<article>Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kojima raspolaže Poverenik, u Beogradu se planira postavljanje 8.100 kamera - među kojima i biometrijskih, a policija je kupila i mobilne: za vozila i kamere koje bi policajci nosili na uniformama. "Činjenica je da je to jako invanzivna i oštra mera za praćenje bezbednosti i kontrolu ponašanja na javnom mestu. Neki građani se opredeljuju za bezbednost, a neki za zaštitu svojih podataka. Ali, u svakoj situaciji kada se može primenom blažih mera kontrolisati bezbednosna situacija, onda ne treba uvoditi strože", naveo je Marinović u intervjuu za Betu. Naveo je da Srbija nije prva došla na ideju da uvede kamere za prepoznavanje lica, da je ideja tek u fazi razmatranja i da se njena realizacija planira, ukoliko se svi uslovi ostvare, krajem 2021. godine. Naglasio je da je prethodno potrebno sprovesti javnu raspravu o tome - da se čuju argumenti obe strane. Istakao je da će on, kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, uvek podržati argumente protiv, ali da ipak ne može da spori primere u svetu gde je takav vid nadzora pomogao u sprečavanju krivičnih dela i nalažanju nestalih lica. Marinović je rekao da je potrebno preduzeti sve mere zaštite podataka ukoliko se uvede biometrijski nadzor - da se zna svrha prikupljanja i držanja podataka, da prostor koji se snima bude obeležen, da postoji način da se građani obrate nadležnima kako bi izvršili uvid, da se zna kako se podaci čuvaju i koliko dugo, kao i ko sve ima pristup njima. Institucija Poverenika ove godine je u Mišljenju koje je uputila MUP-u konstatovala da "nije obezbeđen odgovarajući pravni osnov za nameravanu obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom sistema za video-nadzor", podsetio je Marinović. "Dali smo mišljenje da u ovom trenutku ne postoje zakonske mogućnosti da se to sprovede zato što ne zakonom nije regulisana obrada biometrijskih podataka", rekao je Marinović.Izvor: Beta</article>

Po podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) kojima raspolaže Poverenik, u Beogradu se planira postavljanje 8.100 kamera - među kojima i biometrijskih, a policija je kupila i mobilne: za vozila i kamere koje bi policajci nosili na uniformama. "Činjenica je da je to jako invanzivna i oštra mera za praćenje bezbednosti i kontrolu ponašanja na javnom mestu. Neki građani se opredeljuju za bezbednost, a neki za zaštitu svojih podataka. Ali, u svakoj situaciji kada se može primenom blažih mera kontrolisati bezbednosna situacija, onda ne treba uvoditi strože", naveo je Marinović u intervjuu za Betu. Naveo je da Srbija nije prva došla&nbsp;na ideju da uvede kamere za prepoznavanje lica, da je ideja tek u fazi razmatranja i da se njena realizacija planira, ukoliko se svi uslovi ostvare, krajem 2021. godine. Naglasio je da je prethodno potrebno sprovesti javnu raspravu o tome - da se čuju argumenti obe strane. Istakao je da će on, kao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, uvek podržati argumente protiv, ali da ipak ne može da spori primere u svetu gde je takav vid nadzora pomogao u sprečavanju krivičnih dela i nalažanju nestalih lica. Marinović je rekao da je potrebno preduzeti sve mere zaštite podataka ukoliko se uvede biometrijski nadzor - da se zna svrha prikupljanja i držanja podataka, da prostor koji se snima bude obeležen, da postoji način da se građani obrate nadležnima kako bi izvršili uvid, da se zna kako se podaci čuvaju i koliko dugo, kao i ko sve ima pristup njima. Institucija Poverenika ove godine je u Mišljenju koje je uputila MUP-u konstatovala da "nije obezbeđen odgovarajući pravni osnov za nameravanu obradu biometrijskih podataka u cilju jedinstvene identifikacije lica upotrebom sistema za video-nadzor", podsetio je Marinović. "Dali smo mišljenje da u ovom trenutku ne postoje zakonske mogućnosti da se to sprovede zato što ne zakonom nije regulisana obrada biometrijskih podataka", rekao je Marinović.Izvor: Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Poverenik: Ne uvoditi kamere za nadzor u Srbiji bez javne rasprave i mimo zakona