Francuzi prvi put biraju predsednika dok je u zemlji vanredno stanje

Kandidati u prvom krugu predsedničkia izbora su Fransoa Fijon (desnica), Benoa Amon (levica), Emanuel Makron (centrista), Nikola Dipon-Enjan (suverenista), Žan-Lik Melanšon (radikalna levica), Natali Arto (Radnička partija), Marin Le Pen (ekstremna desnica), Fransoa Aselino (evroskeptik), Žak Šeminad, politički veteran koji ne pripada nijednoj stranci, centrista Žan Lasal i radikalni levičar Filip Putu.

Skoro 47 miliona Francuza pozvano je na izbore čiji je ishod neizvestan zbog tesne razlike među favoritima u prvom krugu - Makrona, Le Pen, Fijona i Melanšona.

Ukupno 66.646 biračkih mesta biće otvoreno u 8.00 a zatvoreno u 20.00, posle čega se mogu očekivati prve procene sa birališta.

Zbog velikog broj neodlučnih birača, analitičari očekuju manji odziv birača.

Do sada nijedan kandidat na predsedničkim izborima u Francuskoj nije izabran u prvom, već u drugom, koji će ovoga puta biti 7. maja.

Izbore će obezbeđivati 50.000 policajaca i žandarma kao i 7.000 vojnika.

S obzirom na ovlašćenja, uključujući ovlašćenje da raspusti Nacionalnu skupštinu, predsednički izbori, koji se održavaju svakih pet godina, jesu za Francusku najvažniji izbori.

Ukoliko se, kako se očekuje, Le Penova i Makron suoče u drugom krugu izbora 7. maja, to će biti vododelnica za Francusku: prvi put u 60 godina postojanja Pete republike u drugom krugu neće biti predstavljene glavne partije levice i desnice.

Eventualni uspeh Marin Le Pen brine EU budući da ona najavljuje restriktivnu politiku prema izbeglicama, povratak francuskog franka i izlazak iz Unije.

Izbori se prvi put održavaju u Francuskoj dok je na snazi vanredno stanje. Uvedeno je posle terorističkih napada 2015, dok je ove nedelje došlo do napada u Parizu u kojem su poginuli policajac i napadač, a ranjene tri osobe.

Izvor: Beta