Nije bilo ponuda za MSK iz Kikinde

Tender je objavljen 12. decembra 2017. godine, a rok za slanje ponuda je istekao 9. februara.

Tendersku dokumentaciju je otkupio i preuzeo samo kiparski holding Kronospan chemical Ltd, ali nije dostavio obavezujuću ponudu.

Kako je najavljeno, tenderska komisija će sutrašnjoj sednici konstatovati da je postupak prodaje MSK bio neuspešan posle čega će ga i Ministarstvo privrede proglasiti neuspešnim.

Početna cena za prodaju 100 odsto kapitala MSK bila je 38,5 miliona evra, što je 100 odsto procenjene vrednosti.

Većinski vlasnik MSK je Srbijagas, koji ima oko 88,2 odsto kapitala.

MSK radi od 1987. godine, zapošljava oko 530 radnika i izvozi 95 odsto metanola koji proizvodi.

Kada je Srbija 2008. potpisala Naftno-gasni Sporazum s Rusijom Srbija je stranoj kompaniji prepustila sve rezerve nafte i gasa ispod svake cene. Prilikom pokretanja proizvodnje u MSK, nakon četvorogodišnje pauze, tadašnji premijer Aleksandar Vučić rekao je da, iako se gas vadi nedaleko od Kikinde- u Elemiru i Mokrinu, zbog prethodnih aranžmana, gas mora da se dobija s druge strane

Na kraju 2016. dugoročne obaveze MSK iznosile su gotovo 818 miliona dinara, a te godine je zabeležen gubitak u poslovanju od 3,4 milijarde dinara što je pogoršanje u odnosu na prethodne dve godine, iako mnogo bolji rezultat u odnosu na kritičnu 2013.

U međuvremenu je 2015. država za MSK odobrila kredit Fonda za razvoj u iznosu od 600 miliona dinara

Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović tvrdio je da je 2011. smanjio troškove samog Srbijagasa, i zavisnih preduzeća, tako što je uveden još jedan posrednik - firma Russian Serbian Trading Corporation.

Međutim, prema istraživanju Insajdera, ovo je mehanizam da ogroman profit u trgovini gasom završi na of- šor računima skrivenih vlasnika, uz izgovor da se tako pomaže srpskoj industriji.

RST, kako je skraćeni naziv ove posredničke kompanije, posredovao je u nabavci gasa od Gasproma za potrebe dve velike srpske firme – Metanolsko sirćetnog kompleksa iz Kikinde i HIP Azotara Pančevo, koje je preuzelo javno preduzeće Srbijagas.

Prema istraživanju Insajdera, RST za potrebe dve fabrike zaista isporučuje gas po jeftinijoj ceni od one po kojoj Srbija inače kupuje od Jugorosgasa, ali ogromne provizije opet odlaze na račune of-šor kompanija, pa sam tim cena koju plaćaju ove dve fabrike nije niska kao što bi mogla da bude.

Sve o poslovnom aranžmanu između Srbijagasa i kompanije RST,  kao i o tome ko se dovodi u vezu sa ovom kompanijom Insajder je objavio u drugoj epizodi serijala Energetski (ne)sporazum u kojem smo se bavili posredničkim firmama za uvoz gasa.

Izvor: Beta, Insajder