znatno „uzdrmao“ popularnost Hilari Klinton jeste pitanje njenog zdravlja pošto joj je pozlilo na jednoj od manifestacija za vreme kampanje, pitanje njene „zdravstvene sposobnosti“ da bude predsednikca postavljao je i Tramp u svojim javnim govorima. |
Laži Donalda Trampa i seksualni skandaliDonald Tramp se koristio dosta prljavim i teškim optužbama o svom protiv kandidatu. Jedna od njih svakako je da je Hilari Klinton s Barakom Obamom osnovala Islamsku državu. U svojim javnim izlaganjima uhvaćen je i u laži o svojim stavovima o spoljnim poslovima SAD. Tako je javno u kampanji izneo da je bio protiv napada u Iraku, iako je u jednom intervjuu 2002. govorio potpuno suprotono. Za vreme kampanje optuživan je za nepoštovanje žena. Dve žene su čak izašle u javnost s optužbama za „neprimereno dodirivanje“, što je on demantovao. Negativne komentare u javnosti dobio je i kada je najavio da će ako on bude predsednik podići zid na granici s Meksikom. Svoje negodovanje građani su pokazali tako što su „ogradili“ Trampovu zvezdu na Bulevaru slavnih, koja je pre nekoliko dana i fizički uništena. |
Prvi put je u toku kampanje pokrenuto pitanje krađe glasova. Donald Tramp smatra da će izbori sigurno biti pokradeni, iako u istoriji SAD nije postojalo nikakvih većih izbornih nepravilnosti.
Ako bi Klinton pobedila, to bio prvi put da SAD dobiju predsednicu. To bi bio drugi presedan s obzirom na to da je i Barak Obama bio „iznenađenje“ kao prvi predsednik Afroamerikanac. Klinton takođe ima veliku podršku brojnih javnih ličnosti, za koje Tramp uporno ponavlja da mu „ne trebaju“ kako bi pobedio.
Glasanje u SAD održava se na teritoriji koja je podeljena u četiri vremenske zone, a birališta se otvaraju u 6.00 po lokalnom vremenu na istočnoj obali SAD, što je 12.00 sati po centralnoevropskom.
Amerikanci glasaju prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembruZakon iz 1845. nalaže da se u celoj zemlji glasa uvek u istom danu, prvog utorka u novembru. Baš ovaj dan izabran je jer su se Amerikanci u trenutku donošenja zakona bavili poljoprivredom, te nisu mogli da glasaju u nekom periodu kada su morali da rade. Utorkom se glasa zato što se prema američkoj tradiciji nedeljom ide u crkvu, a ponedeljak nije dolazio u obzir jer su mnogim Amerikancima bila potrebna dva dana od glasačkih mesta. Tako je došlo do rešenja da to bude prvi utorak u novembru. Dvadeset devet dana kasnije održava se okupljanje elektora u glavnim gradovima svih država. |
Izvor: Glas Amerike, Beta, Blic
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.