Poskupljenje struje i kupovina mira sindikata EPS-a, zloupotrebe nisu tema

Kako je saopšteno iz Ministarstva rudarstva i energetike, kolektivni ugovor koji su potpisali ministarka Zorana Mihajlović i predstavnici sindikata EPS-a omogućava povećanje toplog obroka i regresa, kao i to da će radnicima koji su zaraženi koronavirusom biti obezbeđeno plaćeno odsustvo tokom lečenja.

Kako je rekla nadležna ministarka, EPS ne čine samo rudnici, termo i hidroelektrane već i zaposleni.

"EPS je strateški važno preduzeće koje, ako želimo da doprinosi BDP-u i bude moderno i uspešno, mora da se menja i da se u njega mnogo više investira, jer su trenutno investicije ispod nivoa amortizacije. EPS-u je potreban investicioni bum i milijarde evra novih investicija, uključujući i distributivnu mrežu i zaštitu životne sredine", rekla je Mihajlović.

U saopštenju se navodi i da će na smanjenje određenih troškova u EPS-u uticati odvajanje distribucije od proizvodnje, proces koji je, kako je naglasila ministarka, počeo pre poskupljenja struje. 

"Električna energija nije socijalna kategorija, već najplemenitiji vid energije, kao što ni EPS nije neprofitna ili nevladina organizacija već strateški važno preduzeće. Vremena se menjaju i troškovi proizvodnje su viši nego ranije ne zato što neki direktor ne radi svoj posao, već zato što kvalitet uglja nije kakav je bio i postoji puno stvari koje utiču na cenu", rekla je Mihajlović dodajući da je Ministarstvo pripremilo investitcioni plan u energetskom i rudarskom sektoru vredan 10 milijardi evra.

Istovremeno, brojni primeri koje su otkrili novinari Insajdera, kao i nedavni izveštaj Državnog revizora pokazuju da u EPS-u ne postoji kontrola trošenja  novca.

Slabe tačke u organizaciji EPS-a

U najvećem javnom preduzeću veliki je broj slabih tačaka u samoj organizaciji. Kako je pokazalo istraživanje Insajdera objavljeno u decembru u serijalu “Politika kao biznis, država kao partijski plen” jedna od spornih tačaka je saradnja EPS-a sa preduzećima koja su izdvojena iz ovog Javnog preduzeća još u reformi koja je sprovedena od 2003. do 2005. godine.

Iz EPS-a je tada izdvojeno 26 preduzeća, koja se ne bave direktno poslovima u vezi sa proizvodnjom struje.

Ideja je bila da se ta izdvojena preduzeća bore na tržištu tako što će prvih nekoliko godina dobijati garantovane poslove od EPS-a, dok se istovremeno bore i za druge poslove. Povlašćeni tretman u EPS-u trebalo je da bude ograničen do 2010. ili do trenutka privatizacije tih preduzeća.

Ova preduzeća, čak i nakon što su privatizovana, praktično su zadržala poslove u EPS-u, često uz objašnjenje da EPS bez njih ne može, a sa promenom vlasti menjaju se i vlasnici izdvojenih preduzeća.

U preduzeća koja su privatizovana a dobijaju najviše poslova od EPS-a, i čiji su se vlasnici menjali sa promenom vlasti, spadaju Južna Bačka i Elektromontaža.

Time kako su se sa promenom vlasti menjali vlasnici ovih preduzeća, na kojim poslovima su angažovane ove firme, i kako se preko njih bez tendera uvode podizvođači Insajder se bavio u prvoj epizodi serijala.

Kako se kupovinom izdvojenih preduzeća praktično dobiaju zagarantovani poslovi u EPS-u pokazuje i primer betonjerki od kojih EPS, odnosno EPS Distribucija kupuje betonske stubove za dalekovode.

Prvo su biznismeni sa severa Kosova Zvonko i Žarko Veselinović i Milan Radoičić, zajedno sa poslovnim partnerima, nakon neobične privatizacije, postali su vlasnici tri preduzeća izdvojena iz EPS-a još 2003. godine. U pitanju su Elektroizgradnja Bajina Bašta, Betonjerka Sombor i Betonjerka Aleksinac. Samo nekoliko meseci kasnije, ove tri firme zajedno sa privatnom firmom Beton Element iz Čačka, dobijaju, bez konkurencije i po cenama većim od tržišnih, siguran dvogodišnji posao od EPS Distribucije.  Detaljnije o ovom poslu možete pogledati i na sledećem linku.

Ubrzo nakon serijala Insajdera izveštaj o poslovanju EPS-a objavila je i Državna revizorska institucija u kojem je potvrđeno da u EPS-u ne postoji kontrola poslovanja. Prema nalazima revizora, EPS je tokom 2018. i 2019. ugovorio poslove u vrednosti od čak 360 miliona evra ne poštujući Zakon o javnim nabavkama. 

Izveštaj praktično potvrđuje istraživanje Insajdera, pošto su nepravilnosti uočene prilikom ugovaranja poslova sa izdvojenim preduzećima, kao i prilikom nabavki u IT sektoru o čemu je bilo reči u trećoj epizodi serijala “Politika kao biznis, država kao partijski plen”.

Darežljivi sistem zarada

Da su EPS-u investicije neophodne ne spori niko, ali je relna opasnost da bi bez suštinskih reformi i uvođenja kontrole u poslovanje EPS-a i povećanje cene struje i investicije mogle da se pretvore u bacanje novca.  

Fiskalni savet u izveštaju o analizi poslovanja EPS-a takođe ukazuje na neophodnost investicija, pa i na to da je cena struje u Srbiji niska u poređenju sa zemljama regiona, ali ukazuju i to šta je neophodno promeniti u samoj organizaciji.

Jedna od ključnih tema je broj i struktura zaposlenih, kao i visina zarada.

U izveštaju Fiskalnog saveta iz 2019. između ostalog se navodi:

“Otuda je ovo kritični trenutak da se EPS suštinski reformiše i napokon otklone ključne prepreke koje onemogućavaju njegovo uspešno poslovanje – previsoki troškovi radne snage usled viška zaposlenih i darežljivog sistema zarada, niska cena električne energije, veliki tehnički gubici na mreži i krađe, problemi u naplati i dr. U suprotnom, EPS bi veoma lako mogao da postane ozbiljan rizik za javne finansije Srbije u srednjem roku”, navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović u intervjuu za serijal Insajdera ukazao je in a neophodnost profesionalizacije menadžmenta u svim javnim preduzećima, pa i u EPS-u, ali i na važnost smanjenja nekvalifikovanih radnika i nagrađivanja onih koji su EPS-u neophodni.

“Što je veće preduzeće to je problem veći. Znači ova udarna preduzeća kao što je Elektroprivreda Srbije i druga ona moraju da imaju profesionalni menadžemnt pod jedan i pod dva veliki deo ovog profesionalnog kadra iniženjerskog koji to može da iznese, a to se u EPS-u sve više urušava”, naveo je Pavle Petrović u intervjuu za serijal Insajdera.

Na čelu EPS-a od 2016. Je Milorad Grčić, i to u funkciji vršioca dužnosti iako Zakon o javnim preduzećima status vršioca dužnpsti ograničava na godinu dana. Da je nezakonito na funkciji upozorava i Državni revizor u svom izveštaju. 

Večito rukovodstvo sindikata EPS-a

Svaka vlast izlazila je u susret sindikatu EPS-a. O moći ovog sindikata najbolje govori podatak da je rušenje režima Slobodana Miloševića počelo upravo u Kolubari, koja je sastavni deo EPS-a, a vođe protesta bili su istovremeno i vođe sindikata EPS-a.

U samom EPS-u zaposleno je oko 30.000 ljudi, a prema podacima sa sajta sindikata broji 40.000 članova jer su članovi tog sindikata i dalje i zaposleni u preduzećima ranije izdvojenim iz EPS-a. Praktično nijednu reformu nije moguće sprovesti, a da se sa tim ne saglasi ovaj sindikat. 

Sindikatom zaposlenih u EPS-u već gotovo tri decenije rukovodi Milan Đorđević zvani Đokin, koji je novi kolektivni ugovor ocenio kao "radnički ustav".

"U pitanju je kolektivni ugovor koji se odnosi i na radnike EPS-a i na radnike ODS-a. Mi zaposleni u EPS-u znamo kakva je situacija i ovim ugovorom obezbedili smo sigurnost u naredne tri godine i za naša tri preduzeća na Кosovu i Metohiji", rekao je Đorđević i poručio zaposlenima da ne treba da imaju bojazni, "jer neće biti nikakvog rasparčavanja preduzeća, niti viškova radne snage".

Nakon ovakve izjave postavlja se pitanje da li Vlada ima snage da sprovede neophodne reforme ako se tome protivi sindiakt EPS-a.

Izvor: Insajder