“Kapa dole za sve ove hrabre ljude koji su došli da odaju poštu. Što se tiče trenutne situacije na opozicionoj strani, mislim da je ona možda najteža u poslednjih 30 godina u ruskom društvu. Zašto? Zato što se, na žalost, smrt Navaljnog poklopila sa ulaskom Rusije u Ukrajinu i sam taj čin ulaska u Ukrajinu proglašan je nacionalnom strategijom, odbranom od zapadnih uticaja, odbranom od unutrašnjih neprijatelja koji su prozapadni.”, navodi Kurjak. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DSJKvl4BWxEE&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
Dodaje da je, sa nestankom Navaljnog, “koji je bio izuzetno hrabar čovek, možda i fatalista u poslednjim mesecima života, pre nego što je bio permanentno u zatvoru”, počelo veliko hapšenje svih ostalih lidera.
“Setite se Karamurze, Hodorkovskog… Vi danas na ruskoj političkoj sceni de fakto nemate opoziciju. Ona postoji, ali mislim da je duboko bunkerisana, jer ne postoje nikakvi načini da ona može da izađe na ulicu, da ima sredstva masovnog informisanja pomoću kojih može da komunicira sa pristalicama itd. Sve te aktivnosti proglašene su za antinacionalno delovanje, narušavanje državnosti, neprijateljstvo i većina tih opozicionara je bila u zatvoru ili je još uvek u zatvoru. Oni koje su pustili, kao Karamurzu, pod pritiskom međunarodne zajednice,<a href="https://www.insajder.net/teme/ruski-disident-cerkasov-za-insajder-izbori-su-igra-sa-obelezenim-kartama-zna-se-ko-uvek-pobeduje-video"> oni su van zemlje</a>. I ne samo lideri, nego i mnogi drugi opozicionari, opozicioni intelektualci, drugi ljudi, otišli su još pre, dve, tri, četiri godine kako je postalo opasno... i sklonili su se. Tako da u ovom trenutku mislim da je opozicija prosto nevidljiva. Ne verujem da ona ništa ne radi. Ne verujem da ne postoji mogućnost da komuniciraju, da možda nešto spremaju”, ističe Jelica Kurjak.&nbsp;
Naglašava da intenzivno prati Hodorkovskog, Karamurzu i jednog od najistaknutijih lidera koji je trenutno takođe napolju, šahistu Garija Kasparova.&nbsp;
“I oni sami su svesni opasnosti i težine situacije, tako da je veliko pitanje šta se sada i u dogledno vreme može učiniti dok se ne promeni aktuelna vlast, dok ne ode aktuelni predsednik i dok se ne završi rat u Ukrajini”, dodaje bivša ambasadorka u Rusiji.
Kako se u poslednje vreme sve više govori o mogućem miru u Ukrajini, na pitanje da li bi taj mir na neki način mogao da oživi opozicionu scenu i da li je možda pobedio strah, odgovara da je u Rusiji - generalno gledano - i imajući u vidu karakter političkog sistema, strah jedna konstanta:&nbsp;
“Za sve one koji nisu lojalni, poslušni ili kako god hoćete, koji traže promenu sistema u Rusiji, boljitak za Rusiju i modernizaciju Rusije. Zašto vam to govorim? Zato što su mnogi skloni da kažu da je to prozapadna opozicija. Ne, ja ću vam reći otvoreno. Ruska opozicija, bar poslednjih 20 godina, jeste proruska opozicija”, ističe Kurjak.&nbsp;
Kaže da su Navaljnom na ruskoj opozicionoj političkoj sceni neki spočitavali da je bio isuviše ruski, pa čak i nacionalista.
“On je jedan od onih lidera koji je smatrao da Rusi sami treba da se izbore za svoju novu, moderniju, reformisanu državu. Da je ta azijačina, kako je oni zovu, taj uticaj azijskog sindroma isuviše velik, što se tiče načina upravljanja, i da država zbog toga ne može da se razvija. Mir kao takav prvo bi doneo mir u društvu i kućama, da ljudi ne ginu. Drugo, mir bi, verovatno, doneo odmor, ali za sve to mora da prođe nekoliko godina. Doneo bi manje trošenja sredstava na oružje, na besmislene pokušaje da se Ukrajina anektira, oslobodio bi deo novca na boljitak života itd. Pretpostavljam da bi to verovatno dalo mogućnosti, u zavisnosti kako će se sve dalje razvijati, i tim opozicionim liderima i simpatizerima koji su ostali tamo da počnu nešto da rade na tom planu emancipacije političkog sistema i pravljenja jedne druge, moderne države”, ističe Jelica Kurjak.&nbsp;
Kada govorimo o informacijama koje dolaze iz Rusije, najčešće slušamo o represiji, o nekim "slučajnim padovima" kroz prozor nekih uticajnih ljudi ili ljudi koji su bili na nekim visokim pozicijama. Na pitanje koliko je realna slika o onome što se dešava u Rusiji koja stiže do nas, odgovara da je to veliko pitanje.
“Danas su mediji sve. To vam je jasno. To se sada vidi i po ovoj američkoj inicijativi i u Ukrajini, i sa Rusijom, i uopšte. Mediji su danas sve i mogu da vam prodaju šta god hoćete, mogu da vam daju svakakvu informaciju koju niste sasvim u stanju da proverite ili možda uopšte niste u stanju da proverite. Ali sama činjenica da se koriste metode koje su imanentne ruskom obračunavanju sa opozicionim ljudima, sa neposlušnim ljudima u vlasti i van vlasti, to je već poznato. To su prepoznatljivi metodi: od skakanja, ispadanja kroz prozor, trovanja, do onoga, izvinjavam se, banalizovanju, što su kod nas neki pričali o 'klizanju na bananu'. To su, da tako kažem, 'normalne' stvari obračunavanja sa onima koji nisu poslušni”, zaključuje u razgovoru za Insajder Jelica Kurjak, biša amasadorka Srbije u Moskvi.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Jelica Kurjak za “Svet i mi”: Ruska opozicija "bunkerisana", strah postao konstanta (VIDEO)

Navaljni je imao 47 godina i bio je na <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/svet-66407848" target="_blank">izdržavanju dugogodišnje kazne</a> u IK-3, poznatijem kao "Polarni vuk", jednom od najsevernijih i najsurovijih zatvora u Rusiji.
Rusko pravosuđe Navaljnog je proglasilo "ekstremistom", a javno pominjanje njegovog imena ili njegove organizacije, Fonda za borbu protiv korupcije, za posledicu može da ima teške sankcije.
"Ceo svet zna ko je to naredio. Mi želimo da se otkriju oni koji su to omogućili, oni koji su to uradili", rekla je Ljudmila Navaljin, majka ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Grob Navaljnog bio je prekriven cvećem dok su pristalice dolazile na groblje da oplakuju čoveka za koga kažu da se borio za promene u zemlji. Vlasti su njegovu smrt objasnile kao prirodnu, i to usled naglog skoka krvnog pritiska i hronične bolesti. Njegova porodica i saradnici odbacuju te tvrdnje i smatraju da je ubijen po naređenju Kremlja.
"Zahvalna sam svima koji se sećaju Alekseja, koji pričaju o njemu, pišu o njemu, koji dolaze na groblje. To je ono što mi ne dozvoljava da zaboravim zašto je Aleksej sve radio i zašto ja to i dalje radim. Ako je toliko dobrih ljudi na jednoj strani, ne možemo a da ne pobedimo", istakla je na Ju tjub kanalu Julija Navaljni, žena ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.
Nakon što je preživeo pokušaj trovanja 2020, Navaljni je odveden na lečenje u Nemačku. Ni tada nije prestajao da kritikuje vlast, a posle pet meseci lečenja, odmah po povratku u Rusiju, uhapšen je i utamničen u Sibiru.&nbsp;
"Nakon što je Aleksej preminuo, mislio sam da smo stigli do tačke bez povratka, jer je on bio jedina nada da Rusija, bar potencijalno i hipotetički, ima neku vrstu smislenog lidera", kaže Oleg Ivanov, pristalica Alekseja Navaljnog.
Iako opozicija u Rusiji nije uspela da stvori snažnu organizaciju i da se ujedini posle njegove smrti, aktivisti i organizacije, poput njegovog Antikorupcijskog fonda, nastavili su borbu.&nbsp;
"Njegovi saveti i motivacija za sve nas bili su: ‘Ne sedite mirno. Pokušajte da uradite nešto da promenite situaciju i budite spremni na promene’", naglašava Vladimir Ašurkov, suosnivač Fondacije za borbu protiv korupcije.
Aleksej Navaljni je posvetio život borbi protiv korupcije i suprotstavljanju Kremlju. Učestvovao je na izborima za gradonačelnika Moskve 2013. i bio drugi, 2017. je objavio da planira da se kandiduje za predsednika, ali mu je ipak bilo zabranjeno da izađe na izbore.&nbsp;
"Ja verujem da mi možemo da promenimo sve", rekao je Aleksej Navaljin, ruski opozicioni lider 22. avgusta 2013. godine.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FDSJqkdk2KVU&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Navaljni nije bio prvi opozicioni lider koji je životom platio borbu protiv vlasti. U februaru 2015. godine, istaknuti političar Boris Nemcov ubijen je samo nekoliko dana pre nego što su on, Navaljni i drugi opozicionari trebalo da predvode veliki miting protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Novinar Insajdera Bogoljub Živanović

Godišnjica smrti Alekseja Navaljnog: Životom platio svoju borbu (VIDEO)

Magazin "Njujorker" je u petak objavio odlomke pred objavljivanja 22. oktobra te knjige pod nazivom "Patriota".
Navaljni je bio najžešći i najistaknutiji protivnik predsednika Rusije Vladimira Putina i vodio je kampanju protiv korupcije zvaničnika u Rusiji.
Umro je u zabačenom arktičkom zatvoru u februaru ove godine dok je izdržavao 19-godišnju kaznu po nekoliko presuda, uključujući vođenje ekstremističke grupe. Za te presude je rekao da su politički motivisane.
Zatvoren je kada se 2021. vratio iz Nemačke, gde se oporavljao od trovanja nervnim agensom za koje je okrivio Kremlj, i od tada je dobio tri zatvorske kazne.
Ruski zvaničnici oštro su negirali umešanost i u trovanje i u njegovu smrt.
Knjigu "Patriota" je u aprilu najavio izdavač Alfred A. Knopf rekavši da je to "poslednje pismo pokojnog političara svetu".
Prema Knopfu, Navaljni je počeo da radi na knjizi dok se oporavljao od trovanja i nastavio da je piše u zatvoru u Rusiji.
Navaljni je u knjizi rekao da će "zamisliti, što je moguće realnije, najgoru stvar koja se može dogoditi. I onda prihvatiti to".
Za njega je ta "najgora stvar" bila umiranje u zatvoru.
"Provešću ostatak života u zatvoru i ovde ću umreti", napisao je Navaljni 22. marta 2022.
Iako je prihvatio takvu sudbinu, memoari izražavaju odlučan stav Navaljnog protiv korupcije zvaničnika u Rusiji.
"Moj pristup situaciji svakako nije kontemplativna pasivnost. Odavde pokušavam da učinim sve što mogu da stavim tačku na autoritarizam (ili, skromnije, da doprinesem njegovom okončanju)", napisao je takođe 22. marta 2022.
U objavljenom izvodu od 17. januara 2024., mesec dana pre smrti, Navaljni odgovara na pitanje drugih zatvorenika i zatvorskih čuvara: "Zašto ste se vratili?" iz Nemačke.
"Ne želim da se odreknem svoje zemlje ili da je izdam. Ako vam uverenja nešto znače, morate biti spremni da se zauzmete za njih i da se žrtvujete ako je potrebno", napisao je on.
Izvor: Beta&nbsp;

Prenosimo

Navaljni očekivao da će umreti u zatvoru, piše u njegovim memoarima

Pošto joj je premijer Slovenije Robert Golob uručio nagradu Istaknuti partner Bledskog strateškog foruma za 2024. godinu, Navaljna je rekla da strategija EU prema Rusiji "trenutno ne postoji" i dodala da je to "veliki problem".
Navaljna, predsednica Savetodavnog odbora Fondacije za borbu protiv korupcije, rekla je na ceremoniji uručenja nagrade na Bledu da "niko ne razume u potpunosti zašto su uvedene sankcije Rusiji i koji je njihov krajnji cilj".
"Bez strategije, nemoguće je doneti razumne taktičke odluke. Hajde da radimo zajedno na razvoju strategije i da počnemo da je primenjujemo. Strategija treba da glasi: Rusija može i treba da postane demokratska evropska zemlja u okviru njenih međunarodno priznatih granica. To se neće desiti dok je na njenom čelu (Vladimir) Putin i njegov kriminalni režim", navela je.
Navaljna je rekla da strategija treba da uključuje podršku ruskom civilnom društvu, nezavisnim medijima i borcima za ljudska prava, pravljenje razlike između Putina i Rusije, podršku pravu Ukrajine da se brani.
Deo strategije, kako je kazala, ne treba da bude podrška onima koji promovišu mržnju prema Rusima, kao ni pregovori sa Putinom koji bi bio smatran legitimnim demokratski izabranim predsednikom Rusije.
"Kada se složimo oko toga kakvu Rusiju želimo da vidimo posle Putina, biće nam lakše da donesemo taktičke odluke. One će biti efikasnije i budućnost na kojoj radimo doći će brže", dodala je Navaljna, čiji je suprug umro 16. februara u kaznenoj koloniji u Sibiru.
Navaljna optužuje Putina da je ubio njenog supruga, osuđenog na 19 godina zatvora po optužbi za ekstremizam. Navaljni je tu presudu opisivao kao politički motivisanu.
Izvor: Beta

Julija Navaljna: EU treba da definiše strategiju prema Rusiji

Navaljna je danas istakla da će zahtevati krivičnu istragu smrti njenog supruga, koju smatra ubistvom, i rekla da će Navaljnijev tim nastaviti da vodi sopstvenu istragu, prenosi Rojters.&nbsp;
Navaljni (47) je iznenada <a href="https://insajder.net/prenosimo/ruska-federalna-kazneno-popravna-sluzba-saopstila-da-je-preminuo-navaljni">preminuo 16. februara</a> u zatvorskoj koloniji u arktičkom delu Rusije, a Kremlj je odbacio optužbe njegovih pristalica da je opozicioni političar ubijen i da iza svega stoji predsednik Rusije Vladimir Putin, podseća Rojters.&nbsp;
U umrlici je pisalo da je umro prirodnom smrću.
Izvor: Tanjug

Julija Navaljna odbacuje zvanični nalaz o uzroku smrti svog supruga

Sud je u saopštenju naveo da mera pritvora izrečena Navaljnoj 9. jula ostaje nepromenjena pošto žalba nije prihvaćena, prenosi agencija Interfaks.
Odbrana je tražila od apelacionog suda da poništi odluku prvostepenog suda kao nezakonitu i neosnovanu.
Advokat koji je branio Navaljnu na suđenju nije komentarisao presudu. Ročište je bilo zatvoreno za javnost.
Posle odluke Moskovskog suda, na snagu je stupila prvostepena odluka.&nbsp;
Kako je saopšteno, ona je optužena za kreiranje i distribuciju video snimaka na Internetu sa ciljem diskreditacije vlasti i prikupljanja donacija za Fondaciju za borbu protiv korupcije koja je u Rusiji označena kao ekstremistička organizacija i zabranjena je.
Prema izvoru Interfaksa, Navaljna je optužena u odsustvu u okviru krivičnog postupka koji se vodi od 2019. godine po dvanaest članova Krivičnog zakona Ruske Federacije, uključujući ekstremističku organizaciju, prevaru i druge radnje, a koji je ranije teretio Alekseja Navaljnog.
Federalna služba za finansijski monitoring je 11. jula dodala Navaljnu na spisak osoba i organizacija u vezi sa kojima postoje informacije o njihovoj umešanosti u ekstremističke aktivnosti ili terorizam.
Izvor: Tanjug

Moskovski sud potvrdio odluku o hapšenju Julije Navaljne u odsustvu

Pre nekoliko dana sud u Moskvi izdao je <a href="https://insajder.net/prenosimo/sud-u-moskvi-stavio-juliju-navaljnu-na-medunarodnu-poternicu">nalog za hapšenje Julije Navaljne </a>koja je u egzilu van Rusije, pod optužbom da je član ekstremističke grupe. 
 
Federalna služba za finansijski nadzor dodala je Navaljnu na svoju listu "terorista i ekstremista" što implicira ograničenja bankovnih transakcija. Ovo je metod koji Kremlj često koristi kada se obračunava sa opozicijom. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/portparolka-aleksej-navaljni-bice-sahranjen-u-petak-u-moskvi">Navaljni</a>, najžešći politički neprijatelj Vladimira Putina, <a href="https://insajder.net/prenosimo/ruska-federalna-kazneno-popravna-sluzba-saopstila-da-je-preminuo-navaljni">umro je u februaru </a>dok je izdržavao kaznu od 19 godina zatvora zbog optužbi za ekstremizam koje je osudio kao politički motivisane.&nbsp;
Vlasti su saopštile da mu je u jednom od najsurovijih ruskih zatvora pozlilo posle šetnje, ali nisu iznele detalje o njegovoj smrti.&nbsp;
Navaljni je uhapšen kada se u januaru 2021. vratio u Moskvu iz Nemačke, gde se oporavljao od posledica trovanja za koje je okrivio Kremlj. 
 
<a href="https://insajder.net/prenosimo/julija-navaljna-trazi-od-ruskih-vlasti-da-predaju-telo-njenog-muza-radi-sahrane">Njegova supruga optužila je Putina za smrt svog muža</a> i obećala da će nastaviti njegovim stopama. Ruski zvaničnici negirali su ove optužbe. 
 
Portparolka Julije Navaljne Kira Jarmiš rekla je na društvenoj mreži X da "to što je vlast nervozna, znači da Julija sve radi kako treba". 
 
Ruske vlasti nisu precizirale optužbe protiv Navaljne, mada se čini da se one odnose na to što su Fondaciju Navaljnog za borbu protiv korupcije i njene regionalne kancelarije označile kao "ekstremističke". 
 
Sudska presuda iz 2021. kojom je fondacija Navaljnog zabranjena, primorala je mnoge njegove saradnike da napuste Rusiju, dok su oni koji su ostali bili krivičnio gonjeni. Nekoliko advokata koji su branili Navaljnog i novinari koji su pratili njegove aktivnosti takođe su zatvoreni pod sličnim optužbama. 
 
Progon opozicije u Rusiji je jači od kako je Moskva napala Ukrajinu 2022. Stotine ljudi su optužene za krivična dela zbog učestvovanja u demonstracijama i osuđivanja rata, a hiljade Rusa kažnjene su novčano ili kraćim zatvorskim kaznama.
Izvor: Beta

Moskva stavila Juliju Navaljnu na listu terorista

Sud je objavio na Telegramu da je odustao od optužbi protiv Grigorija Mihnova-Vajtenka zbog zastarelosti, preneo je Rojters.
Sveštenik Apostolske pravoslavne crkve Mihnov-Vajtenko je bio priveden u blizini svoje kuće 17. februara, dan nakon što je Navaljni preminuo u kaznenoj koloniji.
Sveštenik je optužen za pokušaj organizovanja pomena, odnosno masovnog skupa u javnom prostoru, za šta je zaprećena kazna od 15 dana zatvora ili novčana kazna.
Tužilaštvo ima deset dana za žalbu.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Rusija poništila optužbe protiv sveštenika za pokušaj organizovanja pomena Navaljnom

Makron je ponovo izrazio saučešće Juliji Navaljnoj i pozdravio "uspomenu na Alekseja Navaljnog i hrabrost sa kojom je vodio svoj život tokom borbe protiv korupcije i u korist slobode izražavanja", navodi se u saopštenju Jelisejske palate.
Francuski predsednik je ponovio podršku svoje zemlje svim braniocima ljudskih prava.
"U petak sam upoznala Emanuela Makrona, razgovarali smo kako Francuska može da pomogne civilnom društvu u Rusiji i šire u borbi protiv (predsednika Rusije Vladimira) Putina i njegove diktature", rekla je Julija Navaljna.
<div class="embed-block"><blockquote class="twitter-tweet">Встретилась вчера с <a href="https://twitter.com/EmmanuelMacron?ref_src=twsrc%5Etfw">@EmmanuelMacron</a> Говорили, как Франция может помочь гражданскому обществу в России и за её пределами в борьбе с Путиным и его диктатурой. Благодарна ему, что он понимает: в России много людей, которые против войны, и им нужна помощь и поддержка <a href="https://t.co/hKofONls3Y">pic.twitter.com/hKofONls3Y</a>&mdash; Yulia Navalnaya (@yulia_navalnaya) <a href="https://twitter.com/yulia_navalnaya/status/1796820110465724807?ref_src=twsrc%5Etfw">June 1, 2024</a></blockquote> <script async src="https://platform.twitter.com/widgets.js" charset="utf-8"></script></div>
 
Ona je dodala da je zahvalna Makronu "što razume da u Rusiji ima mnogo ljudi koji su protiv rata u Ukrajini i kojima je potrebna pomoć i podrška".
Aleksej Navaljni umro je 16. februara ove godine u zatvoru na Arktiku pod nejasnim okolnostima.
Julija Navaljna, njegove pristalice, kao i mnogi strani lideri, optužili su ruskog predsednika da je odgovoran za smrt Navaljnog koji je služio dugogodišnju kaznu u zatvoru zbog "ekstremizma".
Kremlj je odbacio te optužbe.
Izvor: Beta/AFP

Predsednik Francuske se sastao sa Julijom Navaljni u Jelisejskoj palati

Aleksej Lipcer, Igor Sergunin i Vadim Kobzev, optuženi za "ekstremizam", zločin za koji se dobijaju teške zatvorske kazne, uhapšeni su prošlog oktobra, a zatim stavljeni na spisak "ekstremista". Od tada im je istražni pritvor nekoliko puta produžen.
Sud je danas odobrio zahtev istražitelja za ponovno produženje istražnog pritvora.
Advokati, kojima preti kazna do šest godina zatvora, optuženi su da su Navaljnom, koji je bio zatvoren u Rusiji od januara 2021. do smrti 16. februara ove godine, preneli informacije koje su mu omogućavale da "planira, priprema i počini ekstremističke zločine" iz ćelije.
"Optuženi smo da smo prosleđivali informacije Navaljnom. Navaljnom to više nije potrebno, on je mrtav", rekao je tokom saslušanja jedan od advokata Vadim Kobzev.
Uhapšen u Moskvi u januaru 2021. po povratku iz Nemačke, gde je bio hospitalizovan nakon što je bio žrtva trovanja za koje je okrivio Kremlj, Aleksej Navaljni je potom osuđen na nekoliko zatvorskih kazni.
Poslednji, u avgustu 2023, osudio ga je na 19 godina zatvora zbog "ekstremizma".
Njegova organizacija, Fond za borbu protiv korupcije (FBK), takođe je klasifikovana kao "ekstremistička" u Rusiji od 2021.
Poznat po svojim antikorupcijskim istragama, Navaljni je iz zatvora uglavnom komunicirao putem poruka koje je slao advokatima, a u kojima je posebno osudio rusku invaziju na Ukrajinu i pozvao Ruse da se "odupru".
Okolnosti njegove smrti u arktičkoj kaznenoj koloniji ostaju nejasne.
Prema specijalizovanoj nevladinoj organizaciji OVD-Info, gotovo 20.000 Rusa je uhapšeno od početka sukoba u Ukrajini zbog protesta protiv politike Kremlja.
Gotovo svi glavni protivnici su iza rešetaka – kao što su Vladimir Kara-Murza i Ilija Ijašin – ili su u egzilu u inostranstvu.
Izvor: Beta/AFP

Aleksej Navaljni