Transparentnost Srbija: Srbija nije sprovela norme iz Konvencije UN za borbu protiv korupcije

"Za Srbiju je zanimljivo to što Konvencija UN protiv korupcije poziva države članice da u svoj pravni sistem uvedu krivično delo nezakonito bogaćenje, odnosno znatno uvećanje imovine javnog funkcionera ili službenika koje on ne može razumno objasniti s obzirom na njegova zakonita primanja", izjavio je agenciji Beta programski direktor TS Nemanja Nenadić.

Srbija je u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije imala u planu da uvrsti ovo krivično delo u zakone, ali prema navodima Nenadića, “prvo su probijeni rokovi, a zatim je i sama namera relativizovana”.

"Dodatnu konfuziju su donele najave donošenja zakona o ispitivanju porekla imovine u premijerskim ekspozeima iz 2016. i 2017, čiji je sadržaj i dalje nepoznat, i čije se donošenje ne predviđa ni u Akcionom planu za poglavlje 23 EU integracija ni u antikorupcijskoj strategiji", rekao je Nenadić.

Insajder je nedavno objavio da Zakon o poreklu imovine, čije donošenje su po nekoliko puta najavljivali predstavnici svake vlasti od 2000. godine do danas po svemu sudeći neće biti uskoro donet. Nadležni mesecima ponavljaju da se nacrt ovog zakona nalazi u „završnoj fazi“. Novi „izgovor“ je, kako se može videti iz odgovora Ministarstva pravde koji je dostavljen Insajderu, uvođenje novog sistema u organizaciji sudova i tužilaštva i drugih postupajućih organa.

“Nezadovoljstvo planom i realizacijom plana za poglavlje 23”

Kada je reč o borbi protiv korupcije i ulozi represivnih organa, ne može se zaobići kontekst primene strateških dokumenata, a pre svega Akcionog plana za poglavlje 23 EU integracija Srbije.

S jedne strane, govori se o otklanjanju političkih uticaja na tužilaštvo i sprečavanju curenja informacija, a s druge o tome da je potrebno obezbediti efikasno gonjenje korupcije, uključujući i onu na visokom nivou.

"Međutim, ne možemo biti zadovoljni, ne samo time koliko se ovi planovi realizuju, već ni time šta je sve u njih ušlo. Volja za promenom stanja se može pokazati i na jednostavan način. Na primer, u vezi sa otklanjanjem političkog uticaja na pravosuđe, Vlada i Skupština mogu da demonstriraju u praksi volju za promenom ponašanja i pre nego što dođe do bilo kakvih promena Ustava", rekao je Nenadić.

On je dodao da bi to mogli da učine simboličkim gestom, da ministarka pravde i predsednik skupštinskog odbora za pravosuđe prestanu da učestvuju na sednicama Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca. Pored toga, treba ohrabriti inicijative koje dolaze unutar samih pravosudnih tela, kao što su nedavna oglašavanja Poverenika za samostalnost u DVT povodom dva slučaja političkih pritiska na tužioce.

Izvor: Beta