Presuda Ustavnog suda Srbije: Grupa izbeglica nasilno proterana u Bugarsku

Odluka Ustavnog suda zbog interesa javnosti biće objavljena Službenom glasniku i tada će biti dostupna svima. Nalaze presude objavio je Dojče Vele u tekstu Noć u sumi. Kako navode, u čitavoj Evropi, jedva da ima sudskih presuda slične težine, iako je javna tajna da je to nezakonito proterivanje praksa. Insajder je, u međuvremenu, imao uvid u tu presudu.

Ustavni sud u detaljno obrazloženoj odluci navodi da je utvrđeno da su podnosiocima žalbe prekršena prava zbog načina na koji su proterani, ali i zbog činjenice da nisu imali ni pravo na advokata.  

“Ustavni sud smatra da sve napred navedeno potvrđuje činjenicu da su podnosioci ustavne žalbe, među kojima je bila jedna osoba starija od 50 godina i devetoro dece, od kojih je četvoro bilo mlađe od pet godina, a još troje mlađe od sedam godina, u noći između 3. i 4. februara 2017. godine, proterani sa teritorije Republike Srbije”, navodi se u odluci u koju je Insajder imao uvid.

Zbog ovakvog odnosa srpskih državnih institucija, svi podnosioci žalbe imaju pravo i na materijalnu odšetetu od hiljadu evra po osobi. Ipak, materijalna šteta koju će Srbija platiti je zanemarljiva u odnosu na važnost same presude, prve u ovakvim slučajevima.

Reč o slučaju iz februara 2017. godine kada je policija presrela dva vozila i  ponašla grupu migranata među kojima je bilo devetoro dece svi iz Avganistana. Zadržani su u policiji, u stanici  granične policije Gradina koja nema prostoriju za pritvorenike. Zato su smešteni u prostoriju koja je nije imala ni mokri čvor i s koje je otpadao malter. Dobili su rešenje o zadržavanju, ali na srpskom i to na ćirilici. Onda su dobili su prevodioca, ali ne i advokata. I tu su im državne institucije Srbije prvi put prekršile prava.

“Podnosiocima nije bila omogućena stručna pravna pomoć od strane advokata, s obzirom na to da oni kao izbeglice nisu imali svog branioca niti im je bio postavljen branilac po službenoj dužnosti, a što je prouzrokovalo uskraćivanje prava da pokrenu žalbeni postupak u kojem bi sud hitno ispitao zakonitost njihovog lišenja slobode”, naveo je u odluci Ustavni sud.

Policija ih je nakon nekoliko sati tog 3. februara, izvedela pred prekršajni sud u Pirotu koji je posumnjao da je reč o žrtvama trgovine ljudima. Oni su pred sudom izrazili nameru da traže azil. Zbog toga je prekršajni postupak obustavljen, a oni upućeni na Komesarijat za izbeglice odnosno u centar za azil. Tamo, međutim, nisu stigli.

Dan kasnije našla ih je bugarska policija o čemu postoji službena beleška. Od Pirota do Bugarske za nekoliko sati mogli su da budu samo prevezeni, nikako nisu mogli da stignu peške i sami.

Ko ih je umesto u Centar za tražioce azila i sprovođenje celokupne azilne procedure “istovario na granici sa bugarskom” ostaje nepoznato i zadatak koji bi trebalo da reši tužilaštvo.

Dojče vele u svom tekstu navodi da se ne zna ko su bili policajci i, možda, vojnici koji su porodice sa malom decom po ledenom vremenu i mraku oterali u Bugarsku, kršeći i srpske zakone i međunarodne konvencije.

“Policija tvrdi da su im njihovi službenici samo podelili dokumenta pred sudom u Pirotu i otišli svojim putem”, navodi DW.

Osim ilegalnog proterivanja, Ustavni sud je utvrdio da su ljudima prekršena prava jer nisu imali branioca.

Presuda Ustavnog suda u ovom slučaju dokazuje prvi put praksu koja postoji u celom region i dobrom delu Evrope, kaže Nikola Kovačević, koji zastupa migrante.

“To je praksa koja je široko rasprostranjena u celom regionu, a ovo je prva presuda koja to dokazuje. Sada je najvažnije da Srbija kada već naši suedi neće, insitira na tome da se zakoni na našim granicama poštuju”, navodi Kovačević

On dodaje da se u svakom slučaju tražioca azila mora sproveti procedura kojom će se utvrditi sve pojedinosti.

“To je važno iz ugla poštovanja ljudskih prava, a taj postupak je važan i za sve, jer se samo na taj način utvrđuje osnovanost zahteva za azil, u svakom pojedinačnom slučaju. Na kraju, to može biti i važno iz bezbednosnog ugla”, kaže Kovačević.

Nagađanja o brutalnom ophođenju policije i vojske prema izbeglicama do sada su godinama završavali slično: borci za ljudska prava tvrde da se ljudi protivzakonito proteruju, država to demantuje, a ni nezavisne institucije ni tužilaštvo na kraju ne daju konačan odgovor.

Ovo nije prvi slučaj navoda o ostavljanju porodica izbeglica u šumi. I Insajder je krajem 2016. izveštavao o sedmočlanoj porodice iz Iraka koja je sa malim detetom ostavljena u šumi na minus 11 stepeni, u blizini granice sa Bugarskom.

Ovu informaciju javnosti je preneo Gordan Paunović iz nevladine organizacije Info park, koji je odmah posumnjao da je reč o nasilnoj deportaciji, navodeći da je, prema rečima izbeglica, njih do državne granice odvezla neidentifikovana policijska ili vojno-policijska jedinica.

“Prevodilac Info parka je primio poziv za pomoć od ove grupe koja je bila u panici pitajući šta da radi i moleći da ih neko spase odatle jer su bili iscrpljeni, bez snage, a žene i bez svesti”, objasnio je tada Paunović za Insajder i dodao da je grupa uz pomoć jedinog mobilnog telefona koji je još radio uspela da pošalje GPS koordinate.

Iz hladne šume u sred noći spasao ih je policijac iz Surdulice Slavko Stojiljković čije ime je odmah saopšteno. Ko ih je odvezao u šumu, do danas nije poznato.

Postupak je odmah pokrenuo i tužilac iz Vladičinog Hana, ali policija, prema njegovoj poslednjoj izjavi Insajderu, nije odgovorila na njegov zahtev da utvrdi o kojim se NN licima radi.

Pet dana nakon ovog incidenta, tadašnji ministar odbrane Zoran Đorđević je na pitanje novinara redakcije Insajder tvrdio da je dobio uveravanja da pripadnici Vojske u ovo nisu umešani. 

Odgovornost policije i vojske u ovom slučaju ispitivao je i Zaštitnik građana. Kako je navela kancelarija Zaštitnika u odgovoru Insajderu krajem 2017, „nakon sagledavanja svih relevantnih činjenica i okolnosti, nisu mogli biti potvrđeni navodi o nezakonitom ili nepravilnom postupanju pripadnika Zajedničkih snaga Vojske i Policije“.

Zaštitnik je obustavio postupak u ovom slučaju, a u dopisu Ministarstva odbrane između ostalog konstatovao je da je moguće da je porodica izbeglica bila žrtva krijumčara ljudi.

Da li je porodicu izbeglica u šumi ostavila neka nadležna služba ili krijumčari ljudi, do danas nadležni nisu utvrdili.

Zanimljiv je i slučaj iz aprila prošle godine, kada su se Beogradskom centru za ljudska prava putem aplikacije “Whats app” javili migrant iz Alžira, Maroka i Irana koji su tvrdili da su iz centra za azil u Tutinu policijskim automobilom umesto u centar za azil Preševo odvezeni na granicu sa Severnom Makedonijom i proterani. Zaštitnik građana je kontrolišući ovaj slučaj od Komesarijata za izbeglice dobio informaciju da pojedinci nisu poštovali pravila kućnog reda čak i da su činili krivična dela i da su zato premešteni iz Tutina u Preševo. Nisu procesuirani za navodna dela, ali nisu po svemu sudeći stigli ni u Preševo. Sve se završilo bez ispitivanja da li je uopšte bilo nelegalnog proterivanja . Naime, Zaštitnik građana poverovao je nadležnima iz policije da su oni prebačeni u Preševo i ostavljeni ispred centra za tražioce azila, odakle su se udaljili u nepoznatom pravcu. Ta situacija bila bi moguća da nije bilo vanredno stanje kada je ograničenje kretanja migrantima bilo strogo kontrolisano. Ni ovaj slučaj nije dobio nikakv epilog koji bi garantovao šta se dogodilo i da se ništa od ovoga neće ponoviti.

Izvor: DW, Insajder