Najpre o poverenju Vladi Kosova, a potom o demarkaciji s Crnom Gorom

"Posle diskusija koalicionih partnera Demokratske partije Kosova (DPK) i Demokratskog saveza Kosova (DSK), kojima su prisustvovali i predstavnici SAD, postignuta je saglasnost da se sednica Vlade na kojoj će biti razmotren Predlog zakona o ratifikaciji sporazuma o graničnoj liniji Kosova i Crne Gore održi posle sednice Skupštine Kosova koja će biti održana u sredu", navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, ratifikacija sporazuma o razgraničenju s Crnom Gorom jedno je od najznačajnijih pitanja za "budućnost građana i države Kosovo". Na dnevnom redu skupštinske sednice, zakazane za sredu, je glasanje o nepoverenju Vladi Kosova kojoj predsedava Isa Mustafa.

Politički analitičari ocenili su da je današnja odluka da se razgraničenje s Crnom Gorom razmatra posle zahteva za izglasavanje nepoverenja u suštini pritisak na DPK da njeni poslanici ne glasaju za predlog opozicije za smenu Vlade.

Analitičari su ocenili da bi posle eventualnog izglasavanja nepoverenja Vladi Mustafa mogao da okrivi DKP za neuspehe u vezi s ukidanjem viza građanima Kosova i razgraničenja s Crnom Gorom.

Kosovski premijer Isa Mustafa nije nedavno u Briselu uspeo da ubedi evropske zvaničnike da odobre vizne olakšice pre nego što Parlament potvrdi demarkaciju s Crnom Gorom.

Predsednik Skupštine Kadrij Veselji i premijer Isa Mustafa ranije su kazali da ukoliko ne bude usvojen zakon o razgraničenju s Crnom Gorom nema smisla nastaviti sa sadašnjom koalicijom DSK-DPK.

Crna Gora i Kosovo potpisali su u Beču, avgusta 2015, sporazum o razgraničenju, prema kojem je granica između Crne Gore i Kosova ostala ista, kako je utvrđeno Ustavom SFRJ iz 1974. i duga je 80 kilometara.

Kosovska opozicija se odmah snažno usprotivila ovom sporazumu, smatrajući da se Kosovu "oduzima" više od 8.000 hektara teritorije, i početkom oktobra iste godine započela je bojkot i sprečavala održavanje sednica Parlamenta - upotrebom nasilja, uključujući serijsko bacanje suzavca u skupštinskoj sali, sprečavajući tako i sve dosad da se taj sporazum ratifikuje u Parlamentu.

U međuvremenu je i ad hok komisija za demarkaciju međunarodnih stručnjaka ocenila, prošlog proleća, da je proces demarkacije između Kosova i Crne Gore u skladu s međunarodnim standardima, a komisija je formirana na poziv tadašnje kosovske predsednice Atifete Jahjage, i to nakon višemesečnih protesta opozicije.  ​

Posle prolećnog zatišja 2016, novi talas nasilja nastavio se u leto iste godine, kada je vlada u Prištini i usvojila Predlog nacrta sporazuma o razgraničenju s Crnom Gorom i prosledila ga Skupštini na usvajanje. Tada su se dogodili i bombaški napadi na zgradu vlade, RTK i kuću direktora RTK.

Izvor: Beta, RTS, Kossev