Jezik

sr

en

Evropski parlament danas raspravlja o Bilčikovom Izveštaju o Srbiji

Evropski parlament počeo je raspravu o Izveštaju izvestioca EP Vladimira Bilčika o Srbiji, u kojem se navodi da Evropski parlament pozdravlja činjenicu da je članstvo u EU i dalje strateški cilj Srbije i jedan od prioriteta novoformirane vlade, ali i izražava žaljenje zbog nedostatka napretka u mnogim reformama i nazadovanja oko pitanja ključnih za pristupanje EU.

Bilčik je danas rekao da je njegov izveštaj o Srbiji uravnotežen i da pozdravlja napredak tamo gde ga je bilo, a da su izrečene kritike u njemu legitimne. Evropska narodna partija je tražila da se o određenim članovima Izveštaja o Srbiji glasa "po delovima".

Evropski parlament / Foto: European parliament
Evropski parlament / Foto: European parliament

Predstavljajući ključne takče izveštaja pred Evropskim parlamentom, Bilčik je pozdravio „činjenicu da je članstvo u EU i dalje prioritet i strateški cilj Srbije“ ali je rekao da treba da „unesemo više dinamike u proces pregovaranja“, preneo je N1.

On je naglasio da je potrebno više dijaloga a manje sukoba, kao i „mirna armosfera“.

„Napadi na novinare i nevladine organizacije su neprihvatljivi“, upozorio je Vladimir Bilčik.

Istakao je da se nada da će EP po tom pitanju biti podjednako kritičan i prema drugim državama, poput Malte i Bilčikove rodne Slovačke, i da je njegova poruka Beogradu da se svi drže istih standarda.

Bilčik je rekao i da je Srbija imala „najmanju stopu usklađenosti sa našom (EU) spoljnom politikom i to se mora promeniti“.

„Nadam se da možemo da imamo mnogo bliže veze kada se radi o borbi protiv dezinformacija u vezi sa Rusijom i Kinom“, rekao je on.

Pozdravio je međustranački dijalog oko izbornih uslova kao „ključan za napredak“ po pitanju kvaliteta političke utakmice i demokratije.

„Nadam se da ćemo imati svrsishodne razgovore sa svim pro-evropskim snagama narednih meseci u Srbiji i da možemo da pomognemo kroz naše posredovanje“, rekao je on.

Bilčik je pozvao na nastavak dijaloga Beograda i Prištine, kako bi on doneo rezultat.

"Potreban nam je sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum, koji će doneti pomirenje sa prošlošću", rekao je on.

Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji danas je u Evropskom parlamentu (EP) rekao da Srbija treba da ubrza i osnaži reforme za članstvo u Evropskoj uniji (EU) i naglasio da se ceo postupak ka uključivanju u EU može ubrzati samo ako se prvenstveno sprovedu ključne promene utvrđene u novoj metodologiji proširenja, u vezi sa učvršćivanjem vladavine prava i temeljnih sloboda.

Od Srbije se traže "ubedljivi rezultati" u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala

U Izveštaju, koji je uz Predlog rezolucije sačinio izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik, od Srbije se traže "ubedljivi rezultati" u važnim oblastima poput pravosuđa, slobode izražavanja i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a Evropska komisija poziva se da izmeni način izveštavanja kako bi se uzelo u obzir nazadovanje i poslala jasna poruka zemljama u procesu pristupanja, uključujući Srbiju.

Portal European Western Balkans juče je objavio da je poslanička grupa EPP, čiji je pridruženi član Srpska napredna stranka, predložila da se glasa u delovima, tako što bi se "posebno u slučajevima kod kojih postoji visok nivo interesovanja javnosti, uključujući i slučajeve Krušika, Jovanjice i Telekoma Srbija glasalo odvojeno".

Jedan od članova za koji je podnet ovaj zahtev je i član 24, u kojem se vlast poziva da reši afere Krušik, Jovanjica, Telekom Srbija i Savamala.

Varhelji u EP: Napredak Srbije i regiona ka EU samo uz učvršćivanje vladavine prava

Evropska narodna partija pojedinačno je najveća grupa u Evropskom parlamentu i, nakon istupanja poslanika mađarskog Fidesa, ima 175 od ukupno 705 poslanika. S obzirom na to da se može očekivati da će poslanici socijaldemokrata, liberala i zelenih, kao i određeni broj nezavisnih poslanika, glasati da ovaj stav člana 24. ostane u tekstu Izveštaja, može se očekivati tesan rezultat i još se ne može proceniti koja strana bi mogla da prevagne, jer se ne zna kako će glasati svi poslanici grupe Evropski konzervativci i reformisti, Identitet i demokratija i Levice, prenosi EWB.

Osim za član o aferama, EPP je predložio glasanje po delovima za nekoliko drugih kontroverznih članova, uključujući i onaj u kojem se iznosi ocena da je nesastajanje Narodne skupštine 44 dana po uvođenju vanrednog stanja 2020. potkopalo njen položaj kao ustavno najvažnije institucije u Srbiji, kao i član u kojem se iznosi zabrinutost zbog kupovine televizija Prva i B92 2018. godine od strane kupca bliskog vladajućoj stranci, koja se opisuje kao korak ka monopolizaciji medija u Srbiji.

Prema poslovniku Evropskog parlamenta, glasanje po delovima je moguće kada se tekst nekog člana odnosi na više tema, kao što je ovde slučaj. Poslanici mogu da predlože glasanje po delovima zaključno sa poslednjim danom pred glasanje, što je u slučaju izveštaja o Srbiji 24. mart. Predloge o podeljenom glasanju podnele su i neke druge grupe, ali ne na najkontroverznije članove izveštaja.

U Bilčikovom izveštaju se, između ostalog, izražava i žaljenje što je deo opozicije bojkotovao izbore i ističe da, u svetlu nalaza misije OEBS/ODIHR, gde se ukazuje na nedostatak pluralizma i rascepkanost političke scene u Srbiji, sve političke snage, posebno vlasti, imaju odgovornost za unapređenje izbornih uslova.

Istovremeno se pozdravljaju inicijalne mere za međupartijski dijalog sa Narodnom skupštinom, uz posredovanje Evropskog parlamenta, koji će uključiti sve relevantne aktere i proevropske snage u Srbiji sa ciljem da se unaprede politička klima u zemlji i poverenje širom političkog spektra.

Osuda napada na poslanika Evropskog parlamenta, medije i NVO u Srbiji

Takođe se izražava žaljenje zbog neprihvatljivih verbalnih napada i slučajeva govora mržnje protv poslanika Evropskog parlamenta, posebno onih koji predstavljaju Parlament u odnosima sa Srbijom, i pozivaju se predsednik Narodne skupštine i šefovi poslaničkih grupa da se pridržavaju standarda političkog diskursa.

Sa žaljenjem se ukazuje na pogoršanje slobode medija i povećanje broja slučajeva upotrebe uvredljivog rečnika, zastrašivanja, čak i govora mržnje, prema članovima parlamentarne opozicije, nezavisnim intelektulacima, NVO, novinarima i uticajnim pojedincima, i od strane članova vladajućih partija.

Od srpskih vlasti se traži da odmah preduzmu mere radi garantovanja slobode izražavanja i nezavisnosti medija, kako bi se obezbedile odgovarajuće istrage kada je to potrebno.

Komisija i EEAS se pozivaju da jačanju saradnju i podršku civilnom društvu, nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima.

Takođe se osuđuju svi akti nasilja i ukazuje da slučajevi neproporcionalne upotrebe sile od strane policije tokom protesta u julu 2020. zahtevaju posebnu pažnju vlasti, uključujući posledični nedostatak saradnje policije sa pravosudjem i javnim tužiocem. Od srpskih vlasti se traži da ispitaju sve te slučajeve.

U izveštaju se naglašava značaj širokih konsultacija o ustavnoj reformi i žali što prethodni saziv parlamenta nije uspeo da usvoji ustavne reforme čiji je cilj jačanje nezavisnosti pravosudja.

Takođe se izražava zabrinutost oko efikasnog funkcionisanja novog parlamenta u kome nema opozicije, čiji legitimet opozicione stranke dovode u pitanje i čiji je mandat, kako je već najavio predsednik Srbije, skraćen, a koji usvaja dalekosežne ustavne promene bez otvorene, inkluzivne i demokratske javne debate.

Normalizacija odnosa Srbije i Kosova preduslov za pristupanje EU

EP smatra da je normalizacija odnosa i za Srbiju i za Kosovo "prioritet i preduslov za pristupanje EU" i da je ključa za obezbedjivanje stabilnosti i napretka u širem regionu, navodi se u predlogu rezolucije, uz poziv na aktivno i konstruktivno angažovanje u dijalogu uz posredovanje EU radi postizanja sveobuhvatnog, održivog i pravno obavezujućeg sporazuma u skladu sa medjunarodnim pravom.

Kada je reč o dijalogu, takođe se podvlači poziv na punu primenu svih već postignutih sporazuma uključujući uspostavljanje Asocijacije/Zajednice srpskih opština, bez odlaganja. Spoljnopolitička služba EU (EEAS) poziva se da uspostavi mehanizam za nadgledanje i verifikaciju primene svih do sada postighnutih sporazuma i da o tome periodično izveštava EP kao i da pruži punu podršku specijalnom predstavniku EU u dijalogu Beograda i Prištine Miroslavu Lajčaku.

Od vlada Srbije i Kosova traži se da se uzdrže od akcija koje bi mogle dovesti do podrivanja poverenja i ugroziti dijalog. U predlogu rezolucije se podvlači važnost multietničke prirode i Srbije i Kosova i dodaje da etnički homogene države ne treba da budu cilj u regionu.

Srpske i kosovske vlasti pozivaju se da podstiču kontakte lokalnih zajednica kako bi se ojačao dijalog, da se uzdrže od korišćenja zapaljivog rečnika prema drugim etničkim grupama i izražava žaljenje što most u Mitrovici, iako obnovljen, još nije otvoren za sav saobraćaj.

U predloženom tekstu pozdravlja se ponovni angažman SAD i naglašava potreba da EU i SAD ojačaju svoje partnerstvo i koordinaciju na Zapadnom Balkanu. Transatlantska saradnja, navodi se, važan je činilac stabilnosti u regionu a EU ima vodeću ulogu kao posrednik u procesu normalizacije odnosa Srbije i Kosova.

U tom kontekstu dodaje se da je EP obavešten o potpisivanju sporazuma o ekonomskoj normalizaciji izmedju Srbije i Kosova 4. septembra 2020. u Vašingtonu ali se izražava žaljenje zbog odredbi u tekstu koje zahtevaju da Kosovo prestane da traži članstvo u medjunarodnim organizacijama.

Takođe se navodi da bi premeštanje ambasade Srbije u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim bilo protivno stavu Europske unije o rešenju spora Izraela i Palestine po modelu dve države.

U Bilčikovoj rezoluciji takođe se ponavlja važnost postepenog uskladjivanja spske sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, kao uslov za proces pristupanja, ali i izražava zabrinutost zbog stope uskladjenosti Srbije koja je najniža u regionu. Primećuje se da neki zvanilčnici i neki političari i dalje povremeno daju izjave koje dovode u pitanje spoljnopolitičku orijentaciju Srbije i izražava zabrinutost i zbog ponovljene podrške Srbije Rusiji u Generalnoj skupštini UN po pitanju aneksije Krima.

Pozdravlja se činjenica da se Srbija uskladila sa stavom EU o predsedničkim izborima u Belorusiji, ali se izražava zabrinutost što Srbija nije podržala sankcije prema zvaničnicima te zemlje, kao ni stav EU o novom zakonu o bezbednosti u Kini. Srbija se poziva da poveća nivo uskladjenosti s izjavama visokog predstavnika Unije za spoljnu politiku i bezbednsot i odlukama Saveta.

U predloženom tekstu se naglašava i važnost regionalne saradnje po pitanju ratnih zločina i u istrazi slučajeva nestalih osoba, uključujući pojačane napore u priznavanju i sprovodjenju sudskih presuda o ratnim zločinima, istraživanju grobnih mesta, odbacivanju govora mržnje i veličanja ratnih zločinaca kao i na pružanju pomoći domaćim tužiocima u privodjenju počinilaca pravdi.

Vlasti Srbije se pozivaju da osude svaki oblike govora mržnje, kampanje zastrašivanja i javnog odobravanja i negiranja genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina. Izražava se žaljenje zbog toga što pojedini predstavnici vlasti i političari i dalje poriču genocid u Srebrenici i pozdravlja rad organizacija civilnog društva na polju pomirenja, tranzicione pravde i odgovarajuće reparacije.

Od Srbije se takodje očekuje puna saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine, odnosno Međunarodnim mehanizmom koji ga je nasledio. Od Srbije se traži da se suprotstavi naporima na podrivanju dosadašnjih postignutih rezultata kao i falsifikovanju činjenjca koje je utvrdio Haški sud.

U rezoluciji se ponavlja podrška incijativi za osnivanje Regionalne komisije za utvrdjivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim grubim kršenjima ljudskih prava na teritoriju bivše Jugoslavije (REKOM) i ističe se važnost Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO) i njenog rada.

U izveštaju se poziva na jačanje evropske saradnje sa Srbijom po pitanju manipulativnih dezinformacija i sajber i hibridnih pretnji čiji je cilj da se podeli društvo, diskredituje EU i potkopa evropska perspektiva regiona.

Posebna zabrinutost se izražava zbog dezinformacija iz Kremlja koje se distribuišu preko Sputnjika Srbija i drugih aktera. Vlasti Srbije se pozivaju da preispitaju aranžmane koju to omogućavaju kako bi se smanjile dezinformacije i pojačali napori protiv takvih kampanja čiji je broj porastao od početka pandemije kovida-19.

Takođe se pozdravlja kontinuirano učešće Srbije u misijama i operacijama u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike.

Istovremeno se, međutim, izražava zabrinutost zbog rastuće zavisnosti Srbije od vojne opreme i tehnologije iz Kine, kao i bliske političke i vojne saradnje sa Rusijom, uključujući kontinuirano rusko prisustvo u Nišu.

Bilčikov Izveštaj o Srbiji usvojen je u Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta u februaru.

Izvor: N1, EWB, Beta

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.