Ona je za današnje Novosti rekla da dokumenti o saradnji u oblasti nuklearne energije potpisani u prisustvu predsednika Srbije i Francuske, Aleksandra Vučića i Emanuela Makrona, tokom njihovih poslednjih susreta u Parizu i Beogradu govore o značaju ove oblasti u našoj ukupnoj bilateralnoj saradnji.&nbsp;
"Na osnovu potpisanog Memoranduma kojim se stvara okvir za dugoroični dijalog u oblasti energetske tranzicije, potpisan je dokument o saradnji u proceni potencijala za razvoj programa za mirnodopsku primenu nuklearne energije u Srbiji", rekla je Đedović Handanović.&nbsp;
Ona je navela i da je potpisivanjem Memoranduma sa predstavnicima pet ministarstava i 20 fakulteta, naučnih instituta i energetskih preduzeća u julu ove godine u oblasti primene razvoja nuklearne energije u Srbiji, napravljen važan korak da se objedini domaća stručna i naučna zajednica.&nbsp;
"Od francuskog EDF-a očekujemo da dobijemo podršku, pre svega u razmeni znanja i iskustva u cilju jačanja domaćih stručnih kadrova i tehničku pomoć u uspostavljanju zakonodavnog okvira u oblasti nuklearne energije", rekla je ministarka energetike Srbije.&nbsp;
Prema njenim rečima, od trenutka donošenja prvih informacionih odluka o izgradnji nuklearne elektrane do puštanja u rad potrebno je najmanje 10 godina, a to znači da razmatranje korišćenja nuklearne energije nije pitanje samo aktuelne energetske situacije, već deo odgovora na pitanje kako ćemo obezbediti dovoljno energije za građane i privredu u periodu od 15 ili 25 godina od danas, a tokom kojih nas očekuje i smanjenje proizvodnje iz uglja i povećanje potrebe za energijom.&nbsp;
"Vlada i predsednik Vučić razmišljaju strateški i dugoročno šta je potrebno našoj zemlji, a ne vodimo se samo interesima jednog mandata", naglasila je Đedović Handanović.&nbsp;
[related-content]
Ona je podsetila i da se kroz Integrisani plan za energetiku i klimu, kao strateški dokument koji je Vlada usvojila, kao i kroz novu Strategiju razvoja energetike, koja je u procesu javnih konsultacija, kao jedna od mogućnosti razmatra i uvođenje nuklearnih elektrana ukupnog kapaciteta do 1.000 MW u elektroenergetski sistem Srbije nakon 2040. godine.
Ministarka je naglasila i da su neosnovane tvrdnje da će Srbija skladištiti nuklearni otpad iz Francuske.&nbsp;
"Već nekoliko puta su resorno ministarstvo, premijer, predsednik Vučić demantovali te potpuno neosnovane tvrdnje. Ponavljam da u Srbiji ne postoji zakonski okvir, niti postoji odgovarajuća infrastruktura koji bi omogućili skladištenje nuklearnog otpada iz EU", ukazala je Đedović Handanović.&nbsp;
Ona je istakla i da naše, ali i zakonodavstvo Francuske, kao i EU direktive, UN konvencije takođe propisuju da nije moguće da se nuklearni otpad jedne zemlje tek tako skladišti u drugoj i da je to vrlo lako proverljivo.&nbsp;
Ministarka je navela i da je nuklearna energija u upotrebi u svetu duže od 60 godina i da danas u svetu postoji više od 440 nuklearnih reaktora u pogonu u više od 30 zemalja.&nbsp;
Istakla je i da se u svetu oko 10 odsto električne energije proizvede u nuklearnim elektranama, a u EU više od 20 odsto energije.&nbsp;
"Hteli mi ili ne, okruženi smo zemljama koje imaju nuklearne elektrane, kao što su Mađarska, Bugarska i Rumunija, a neke od njih planiraju i nove. U Evropi je plan da do 2050. kapacitet nuklearnih elektrana bude oko 50 odsto veći nego danas i da dostigne 150 gigavata", rekla je ministarka i navela da planove za povećanje kapaciteta imaju i Kina, Indija, Rusija, Kanada, SAD, Francuska, Velika Britanija i drugi.&nbsp;
Đedović Handanović je dodala i da je resorno ministarstvo raspisalo javnu nabavku za izradu preliminarne tehničke studije radi razmatranja mirnodopske primene nuklearne energije u Srbiji.&nbsp;
"Cilj te studije je da se izradi analiza postojećeg stanja nuklearnih tehnologija u svetu i da se sagledaju njihove prednosti i nedostatci, kao i iskustva drugih zemlja i da se da analiza tržišta i potencijalnih partnera", navela je ona.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Đedović Handanović: Francuzi će nam pomoći oko nuklearki

Kompjuteri su ukradeni ovog vikenda bez provale, a krađu su tek u ponedeljak ujutru primetili zaposleni u "Endelu". 
Francuska elektroprivreda (EDF) saopštila je, nakon sprovođenja istrage, za Figaro da u ukradenim kompjuterima nema osetljivih podataka. 
Međutim, policijski izvor je rekao za Figaro da kompjuteri sadrže osetljive podatke o francuskim nuklearnim lokacijama. 
Iz tužilaštva u Marseju rečeno je da je odmah otvorena istraga o krađi. 
Izvor: Tanjug

U Francuskoj ukradeno 15 kompjutera sa podacima iz nuklearnih elektrana

Poslanik Dragišić za Insajder kaže da sve stručne analize pokazuju da će do 2050. godine biti potrebno četiri puta više električne energije nego sada, te da bez nuklearne energije neće moći da se osigura energetska bezbednost stanovništva.&nbsp;
"Zakon koči ozbiljnu društvenu raspravu i treba ga staviti van snage, kao što su to učinile Slovenija i Hrvatska, jer bez električne energije nema ekonomskog i industrijskog razvoja“, kaže Dragišić za Insajder.&nbsp;
Ističe da je zakon retrogradan i da potiče još iz vremena SFRJ, kada se njime reagovalo na incident u Černobilju.
"Zato bi trebalo pokrenuti javnu raspravu, jer je većina zemalja, zbog energetskih problema, počela da reaktivira svoje nuklearne kapacitete“, kaže za Insajder Zoran Dragišić.&nbsp;
Dragišić dodaje da je predlog zakona povezan sa Vučićevom posetom Francuskoj, da je sa predsednikom Srbije razgovarao na tu temu, te da očekuje da će već na prvoj sednici posle izbora Vlade on biti tačka dnevnog reda na Skupštini, i da ga neće podržati samo poslanička grupa „Aleksandar Vučić-Srbija ne sme da stane“, već i ostali, jer se radi o strateškoj stvari.&nbsp;
Podsećamo da je Aleksandar Vučić Osvrćući se na Samit u Briselu, najavio <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-ime-mandatara-u-roku-od-sedam-dana-ukinucemo-moratorijum-na-nuklearnu-energiju">ukidanje moratorijuma na nuklearnu energiju</a>, te da je u Parizu, gde se predsednik Srbije sastao sa francuskim predsednikom Makronom, potpisan Memorandum sa francuskom Elektroprivredom EDF, i to u oblasti energetske tranzicije i niskougljenične tehnologije.
Srbiji su, kako se navodi, potrebne četiri male modularne nuklearke jer će do 2050. godine potrošnja struje porasti četiri puta. Investicija je vredna sedam i po milijardi evra.
Izvor: Insajder &nbsp;
&nbsp;

Teme

Poslanik Zoran Dragišić (SNS) podneo predlog o ukidanju moratorijuma na nuklearke: "Zakon koči ozbiljnu društvenu raspravu"

Istragom je utvrđeno da su razotkrivanje ovog podatka i potencijalni efekti pažljivo zataškavali visoki zvaničnici koji upravljaju velikim nuklearnim otpadom.&nbsp;
Gardijan je utvrdio da vlasti ne znaju kada su prvi put kompromitovani kompjuterski sistemi u Selafildu, ali izvori navode da su hakerski proboji prvi put otkriveni 2015. godine, kada su eksperti utvrdili da je takozvani "sliper malver" - softver koji može da vreba i da se koristi za špijuniranje i napad na sisteme - ubačen u kompjutersku mrežu Selafilda.&nbsp;
Još se ne zna da li je malver uklonjen, a moguće je da znači da neki od najosetljivijih aktivnosti Selafilda, kao što su pomeranje radioaktivnog otpada, praćenje curenja opasnog materijala i antipožarni sistem, bili kompromitovani.&nbsp;
Izvori navode da su <a href="https://insajder.net/prenosimo/hakeri-povezani-sa-iranom-provalili-u-vise-organizacija-u-sad">strani hakeri </a>najverovatnije pristupili najvišim ešalonima poverljivog materijala na toj lokaciji, koja se prostire na šest kvadratnih kilometara na obali Kambrije, koja se smatra jednom od najopasnijih lokacija tog tipa na svetu.
Puni obim bilo kakvog gubitka podataka i bilo kakvih tekućih rizika za sisteme bilo je teže utvrditi jer Selafild nije upozorio nuklearne regulatore nekoliko godina, rekli su izvori.&nbsp;
Otkrića su se pojavila u "Nuclear Leaks", jednogodišnjoj istrazi Gardijana o sajber hakovanju, radioaktivnoj kontaminaciji i toksičnoj kulturi radnog mesta u Selafildu.&nbsp;
Lokalitet ima najveće skladište plutonijuma na planeti i prostrano smetlište za nuklearni otpad iz programa naoružanja i decenija proizvodnje atomske energije.&nbsp;
Selafild je napravljen pre 70 godina, čuvaju ga dobro naoružani policajci, a procenjuje se da ima oko 11.000 zaposlenih. Najbliži veći grad koji se nalazi kod Selafilda je Blekpul, na oko 70 kilometara.
Izvor: Tanjug

Hakovana najopasnija britanska nuklearna lokacija

"Videli smo šta se desilo sa <a href="https://insajder.net/prenosimo/lideri-zemalja-evropske-unije-za-uvodenje-gornje-granice-cene-gasa">povišenim cenama energije</a> samo tokom dve godine u Nemačkoj i Evropi. Ne možete imati energetsku tranziciju, jer je život važniji od budućnosti", istakao je Fink za Blumberg.&nbsp;
On naglašava da zemlje u razvoju koriste više uglja u periodima kada <a href="https://insajder.net/prenosimo/zbog-nedostatka-vetra-cene-elektricne-energije-rastu-sirom-evrope">raste cena energije</a>, prenosi portal Oilprice.com.&nbsp;
Prema Finkovim rečima, Blekrok je sproveo istraživanje koje je pokazalo da 57 odsto njegovih klijenata želi da investira više novca u dekarbonizaciju.&nbsp;
Blekrok je najveći svetski menadžer investicijama, koji upravlja globalnom imovinom od 10 biliona dolara.
Izvor: Tanjug

Izvršni direktor Blek Roka: Energetska tranzicija nemoguća bez smanjenja cena obnovljive energije

<a href="https://insajder.net/prenosimo/iaea-iran-usporava-obogacivanje-uranijuma">IAEA ima zadatak da nadgleda nuklearni program</a> za koji zapadne zemlje dugo sumnjaju da ima za cilj razvoj nuklearnog oružja, što Iran negira.
Šef IAEA Rafael Grosi izjavio je da je Iran povukao imenovanje "nekoliko iskusnih inspektora agencije", zabranivši im da učestvuju u nadgledanju programa. 
 
 Grosi je "oštro osudio ovu nesrazmernu i jednostranu meru bez presedana", rekavši da ona "predstavlja nepotreban udarac ionako zategnutim odnosima IAEA i Irana".
Iransko ministarstvo spoljnih poslova tvrdi da je korak preduzet zbog, kako su naveli, pokušaja SAD i tri evropske zemlje da zloupotrebe telo "u sopstvene političke svrhe". 
 
 AP navodi da se pretpostavlja da ministarstvo aludira na Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku, koje su u četvrtak saopštile da će na snazi ostati njihove sankcije Iranu zbog nuklearnog programa i programa balističkih projektila.
"Iran je ranije upozoravao na posledice takvih političkih zloupotreba, uključujući pokušaj politizacije agencije", rekao je portparol ministarstva Naser Kanani.
IAEA je ranije ovog meseca saopštila da je Iran usporio obogaćivanje uranijuma koji je blizu niva podobnog za korišćenje u nuklearnom oružju. 
 
 To je ocenjeno kao znak da Teheran pokušava da ublaži tenzije nakon godina napetosti sa SAD.
Iran i SAD pregovaraju o razmeni zatvorenika i oslobađanju milijardu dolara vredne iranske imovine zamrznute u Južnoj Koreji.
Svetske sile su postigle sporazum sa Teheranom 2015. godine prema kojem je pristao da ograniči obogaćivanje uranijuma u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Inspektori IAEA su dobili zadatak da prate program. 
 
 Tadašnji predsednik SAD Donald Tramp jednostrano je povukao tu zemlju iz sporazuma 2018. godine, obnavljajući sankcije, a Iran je počeo da krši uslove godinu dana kasnije. 
 
 Formalni razgovori u Beču o pokušaju ponovnog pokretanja sporazuma propali su u avgustu 2022. godine.
Izvor: Beta
&nbsp;

Atomska energija

Đedović Handanović: Francuzi će nam pomoći oko nuklearki

U Francuskoj ukradeno 15 kompjutera sa podacima iz nuklearnih elektrana

Poslanik Zoran Dragišić (SNS) podneo predlog o ukidanju moratorijuma na nuklearke: "Zakon koči ozbiljnu društvenu raspravu"

Hakovana najopasnija britanska nuklearna lokacija

Izvršni direktor Blek Roka: Energetska tranzicija nemoguća bez smanjenja cena obnovljive energije

IAEA kritikovala Iran zbog zabrane inspektorima da nadgledaju nuklearni program