Trojanović je za TV Prva rekao da na jugu Libana i dalje traju bombardovanja i da je jedna od meta bilia i auto-put Bejrut-Damask, blizu granice Libana i Sirije. &nbsp;
"Juče je autoput ka Damasku bio zatvoren i vidite automobile sa dušecima za spavanje na krovu, pune dece i žena. Tako da se vidi na ulici da situacija nije dobra. Međutim, veliki deo Libana nije direktno ugroženo bombardovanjem", kaže Trojanović.&nbsp;
Liban je, dodaje, razvijena zemlja i zdravstveni sitem još uvek, i pored velikog broja ranjenin, funkcioniše.&nbsp;
"Imate državne bolnice, imate bolnice raznih nevladinih organizacija ili partijske bolnice, ako tako oćemo da kažemo, i veliki broj privatnih bolnice. Međutim, recimo od Juga pa do Beiruta, sad vidim da se i to ide širi na sever, ima toliko ranjenih da su većina bolnica preplavljeni", navodi Trojanović i dodaje da su škole zatvorene jer je država odlučila da to napravi centre za prijem ovih izbjeglica sa juga koji ima veliki broj.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Ambasador Srbije u Libanu: Građani što pre da se jave ambasadi radi pravljenja plana evakuacije

Ambasador Milan Trojanović rekao je za Radio slobodna Evropa (RSE) da među poginulima i povređenima u Libanu nema državljana Srbije. 
 
Trojanović je naveo da je u Ambasadi u Bejrutu registrovano oko 115 državljana Srbije i 50-60 članova njihovih užih porodica i da se ta lista ažurira svakog dana.
Prema njegovim rečima, Srbija prati reakciju i akcije zemalja sa većim brojem državljana u Libanu, poput Brazila, Turske, SAD i Francuske koje su savetovale svojim državljanima da dok je otvoren internacionalni aerodrom otputuju iz zemlje.
"To isto i mi savetujemo državljanima Srbije", rekao je Trojanović.
Dodao je da Ministarstvo spoljnih poslova Srbije i Ambasada Srbije u Bejrutu razmatraju mogućnost evakuacije.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je apelovalo na državljane Srbije u Libanu da se u slučaju potrebe jave Ambasadi u Bejrutu (+961 922 12 56, +9619221257 mail: <a href="https://beirut.dkp@gmail.com/">beirut.dkp@gmail.com</a>) i dostave svoje podatke, lokaciju, kontakt telefon, imena članova porodice, kako bi mogli da budu kontaktirani u slučaju daljeg pogoršanja bezbednosne situacije. 
 
Ministarstvo je 30. septembra preporučilo državljanima Srbije koji su u Libanu da napuste teritoriju te države zbog pogoršanja bezbednosne situacije.
Izvor: Beta&nbsp;

Ambasada: U Libanu nema poginulih ni povređenih građana Srbije, ponovljen poziv da napuste zemlju

Ovaj odred predvodiće fregata fregata "Admiral Gorškov" sa modernim naoružanjem, a nju će pratiti nuklearna podmornica, naveo je Moisejev, prenosi RIA Novosti.
Kubansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da će fregata "Admiral Gorškov" i nuklearna podmornica "Kazanj" pristići u luku kod Havane uz pratnju dva pomoćna plovila.
U saopštenju je istaknuto da nijedan od brodova ne prevozi nuklearno oružje i da njihov dolazak na ostrvo ne predstavlja nikakvu pretnju za region.
SAD ne vide očekivani dolazak malog broja aviona i brodova kao pretnju, ali će američka mornarica pratiti situaciju, izjavio je u sredu američki vojni zvaničnik.
Izvor: Tanjug

Odred ruskih vojnih brodova stiže sutra na Kubu

Kako se navodi u saopštenju, razgovarano je i o poslednjoj rundi dijaloga Beograda i Prištine, koji je nedavno održan u Briselu, kao i o političko-bezbednosnoj situaciji na Kosovu. Iz Kancelarije navode da je Petković preneo jasnu poruku Beograda o neophodnosti formiranja ZSO, na koju Srbi na Kosovu i Metohiji čekaju punih 11 godina. U tom smislu on je istakao da Beograd visoko ceni i podržava napore koje je SP EU Miroslav Lajčak uložio u pokretanje procesa formiranja ZSO, dodaje se u saopštenju. <a href="https://insajder.net/prenosimo/petkovic-kurti-obmanjuje-medunarodnu-zajednicu-o-uhapsenima-na-kim">Petković</a> i Đurić su ponovili poziciju Beograda da nacrt Statuta ZSO koji je izradila EU, a koji se tiče nadležnosti i strukture ZSO, onako kako je dogovoreno sporazumima iz 2013. i 2015. gpodine, može da bude dobra osnova za nastavak razgovora i dogovora o konačnom Statutu ZSO, navode iz Kancelarije za KiM. Kako ističu, sagovornicima je još jednom objašnjen ceo proces formiranja ZSO i uloga Upravljačkog tima, predstavničkog tela Srba sa KiM, koje su formalno potvrdili i Beograd i EU i Priština, a koje je sporazumima nadležno da izradi Nacrt koji je predstavljen dijalogu na visokom nivou 2. maja 2023. Petković je potom sagovornike podsetio da je delegacija Beograda imala nekoliko konstruktivnih sastanaka prošle godine o Nacrtu Statuta ZSO sa ekspertima EU, ali da su nažalost ti razgovori zastali onog trenutka kada je kosovski premijer Aljbin Kurti doneo jednostranu odluku o ukidanju dinara na KiM, dodaje se. "Svaki suštinski pomak u dijalogu po pitanju ZSO za Beograd je važan i zato je srpska delegacija, pored izrađenog Nacrta statuta Upravljačkog tima, prihvatila i rad na Nacrtu statuta EU, i to u delu koji se bavi konkretnim koracima na formiranju ZSO, bez prejudiciranja statusnih pitanja. U skladu sa tim, Beograd je izrazio punu spremnost da se ti razgovori o Statutu nastave tamo gde su nepotrebno stali i to bez ikakve krivice Beograda", navode iz Kancelarije za KiM. Dodaju da je, po pitanju dinara Petković istakao da su razgovori u Briselu bili teški i da je delegacija Beograda iznela svoje predloge i komentare za rešavanje krize, nastale odlukom Prištine da suspenduje upotrebu dinara u pokrajini i platni promet sa centralnom Srbijom, naglasivši da se taj problem mora urgentno rešiti, jer dovodi u pitanje fizički opstanak srpskog naroda na KiM. <h2>Priština 11 godina odbija da formira ZSO</h2> <a href="https://insajder.net/prenosimo/petkovic-pokazali-smo-konstruktivnost-izneli-predloge-naredni-sastanak-13-maja">Petković </a>je iskoristio priliku da sagovornike podseti da Priština 11 godina odbija da formira ZSO i da "upravo iz te činjenice proističu svi problemi koje stvara režim Aljbina Kurtija".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240502150520_db7090edea1533d3030d8e3877f92d040963cadbb9ba4bd4da898e4bfc686db8.jpg" data-media-id="editor_2" data-image-id="20240502150520_db7090edea1533d3030d8e3877f92d040963cadbb9ba4bd4da898e4bfc686db8" data-rendition-name="original" width="4161" height="2543" loading="lazy" alt="Petar Petković i Marko Đurić"> <figcaption>Petar Petković i Marko Đurić su se sastali sa predstavnicima zemalja Kvinte, foto: Tanjug/ Kancelarija za KiM</figcaption> </figure>  Pored toga, dodao je da "svakodnevno nasilje koje prištinski režim sprovodi nad Srbima i ogoljena mržnja prema svemu što je srpsko na KiM, ugrožava teško stečenu stabilnost na terenu i u celom regionu". Petković je informisao sagovornike i o nedavno održanom referendumu za smenu albanskih gradonačelnika na severu KiM, za koji je rekao da je koji je "unapred bio osmišljen tako da ne uspe i da omogući Kurtiju da i dalje sprovodi vlast u četiri srpske opštine sa 3,5 odsto podrške birača". "I za sve to, za najflagrantnije kršenje ljudskih prava Srba na KiM, koje se odigrava pred očima međunarodne zajednice, ispada da su privremene vlasti u Prištini nažalost nagrađene pokretanjem procedure za članstvo u Savetu Evrope, koje se dešava mimo svake utvrđene procedure, zbog čega se toj nepravdi treba odupreti u ovoj najstarijoj evropskoj organizaciji", rekao je Petković. Petković je na kraju zaključio da je Beograd sve svoje obaveze iz Briselskog dijaloga ispunio i da nastavlja da učestvuje u daljim razgovorima "u najboljoj veri da nam je neophodno očuvanje mira na terenu i postizanje zajedničkog rešenja i kompromisa".&nbsp; Izvor:FoNet

Petković i Đurić se sastali sa predstavnicima zemalja Kvinte: Srbija podržava napore Lajčaka u procesu formiranja ZSO

Kako se navodi, objavljivanjem ukaza predsednika Srbije Aleksandra Vučića okončana je procedura postavljenja Aleksandre Đurović za ambasadora u Mađarskoj, Ace Jovanovića u Turskoj, Mirjane Kotlajić u Čileu i Danijela Apostolovića za šefa Misije Republike Srbije pri Evropskoj uniji. &nbsp;
Aleksandra Đurović je diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu u zvanju profesora srpskog jezika i književnosti, a od 2017. do 2023. je bila ambasadorka i stalna predstavnica Srbije pri Savetu Evrope. &nbsp;Govori engleski jezik, služi se ruskim i španskim jezikom. &nbsp;
Aca Jovanović je od 2004. godine zaposlen u Ministarstvu spoljnih poslova, a prethodno je bio ambasador u Ukrajini. &nbsp;
Pre Ministarstva spoljnih poslova bio je angažovan u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i u Ministarstvu pravde, gde je obavljao funkciju upravnika Okružnog zatvora u Beogradu. &nbsp;
Mirjana Kotlajić je od 1986. godine zaposlena u Ministarstvu spoljnih poslova, gde je radila u Sektoru za Evropsku uniju, kao i odeljenjima za susedne zemlje, Afriku i Ameriku, odnosno u Nacionalnoj komisiji za Unesko. &nbsp;
Službovala je u generalnim konzulatima u Milanu i Trstu, kao i ambasadama u Vatikanu, u Bernu i Meksiku. &nbsp;Diplomirala je na Fakultetu političkih nauka (FPN) i radila kao novinar, a govori španski, italijanski i ruski jezik. &nbsp;
Danijel Apostolović je diplomirao na FPN, na kojem je završio i master studije, karijeru je počeo u Radio-televiziji Srbije, kao novinar, a radio je i u Ministarstvu finansija i u Vladi Srbije, kao savetnik predsednika Vlade za medije. &nbsp;
U Ministarstvu spoljnih poslova je zaposlen od 2012. godine. Radio je u sektorima za Evropsku uniju i za bilateralnu saradnju, a službovao je u Misiji Republike Srbije pri EU, gde je od septembra 2022. godine obavljao funkciju zamenika šefa Misije, a od septembra 2023. godine i otpravnika poslova.&nbsp;
Govori engleski i francuski jezik.
Izvor: FoNet

Ministarstvo: Imenovano četvoro novih ambasadora

Prema pisanju <a href="https://www.delo.si/novice/slovenija/vucicev-kandidat-za-veleposlanika-nezazelen/">ljubljanskog dnevnika</a>, nije bilo moguće dobiti zvaničnu informaciju o problemima u dodeli agremana za Đorđevića jer Ministarstvo spoljnih i evropskih poslova Slovenije ne komentariše proceduru za izdavanje agremana za šefove diplomatskih misija.
Uobičajeno u slovenačkoj diplomatiji je da agreman bude dodeljen šest do osam nedelja nakon predloga, ako nema prepreka za njegovo izdavanje, navodi list. To, dodaje se, utvrđuju nadležne institucije, od Ministarstva spoljnih poslova, policije, pravosudnih organa do slovenačke obaveštajno-bezbednosne službe. Prema saznanjima Dela, jedna od institucija izrazila je "formalnu rezervu" prema Đorđeviću.
Prema članu 4 Bečke konvencije o diplomatskim odnosima, država prijema, odnosno Slovenija, nije dužna da državi pošiljaoca objašnjava razloge odbijanja saglasnosti.
U ustaljenoj diplomatskoj praksi, smatra se odbijanjem kandidata ako država ne izda saglasnost u roku od devedeset dana od dana prijave. Nakon tri meseca, zemlja prijema smatra kandidata za ambasadora nepoželjnom osobom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas povodom navoda u medijima da Slovenija nije dala agreman kandidatu Srbije za ambasadora u toj zemlji v.d direktoru Pošte Srbije Zoranu Đorđeviću, da će država sačekati kako bi videli koji su to formalni razlozi, te da će reagovati u skladu sa tim. 
Upitan da komentariše tekst slovenačkog "Dela" da Slovenija nije dala agreman kandidatu Srbije za ambasadora Zoranu Đorđeviću zbog "formalnih prepreka bezbednosne prirode“, on je rekao da su mu neki iz bezbednosnih službi rekli da je to uticaj Dragana Šolaka na donosioce političkih odluka u Sloveniji, ali da im on ne veruje. 
"Za mene je nemoguće da jedan tajkun može da ima politički uticaj na ozbiljne donosioce političkih odluka. Moguće je da postoji drugi razlog", rekao je Vučić na vojnom aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović“ u Batajnici. "Sačekaćemo da vidimo koji su stvarni formalni razlozi i u skladu sa tim država će reagovati", naglasio je on. 
Izvor: Delo, Tanjug

Delo: Slovenija uskratila agreman Zoranu Đorđeviću; Vučić: Sačekaćemo da vidimo koji su razlozi

Ukazom predsednika Republike Srbiju će u Švedskoj predstavljati Jelena Čukić Matić, u Venecueli Katarina Andrić, u Brazilu Aleksandar Ristić, a u Libiji Dragan Todorović. &nbsp;
Reč je o diplomatama sa višegodišnjim radnim stažom u Ministarstvu spoljnih poslova, navodi <a href="https://www.mfa.gov.rs/lat/mediji/vesti/izjava-ppv-i-msp-ivice-dacica-povodom-imenovanja-novih-ambasadora">MSP</a>.
Jelena Čukić Matić je u MSP zaposlena od 1996. godine, a službovala je u ambasadama Srbije u Londonu, Otavi, Vašingtonu i Bukureštu., navodi se na sajtu Ministarstva.&nbsp;
Katarina Andrić je u MSP takođe od 1966. a bila je, između ostalog, angažovana u Kabinetu predsednika SRJ i Timu za pregovore o statusu Kosova i Metohije. Službovala je u ambasadama Srbije u Tel Avivu, Limi, Buenos Airesu, Stalnoj misiji pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču i u Kabinetu Generalnog sekretara OEBS u Beču. &nbsp;
Aleksandar Ristić u Ministarstvu spoljnih poslova je od 2004. godine i u više navrata je bio angažovan u Odeljenju za Afriku i Bliski istok, radio je i u Spoljnopolitičkom timu u Kabinetu predsednika Republike, a službovao je u ambasadama Srbije u Adis Abebi, Damasku, Bejrutu, a od 2019. do 2023. godine bio je ambasador Srbije u Etiopiji. &nbsp;
Dragan Todorović bio je angažovan u Drugoj upravi JNA, današnjoj Vojnoobaveštajnoj agenciji, a počeo je da radi u MSP 1998. godine. U &nbsp;dva navrata je službovao u Ambasadi Srbije u Tripoliju, kao i u ambasadama u Damasku i Rijadu. Od 2017. do 2023. godine bio je ambasador Republike Srbije u Iranu.

Imenovani novi ambasadori Srbije u Švedskoj, Venecueli, Brazilu i Libiji

Novi ambasador Srbije u Saudijskoj Arabiji biće Dragan Bisenić, u Austriji <a href="https://insajder.net/emisije/intervju/insajder-intervju-marko-blagojevic-l0u42ydt">Marko Blagojević</a>, a pri stalnoj delegaciji Srbije u Unesku Roksanda Ninčić.&nbsp;
Ukaze o njihovom postavljenju potpisao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, potvrđeno je za Tanjug u Ministarstvu spoljnih poslova.
"Današnjim objavljivanjem ukaza predsednika Aleksandra Vučića okončana je procedura postavljenja četvoro ambasadora Srbije", izjavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.&nbsp;
"Marko Blagojević je novi ambasador u Beču, Ivan Todorov u Sarajevu, Dragan Bisenić u Rijadu, dok je Roksanda Ninčić postavljena za ambasadora Republike Srbije pri Unesko", naveo je Dačić u pisanoj izjavi.&nbsp;
Roksanda Ninčić je nakon diplomiranja na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu radila kao novinar. U Ministarstvu spoljnih poslova angažovana je od 2001. godine. Radila je u Stalnoj misiji pri UN u Njujorku, od 2005. do 2012. godine bila je šef Misije Republike Srbije pri EU, a od 2017. do 2022. godine šef Stalne misije Republike Srbije pri OEBS i drugim međunarodnim organizacijama u Beču. U Ministarstvu spoljnih poslova obavljala je funkcije šefa Kabineta ministra, pomoćnika ministra za multilateralnu saradnju, političkog direktora i državnog sekretara. Govori engleski i služi se francuskim jezikom.&nbsp;
Marko Blagojević je tokom karijere radio u privatnom sektoru, kao i u Upravi carina Srbije. U Ministarstvu spoljnih poslova je radio kao poseban savetnik ministra, a 2014. godine obavljao je funkciju generalnog sekretara Ministarstva. Bio je poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a od februara 2017. godine ambasador Republike Srbije na Kipru. Od strane predsednika Republike Kipar Nikosa Anastasijadisa je 2022. godine odlikovan Ordenom Velikog komandanta reda Makarija Trećeg. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je završio i master studije. Govori engleski jezik.&nbsp;
Ivan Todorov je bivši profesionalni sportista, višestruki prvak SFRJ i Balkana u džudou, osvajač mediteranske i evropske medalje i učesnik Olimpijskih igara u Seulu 1988. godine. Diplomirao je na Fakultetu fizičke kulture Univerziteta u Beogradu, a doktorirao na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Nišu. Bio je generalni sekretar i predsednik Upravnog odbora Sportskog društva „Crvena zvezda“. Obavljao je, između ostalog, funkcije predsednika Balkanske džudo federacije i potpredsednika Olimpijskog komiteta Srbije. Predsednik je Savetničkog borda Predsednika Evropske džudo federacije i direktor za razvoj Svetske džudo federacije. Radio je u Bezbednosno-informativnoj agenciji. Od 2018. do 2023. godine obavljao je dužnost ambasadora Republike Srbije u Mađarskoj. Govori engleski jezik.&nbsp;
Dragan Bisenić je diplomirao na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu, gde je završio i postdiplomske studije. Od 2011. do 2018. godine bio je ambasador Republike Srbije u Egiptu. Tokom karijere je radio kao urednik i dopisnik više dnevnih listova, nedeljnika „Ekonomist“, časopisa na engleskom „CorD“ i časopisa Instituta za međunarodnu politiku i privredu „Pregled međunarodne politike“. Bio je angažovan kao predavač na više programa obuke u zemlji, između ostalih, u organizaciji Fakulteta političkih nauka i Diplomatske akademije Ministarstva spoljnih poslova. Nosilac je brojnih nagrada i priznanja. Autor je više knjiga i preveo je više desetina knjiga na srpski jezik. Govori engleski, ruski i nemački jezik.
Izvor: Tanjug

Ambasador Srbije