Nakon zatvaranja Balkanske rute oko 2.000 migranata zaglavljeno u Srbiji
Oko 2.000 migranata iz bliskoistočnih zemalja ostalo je "zaglavljeno" u Srbiji nakon zatvaranja Balkanske rute. Najveći problem na terenu je šta raditi s onima koji ne žele azil u Srbiji jer nemaju regularan osnov boravka, nemaju dokumenta, slobodu kretanja, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kaže direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila Radoš Đurović.
Đurović je na konferenciji za novinare rekao da je problem to što je oko 540 ljudi ostalo u prihvatnim centrima, dok je veliki broj njih ostao nezaštićen jer pokušavaju na druge načine da se domognu neke od zemalja u zapadnoj Evropi.
"Veliki je broj njih u parkovima, to su oni koji i dalje ilegalno ulaze u Srbiju, ili su tu zatečeni. Promenjena je i ruta kojom se migranti kreću. Oko 75 odsto ljudi se sada kreće rutom Turska-Bugarska-Srbija i želi da stigne do Mađarske", rekao je on.
|
Beogradska policija danas privela grupu migranata Policija u Beogradu privela je danas 16 migranata na informativni razgovor pošto je provalila u kuću u kojoj su se migranti zabarikadirali. Migranti su se nalazili u kući u blizini autoputa i još nije poznato kako su tu opšte boravili jer je kuća kilometrima udaljena od autobuske stanice gde sve izbeglice prolaze, ali i od bilo kog prihvatnog centra. |
Prema njegovim rečima, u prva tri meseca ove godine 1.886 osoba je reklo da se nada dobijanju azila, njih 262 je podnelo zahtev, a odobreno je 13 azila i izdato 90 izbegličkih ličnih karata.
Međutim, smatra Đurović, najveći problem na terenu je šta raditi s ljudima koji ne žele azil u Srbiji, ali su izbeglice po svom statusu jer nemaju regularan osnov boravka, nemaju dokumenta, slobodu kretanja, pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.
"Rešenje bi bilo izdavanje privremenog ograničenog azila da ljudi koji se skrivaju po parkovima, vagonima, oni koji ne mogu da uđu u hostele i hotele, ne bi bili bolesni i oko njih se ne bi skupljale različite kriminalne grupe", rekao je Đurović.
Mi kao društvo moramo upravljati migracijom jer ona neće prestati, zbog čega je neophodno izraditi strategiju i mehanizme kako pomoći ljudima koji prolaze kroz Srbiju ili dobiju azil u njoj, rekao je on.
Psiholog Centra Jana Stojanovć rekla je da su poseban problem s kojim se suočavaju zaposleni u Centru porodice koje su razdvojene i deca koja putuju bez pratnje roditelja.
"Ljudi se nadaju da će brzo da se spoje s ostatkom porodice, ali kada shvate da je to dugotrajan proces postaju očajni. Poseban slučaj su deca bez pratnje roditelja koja su najčešće nesigurna, dezorijentisana, istraumirana", rekla je Stojanović.
Pema njenim rečima, jedno od rešenja bi moglo biti formiranje posebnog centra koji bi se bavio ovakvim slučajevima jer bi naročito deca mogla biti tretirana na odgovarajuć način.
"To su deca koja dolaze iz različitih kultura, a mi nemamo ni dovoljno prevodilaca ni tehničkih mogućnosti, a često nedostaje i metodologija kako raditi s njima", rekla je Stojanović.
U Centru za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila trenutno rade dva psihologa i dva pedagoga, uz pomoć stručnjaka iz Centara za socijalni rad i Unicefa.
Podsećamo, Insajder.net je odmah posle zatvaranja Balkanske rute počeo da postavlja pitanja nadležnima da li će takav potez ići na ruku samo krijumčarima, a ugroziti bezbednost ljudi i podsetio da države, među kojima i Srbija, nemaju rešenje za ljude koji bi kroz njih samo prođu, ali ne i ostanu.
Podrobnije o izbegličkoj krizi možete čitati u Insajderu u izgradnji Izbeglice na ruti užasa.
Izvor: Beta/Insajder
Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.insajder.net.