<article>Među reakcijama koje su se čekale iz Brisela su i one koje se tiču pomeranja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim. Srbija se obavezala da će to uraditi do jula sledeće godine, a u okviru sporazuma o ekonomskoj normalizaciji koji je potpisan 4. septembra u Beloj kući.„Dokumenti potpisani u Vašingtonu odnose se na buduće bilateralne odnose strana sa Izraelom, uključujući mogućnost postojanja njihovih ambasada u Jerusalimu. Stav EU o premeštanju ambasada u Jerusalim je jasan: u skladu sa rezolucijom 478 Saveta bezbednosti UN iz 1980. godine, koja je pozvala sve članice UN da presele svoje ambasade u Tel Aviv, sve ambasade država članica EU, kao i Delegacija EU u Izraelu nalaze se u Tel Avivu“, podseća Stano.On je podsetio i da se prošlog meseca Srbija pridružila Deklaraciji EU koja ovo ponavlja.„U svojim zaključcima u decembru 2017. godine, Evropski savet na nivou šefa države i vlade ponovio je da stav EU o Jerusalimu ostaje nepromenjen“, istakao je portparol evropskog šefa diplomatije za Blic.On je istakao i da su i Kosovo i Srbija identifikovali integraciju u EU kao svoj strateški prioritet.„EU očekuje da i jedni i drugi deluju u skladu sa ovom opredeljenošću kako njihova evropska perspektiva ne bi bila narušena. Srbija već pregovara o pristupanju EU i od nje se očekuje da postepeno usklađuje svoje politike prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila Evropska unija – tačku koju smo više puta podvlačili u našem redovnom dijalogu sa Beogradom. U ovom kontekstu, bilo kakvi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu predstavljaju ozbiljnu zabrinutost i žaljenje“ istakao je Stano.U Sporazumu Srbije sa SAD, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/20243/%C5%A0ta-pi%C5%A1e-u-sporazumu-Ekonomska-normalizacija-Gazivode-LGBT-Izrael.htm">koji je potpisan 4. septembra u Beloj kući</a>, tačka 16 glasi: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.U sporazumu Kosova i SAD, tačka 16 glasi: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.<h2>„Kršenje međunarodnog prava je znak slabosti, ne snage“</h2>Generalni sekretar Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Saeb Erekat upozorio je danas da će Palestinska uprava prekinuti diplomatske odnose sa svakom zemljom koja premesti ili otvori svoju ambasadu u Jerusalimu, što je protivno međunarodnom pravu.Erekat koji je bio glavni mirovni pregovarač s Izraelom je to objavio na Tviteru.„Apelujemo na sve države da poštuju međunarodno pravo, uključujući rezolucije Saveta bezbednosti UN 478 i 2334. Kršenje međunarodnog prava je znak slabosti, ne snage“, napisao je on.U drugom tvitu na arapskom jeziku Erekat je kritikovao arapske i muslimanske zemlje što nisu izvršile pritisak na Trampovu administraciju i naveo da Tramp nagovara afričku zemlju Malavi da takođe premesti ambasadu u Jerusalim.SAD su svoju ambasadu preselile u Jerusalim u maju 2018, pošto je Tramp u decembru prethodne godine priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela.Većina zemlja u svetu odbija da to učini. Samo SAD i Gvatemala imaju ambasade u Jerusalimu.Izrael je osvojio istočni Jerusalim u ratu 1967. godine, kada je osvojena Zapadna obala i pojas Gaze.Palestinci planiraju da na tim teritorijama osnuju svoju nezavisnu državu.Arapski mediji su objavili da se Erekat dogovora sa nekoliko arapskih zemalja da se spreči dalja normalizacija odnosa s Izraelom posle nedavnog uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju jevrejske države i ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).Erekat je naglasio da bi arapske zemlje valjalo da se pridržavaju Arapske mirovne incijative iz 2002. godine kojom se predviđa normalizacija odnosa s Izraelom samo ako se povuče sa svih arapskih teritorija.Izvor: <a href="https://www.blic.rs/vesti/politika/prva-reakcija-iz-brisela-na-pomeranje-ambasade-stano-za-blic-koraci-koji-bi-dovode-u/qq71jc8">Blic</a>, Beta</article>

Među reakcijama koje su se čekale iz Brisela su i one koje se tiču pomeranja ambasade Srbije iz Tel Aviva u Jerusalim. Srbija se obavezala da će to uraditi do jula sledeće godine, a u okviru sporazuma o ekonomskoj normalizaciji koji je potpisan 4. septembra u Beloj kući.„Dokumenti potpisani u Vašingtonu odnose se na buduće bilateralne odnose strana sa Izraelom, uključujući mogućnost postojanja njihovih ambasada u Jerusalimu. Stav EU o premeštanju ambasada u Jerusalim je jasan: u skladu sa rezolucijom 478 Saveta bezbednosti UN iz 1980. godine, koja je pozvala sve članice UN da presele svoje ambasade u Tel Aviv, sve ambasade država članica EU, kao i Delegacija EU u Izraelu nalaze se u Tel Avivu“, podseća Stano.On je podsetio i da se prošlog meseca Srbija pridružila Deklaraciji EU koja ovo ponavlja.„U svojim zaključcima u decembru 2017. godine, Evropski savet na nivou šefa države i vlade ponovio je da stav EU o Jerusalimu ostaje nepromenjen“, istakao je portparol evropskog šefa diplomatije za Blic.On je istakao i da su i Kosovo i Srbija identifikovali integraciju u EU kao svoj strateški prioritet.„EU očekuje da i jedni i drugi deluju u skladu sa ovom opredeljenošću kako njihova evropska perspektiva ne bi bila narušena. Srbija već pregovara o pristupanju EU i od nje se očekuje da postepeno usklađuje svoje politike prema trećim zemljama sa politikama i stavovima koje je usvojila Evropska unija – tačku koju smo više puta podvlačili u našem redovnom dijalogu sa Beogradom. U ovom kontekstu, bilo kakvi diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje zajednički stav EU o Jerusalimu predstavljaju ozbiljnu zabrinutost i žaljenje“ istakao je Stano.U Sporazumu Srbije sa SAD, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/20243/%C5%A0ta-pi%C5%A1e-u-sporazumu-Ekonomska-normalizacija-Gazivode-LGBT-Izrael.htm">koji je potpisan 4. septembra u Beloj kući</a>, tačka 16 glasi: Srbija (Beograd) pristaje da otvori kancelariju privredne komore i državnu kancelariju u Jerusalimu 20. septembra 2020. godine i da prebaci ambasadu u Jerusalim do 1. jula 2021. godine.U sporazumu Kosova i SAD, tačka 16 glasi: Kosovo (Priština) i Izrael pristaju na međusobno priznanje.<h2>„Kršenje međunarodnog prava je znak slabosti, ne snage“</h2>Generalni sekretar Palestinske oslobodilačke organizacije (PLO) Saeb Erekat upozorio je danas da će Palestinska uprava prekinuti diplomatske odnose sa svakom zemljom koja premesti ili otvori svoju ambasadu u Jerusalimu, što je protivno međunarodnom pravu.Erekat koji je bio glavni mirovni pregovarač s Izraelom je to objavio na Tviteru.„Apelujemo na sve države da poštuju međunarodno pravo, uključujući rezolucije Saveta bezbednosti UN 478 i 2334. Kršenje međunarodnog prava je znak slabosti, ne snage“, napisao je on.U drugom tvitu na arapskom jeziku Erekat je kritikovao arapske i muslimanske zemlje što nisu izvršile pritisak na Trampovu administraciju i naveo da Tramp nagovara afričku zemlju Malavi da takođe premesti ambasadu u Jerusalim.SAD su svoju ambasadu preselile u Jerusalim u maju 2018, pošto je Tramp u decembru prethodne godine priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela.Većina zemlja u svetu odbija da to učini. Samo SAD i Gvatemala imaju ambasade u Jerusalimu.Izrael je osvojio istočni Jerusalim u ratu 1967. godine, kada je osvojena Zapadna obala i pojas Gaze.Palestinci planiraju da na tim teritorijama osnuju svoju nezavisnu državu.Arapski mediji su objavili da se Erekat dogovora sa nekoliko arapskih zemalja da se spreči dalja normalizacija odnosa s Izraelom posle nedavnog uspostavljanja diplomatskih odnosa izmedju jevrejske države i ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).Erekat je naglasio da bi arapske zemlje valjalo da se pridržavaju Arapske mirovne incijative iz 2002. godine kojom se predviđa normalizacija odnosa s Izraelom samo ako se povuče sa svih arapskih teritorija.Izvor: <a href="https://www.blic.rs/vesti/politika/prva-reakcija-iz-brisela-na-pomeranje-ambasade-stano-za-blic-koraci-koji-bi-dovode-u/qq71jc8">Blic</a>, Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Stano: Diplomatski koraci koji bi mogli dovesti u pitanje stav EU o Jerusalimu predstavljaju ozbiljnu zabrinutost