<article>Navode da su kriterijumi koji se danas mogu pronaći na <a href="http://www.amskv.sepa.gov.rs/kriterijumi.php">sajtu Agencije</a> razlikuju od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine.Dodaje se da su pomerene gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada vazduh koji sadrži preko 40 μg/m3 PM 2.5 čestica više nije „zagađen“ već „prihvatljiv“, a da isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001 μg/m3 azotnih dioksida (NO2) on je sada “odličan”, a ne samo “dobar”.   RERI i BOŠ postavljaju pitanje zašto je Agencija za zaštitu životne sredine, nadležna za određivanje kriterijuma za praćenje kvaliteta vazduha, odlučila da promeni ove kriterijume i na osnovu kojih propisa.Obe organizacije ukazuju da se kriterijumi za ocenu kvaliteta vazduha koje primenjuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine, (čija je država Srbija saradnica) značajno razlikuju od kriterijuma koje koristi  Agencija za zaštitu životne sredine. <figure><figcaption>Indeks zagađenja vazduha PM 2.5 česticama, Foto: RERI</figcaption></figure>"Zanimljivo je da se na sajtu agencije pojavio „novi-stari“ izveštaj, u kojem nedostaje podatak da rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva", stoji u saopštenju i dodaje da su RERI i BOŠ na to već ukazivali. Podsećaju da je u 2019. godini vazduh u svim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) bio prekomerno zagađen usled visoke koncentracije PM10 i(ili) PM 2.5 čestica, koje prema navodima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), zbog svoje veličine predstavljaju veliku opasnost po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme.Navode i da je prema najnovijem izveštaju SZO „Stanje globalnog vazduha 2020“, zagađenost vazduha bilo četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, čineći skoro 12% svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,67 miliona samo u 2019. godini. U Srbiji, prema podacima SZO  samo od prekomerne koncentracije PM 2.5 čestica prevremeno umre oko 3.600 ljudi, a više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda.Izvor: Insajder</article>

Navode da su kriterijumi koji se danas mogu pronaći na&nbsp;<a href="http://www.amskv.sepa.gov.rs/kriterijumi.php" target="_blank">sajtu Agencije</a>&nbsp;razlikuju od onih koji su korišćeni u izveštaju za zaštitu životne sredine objavljenom u septembru ove godine.Dodaje se da su pomerene gornje granice za količinu štetnih čestica pa sada&nbsp;vazduh koji sadrži preko 40&nbsp;μg/m3&nbsp;PM 2.5 čestica više nije „zagađen“ već „prihvatljiv“, a da isto tako, ukoliko vazduh sadrži 50.0001&nbsp;μg/m3&nbsp;azotnih dioksida (NO2) on je sada “odličan”, a ne samo “dobar”.&nbsp;&nbsp;&nbsp;RERI i BOŠ postavljaju pitanje zašto je Agencija za zaštitu životne sredine,&nbsp;nadležna&nbsp;za određivanje&nbsp;kriterijuma za praćenje kvaliteta vazduha, odlučila da promeni ove kriterijume i na osnovu kojih propisa.Obe organizacije ukazuju da se kriterijumi&nbsp;za ocenu kvaliteta vazduha koje primenjuje Evropska agencija za zaštitu životne sredine,&nbsp;(čija je država Srbija saradnica)&nbsp;značajno razlikuju od kriterijuma&nbsp;koje koristi&nbsp;&nbsp;Agencija za zaštitu životne sredine.&nbsp;&nbsp;<figure>

<img src="https://insajder.net/images/16986.jpg" rel="resizable" alt="Indeks zagađenja vazduha PM 2.5 česticama, Foto: RERI">

<figcaption>Indeks zagađenja vazduha PM 2.5 česticama, Foto: RERI</figcaption>
</figure>
"Zanimljivo je da se na sajtu agencije pojavio „novi-stari“ izveštaj, u kojem nedostaje podatak da&nbsp;rezultati automatskog monitoringa iz lokalne mreže grada Beograda nisu dostavljeni Agenciji i pored više zahteva", stoji u saopštenju i dodaje da su RERI i BOŠ na to već ukazivali.&nbsp;Podsećaju da je u 2019. godini vazduh u svim gradovima (Beograd, Novi Sad, Niš, Bor, Užice, Kosjerić, Smederevo i Pančevo) bio&nbsp;prekomerno zagađen&nbsp;usled&nbsp;visoke koncentracije PM10 i(ili) PM 2.5 čestica, koje prema navodima Svetske zdravstvene organizacije&nbsp;(SZO), zbog svoje veličine predstavljaju veliku&nbsp;opasnost&nbsp;po zdravlje, jer se dugo zadržavaju u vazduhu i mogu prodreti do krvotoka i pluća, gde izazivaju velike zdravstvene probleme.Navode i da je prema najnovijem izveštaju SZO „Stanje globalnog vazduha 2020“, zagađenost vazduha bilo četvrti vodeći faktor rizika za prevremenu smrt u svetu, čineći skoro 12% svih smrtnih slučajeva, sa više od 6,67 miliona samo u 2019.&nbsp;godini.&nbsp;U Srbiji, prema podacima&nbsp;SZO&nbsp;&nbsp;samo od&nbsp;prekomerne koncentracije&nbsp;PM 2.5 čestica&nbsp;prevremeno umre&nbsp;oko&nbsp;3.600 ljudi, a više od polovine tog broja su prerano umrli stanovnici Beograda.Izvor: Insajder

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

RERI: Agencija za zaštitu životne sredine snizila kriterijume za ocenu kvaliteta vazduha