<article>"Ovim zakonom potvrđujemo da su pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena konačno dobila zasluženo mesto u Vladi Srbije i da se nalazi visoko na lestvici prioriteta. Ujedno pokazujemo da je Srbija snažno opredeljena da svoj budući privredni rast bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta", rekla je ministarka.Istakla je da će Srbija među prvima na Balkanu imati zakon o klimatskim promenama i, obrazlažući predlog tog zakona, navela da je Srbija jedan od najugorženijih regiona u svetu gde su klimatske promene najizraženije i klima se menja već decenijama."Ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, šumskih požara i toplotnih talasa su sve intenzivniji, a štete koje su u Srbiji izazvale elementarne nepogode od 2000. godine procenjuju se na oko sedam milijardi evra", navela je Vujović.Dodala je da su najteže pogođeni sektori zdravstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.Ministarka je navela da se predloženim zakonom "propisuje izrada važnih strateških dokumenata" u roku od dve godine.Među njima su Strategija niskougljeničnog razvoja, Akcioni plan za sprovođenje strategije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.Vujović je pozvala poslanike da podrže Zakon o klimatskim promenama jer će doprineti uspostavljanju sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećati otpornost društva na negativne efekte klimatskih promena.U raspravi o predlogu Zakona o klimatskim promenama, poslanici su najavili da će glasati za taj predlog da bi se u Srbiji smanjila emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.Predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ljubinko Rakonjac, izjavio je da privreda mnogo trpi zbog klimatskih promena i naveo poplave 2014. godine i kasnije.Prepolovljen je rod kukuruza 2019. godine zbog poplavau istočnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, dok je novembar prošle, 2020. godine, bio kao četvrti najsušniji još od 1952, rekao je Rakonjac.On je naveo da je neophodno uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na nove klimatske uslove, što predloženi zakon reguliše.Izvestiteljka skupštinskog Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač, navela je da se budućim Zakonom o klimatskim promenama stvara preduslov za uvođenje "sistema trgovine emisijama" zagađujućih gasova koji je ključni instrument EU u borbi protiv klimatskih promena."Predložena rešenja su izraz potrebe usklađivanja sa zahtevima EU " rekla je Kovač i dodala da je predlooženi zakon i uslov za održivi ekonomski razvoj i smanjenje rizika od gubitka zbog elementarnih nepogoda.Poslanica SDPS-a, Jasmina Karanac, rekla je da Srbija, kao kandidat za prijem u EU, treba da zna da je cilj EU da najkasnije do 2050. godine postigne "klimatska neutralnost" - nulto godišnje zagađenje.Karanac je istakla da EU priprema mere da ograniči emisiju gasova najavljujući do 2023. godine uvođenje poreza ili takse na emitovanje ugljen dioksida, na uvoz čelika, cementa i veštačkog đubriva.Ona je ukazala na veliki problem seče šuma u Srbiji bez dozvole i plana, za ogrev.Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević rekao je da prognoze kažu da će se temperatura u Srbiji povećavati za 0,04 stepena godišnje, što može dovesti do poremećaja u količini padavina.Zato je najavio podršku zakonu kao koraku ka smanjenju zagađenja i planu za opštu borbu protiv klimatskih promena.Glasanje o predlogu zakona očekuje se u četvrtak.Izvor: Beta</article>

"Ovim zakonom potvrđujemo da su pitanja iz oblasti zaštite životne sredine i klimatskih promena konačno dobila zasluženo mesto u Vladi Srbije i da se nalazi visoko na lestvici prioriteta. Ujedno pokazujemo da je Srbija snažno opredeljena da svoj budući privredni rast bazira na inovacijama, zelenoj energiji i otvaranju novih, zelenih radnih mesta", rekla je ministarka.Istakla je da će Srbija među prvima na Balkanu imati zakon o klimatskim promenama i, obrazlažući predlog tog zakona, navela da je Srbija jedan od najugorženijih regiona u svetu gde su klimatske promene najizraženije i klima se menja već decenijama."Ekstremni klimatski događaji poput poplava, suša, šumskih požara i toplotnih talasa su sve intenzivniji, a štete koje su u Srbiji izazvale elementarne nepogode od 2000. godine procenjuju se na oko sedam milijardi evra", navela je Vujović.Dodala je da su najteže pogođeni sektori zdravstvo, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda.Ministarka je navela da se predloženim zakonom "propisuje izrada važnih strateških dokumenata" u roku od dve godine.Među njima su Strategija niskougljeničnog razvoja, Akcioni plan za sprovođenje strategije i Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.Vujović je pozvala poslanike da podrže Zakon o klimatskim promenama jer će doprineti uspostavljanju sistema za ograničenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i povećati otpornost društva na negativne efekte klimatskih promena.U raspravi o predlogu Zakona o klimatskim promenama, poslanici su najavili da će glasati za taj predlog da bi se u Srbiji smanjila emisija štetnih gasova sa efektom staklene bašte.Predsednik skupštinskog Odbora za zaštitu životne sredine, Ljubinko Rakonjac, izjavio je da privreda mnogo trpi zbog klimatskih promena i naveo poplave 2014. godine i kasnije.Prepolovljen je rod kukuruza 2019. godine zbog poplavau istočnoj i južnoj Srbiji i Vojvodini, dok je novembar prošle, 2020. godine, bio kao četvrti najsušniji još od 1952, rekao je Rakonjac.On je naveo da je neophodno uspostavljanje sistema za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na nove klimatske uslove, što predloženi zakon reguliše.Izvestiteljka skupštinskog Odbora za evropske integracije, Elvira Kovač, navela je da se budućim Zakonom o klimatskim promenama stvara preduslov za uvođenje "sistema trgovine emisijama" zagađujućih gasova koji je ključni instrument EU u borbi protiv klimatskih promena."Predložena rešenja su izraz potrebe usklađivanja sa zahtevima EU " rekla je Kovač i dodala da je predlooženi zakon i uslov za održivi ekonomski razvoj i smanjenje rizika od gubitka zbog elementarnih nepogoda.Poslanica SDPS-a, Jasmina Karanac, rekla je da Srbija, kao kandidat za prijem u EU, treba da zna da je cilj EU da najkasnije do 2050. godine postigne "klimatska neutralnost" - nulto godišnje zagađenje.Karanac je istakla da EU priprema mere da ograniči emisiju gasova najavljujući do 2023. godine uvođenje poreza ili takse na emitovanje ugljen dioksida, na uvoz čelika, cementa i veštačkog đubriva.Ona je ukazala na veliki problem seče šuma u Srbiji bez dozvole i plana, za ogrev.Poslanik Jedinstvene Srbije Života Starčević rekao je da prognoze kažu da će se temperatura u Srbiji povećavati za 0,04 stepena godišnje, što može dovesti do poremećaja u količini padavina.Zato je najavio podršku zakonu kao koraku ka smanjenju zagađenja i planu za opštu borbu protiv klimatskih promena.Glasanje o predlogu zakona očekuje se u četvrtak.Izvor: Beta

Najvažnije vesti

original

900x375

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Arhiva vesti

Vujović: Životna sredina među prioritetima Vlade Srbije

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation