Za sada nije objavljen dnevni red niti satnica sednice.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/cvijanovic-u-sb-un-rs-ne-krsi-dejtonski-sporazum-glavni-problem-je-strani-intervencionizam">Vanredna sednica SB UN o situaciji u BiH održana je u utorak, 30. aprila na zahtev Rusije</a>.
Vlada Republike Srpske ranije je dostavila SB UN Izveštaj o situaciji u BiH, s posebnim osvrtom na posledice koje bi imalo eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici, koja je Generalnoj skupštini dostavljena bez saglasnosti sva tri konstitutivna naroda u BIH.&nbsp;
Redovne sednice SB UN o stanju u BiH održavaju se dva puta godišnje.
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zakazana redovna sednica SB UN o stanju u BiH

Nema sumnje da se priča o Srebrenici odavno ne bavi žrtvama već je prebačena na teren politike na kome su i žrtve i pravne kvalifikacije samo sredstvo. Tako je i u slučaju nove inicijative da se u Skupštini Ujedinjenih nacija usvoji <a href="https://insajder.net/teme/burne-reakcije-zbog-najavljene-rezolucije-o-genocidu-u-srebrenici-vucic-najavljuje-plan-za-dan-posle-video">rezolucija</a> čiji je pun naziv „Međunarodni dan refleksije (razmišljanja) i sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine“.
Za Beograd i Banjaluku, rezolucija bi značila etiketiranje celog srpskog naroda kao genocidnog, a za one koji je podržavaju to je put sećanja i pomirenja. Za jedne je to ”opipavanje pulsa Republike Srpske”, za druge način da se spreči revizionizam i veličanje zločinaca.&nbsp;
U međuvremenu je glasanje predviđeno za 2. maj odloženo jer je tekst, kako je rekao ambasador BiH pri UN, <a href="https://insajder.net/teme/tekst-rezolucije-o-srebrenici-se-doraduje-video">poslat na reviziju</a>.
Dok oni koji podržavaju rezoluciju ne vide ništa neobično u odlaganju jer se u diplomatiji uvek oprezno biraju reči, oni koji se rezoluciji protive, pre svih Beograd i Banjaluka, odlaganje vide kao mali uspeh diplomatskih napora, iako bez velikih očekivanja da će sprečiti usvajanje rezolucije.
Ambasador BiH pri UN izjavio je da je "nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, <a href="https://insajder.net/prenosimo/lagumdzija-finalni-predlog-rezolucije-o-srebrenici-upucen-un">finalni predlog rezolucije" o Srebrenici upućen</a> predsedniku Generalne skupštine UN i svim stalnim misijama u UN.
Predlog rezolucije između ostalog predviđa da se 11. jul proglasi za Međunarodni dan sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. Predviđa i da zemlje članice bez rezerve osude svako poricanje genocida i da kroz obrazovne sisteme čuvaju, kako se navodi, utvrđene činjenice, kako bi se sprečio revizionizam i ponavljanje genocida u budućnosti.
”Bezrezervno se osuđuju svi akti glorifikovanja osuđenih za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovornih za genocid u Srebrenici”, jedna je od tačaka Predloga rezolucije. &nbsp;
Formalni predlagači rezolucije su Nemačka i Ruanda, a sponzori dvadesetak drugih država među kojima su i najuticajnije zapadne zemlje. To ukazuje i na ishod glasanja - rezolucija će najverovatnije biti usvojena.
<h2>Činjenice o Srebrenici</h2>
Srebrenica je gradić smešten u dolini nadomak Drine, prirodne granice sa Srbijom. Pre rata, 1991, u Opštini Srebrenici je živelo 37.000 ljudi, među kojima je bilo 73 odsto Muslimana, dok su ostatak uglavnom činili Srbi.&nbsp;
Sa pretežno bošnjačkim, odnosno muslimanskim stanovništvom, Srebrenica je u toku rata u BiH bila jedna od enklava, što znači da je bila okružena srpskom teritorijom. Enklava se širila i povezivala sa drugim muslimanskim enklavama, ali je u kritičnom momentu u leto 1995. Srebrenica bila potpuno izolovana.
Srebrenica je bila važna tačka za obe strane u sukobu. Vojsci Republike Srpske je bila važna zbog povezivanja teritorije, komunikacije i blizine Srbije. Za bošnjačko rukovodstvo bila je važna zato što je tu muslimansko stanovništvo, ali je i za tu stranu imala stratešku važnost.
U prvim godinama rata u Srebrenicu su se slile desetine hiljada izbeglica koje su iz okolnih mesta bežale pred Vojskom Republike Srpske. U grad pod opsadom sa previše ljudi, bilo je premalo osnovnih sredstava za život, pre svega hrane i lekova.
Sa druge strane, Srebrenica je bila važno uporište muslimanskih snaga predvođenih Naserom Orićem, pa čak i baza odakle su napadana okolna srpska mesta.
Srpske snage su pretile da će zauzeti enklavu, dat je i rok za iseljenje civila. Kao odgovor, Ujedinjene nacije su u aprilu 1993. godine proglasile Srebrenicu ”zaštićenom zonom”. UN su formirale bazu nedaleko od centra u mestu Potočari. Ukupan broj pripadnika plavih šlemova nikada nije prelazio 600.
Status ”zaštićene zone” podrazumevao je i demilitarijazaciju, koja nije sprovedena. Armija BiH je ostala u gradu, a stanovnici u za njih neprijateljskom okruženju, nisu bili spremni da se odreknu oružja. U naredne dve godine bilo je sporadičnih napada sa obe strane i obe strane su kršile sporazum o ”zaštićenoj zoni”. Sa obe strane su stizali izveštaji o teroru nad civilima.
Na proleće 1995, pod pritiskom međunarodne zajednice da se rat u BiH okonča, predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić izdao je ”Direktivu 7” po kojoj Srebrenicu treba odvojiti od druge obližnje enklave Žepa, a potom život u Srebrenici, kako je navedeno, učiniti nepodošljvim. Ratni komandant Vojske Republike Srpske Ratko Mladić naređuje napad. Operacija Drinskog korpusa zvanično se zvala”Krivaja 95”.&nbsp;
<h2>Devet dana pakla&nbsp;</h2>
Detalji dešavanja u Srebrenici prvi put su zvanično izneti u presudi Haškog tribunala protiv Radislava Krstića, bivšeg generala Vojske Republike Srpske. On je 2001. godine osuđen na 35 godina zatvora zbog pomaganja i podržavanja genocida. U toj presudi opisuje se devet dana jula - od 10. jula kada su srpske snage ušle u Srebrenicu, do 19. jula.
10. jula srpske snage su bile nadomak grada. Građani su bili uznemireni, neki naoružani, preplavili su ulice grada. Deo stanovnika beži ka Potočarima, bazi UN-a. Komandant snaga UN-a u Srebrenici traži podršku iz vazduha.
11. jula oko 14.30 časova NATO bombarduje tenkove VRS, ali srpske snage prete da će ubiti pripadnike holandskih trupa koje su zarobili prilikom smene snaga. Prete da će gađati i bazu UN-a u Potočarima i NATO prestaje bombardovanje.
Kasno posle podne istog dana general Mladić sa svojim snagama ulazi u Srebrenicu. Dogovaraju evakuaciju civilia i ratnih zarobljenika. Srebreničani međutim formiraju kolonu sačinjenu gotovo u potpunosti od odraslih muškaraca i kreću u proboj kroz kroz šumu ka Tuzli.
12. jula Mladić naređuje evakuaciju izbeglica, odvajanje preostalih muškaraca od 16 do 60 godina.
Iz sudskih spisa je jasno da se u tom periodu u gradu dešavaju ubistva i silovanja. Brojni svedoci opisivali su paniku i užasne uslove - granate, pucnjavu, vrućinu, glad i žeđ.&nbsp;
Mladić u takvoj atmosferi, u pratnji televizijskih kamera, deli deci čokoladice.
Tog dana oko 13.00 sati srpske snage granatiraju kolonu koja se povlačila iz Srebrenice i presecaju je na putu između Konjević polja i Nove Kasabe. Jedan deo ljudi iz kolone je zarobljen.
13. jula na više lokacija počinju masovna pogubljenja zarobljenih, koje se nastavlja sve do 18. jula.&nbsp;
Srpska strana insistira na tome da je veći broj ljudi ubijen u borbama, prilikom pokušaja povlačenja, a manji u klasičnim ekzekucijama.
Činjenica je međutim da su sprske snage već 1. septembra izvršile asanaciju terena - iz masovnih grobnica su mimo zakona i pravila ratovanja, ubijene prebacili u manje sekundarne grobnice, da bi prikrili razmere zločina.
Tako su upravo srpske snage učinile gotovo nemogućim da se utvrdi ko je poginuo u borbi, a ko je hladnokrvno likvidiran.
Pripadnici holandskog bataljona UN-a čak i kada su primetili ubistva, bili su brojčano nadjačani i nemoćni. Međunarodnoj zajednici je tek u novembru dozvoljen pristup terenu.
Pored presude Krstiću, u Haškom tribunalu su na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog genocida u Srebrenici, <a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57390161" target="_blank">osuđeni i Ratko Mladić</a> i<a href="https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-57090120" target="_blank"> Radovan Karadžić</a>.
<h2>Prebrojavanje mrtvih</h2>
U samim presudama Haškog tribunala navodi se različit broj žrtava, ali je uglavnom usvojeno mišljenje da je u Srebrenici ubijeno oko 8.000 muškaraca i dečaka, dok je 30.000 žena i dece prisilno premešteno.
Memorijalni centar u Potočarima navodi 8.372 ubijenih osoba. U izveštaju komisije Vlade Republike Srpske negira se genocid, a broj ubijenih drastično je umanjen, pa se navodi da je "od 1992. do 1995. godine na području Srebrenice stradalo 3.500 Bošnjaka i više od dve hiljade Srba".
Broj međutim nije važan da bi se dokazao genocid. Važno je dokazati nameru .
Definicija nastala nakon Drugog svetskog rata, usvajanjem Konvencije UN-a 1948, opisuje genocid kao najteži zločin i znači „nameru potpunog ili delimičnog uništenja jedne nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe kao takve“.
Pravnica za ljudska prava Katarina Golubvić u studiji o genocidu u Srebrenici govoreći o besmislu rasprave o broju ubijenih, iznosi sledeću poentu:
”Teorijski, ovo se delo može izvršiti i ubistvom jednog jedinog ljudskog bića, ako se ispostavi da je postojala namera da se uništi grupa kojoj pripada. Recimo, ako bi neko rešio da ubistvom jednoga Pueblo Indijanca učini prvi korak u sprovođenju plana da istrebi sve takve Indijance, izvršio bi krivično delo genocida.”
Predstavnici Srbije i Republike Srpske najviše osporavaju presude zbog pravne kvalifikacije zločina, tvrdeći da onaj ko želi da počini genocid neće spasavati žene i decu. Odnosno, tvrde da nije postojala namera uništenja.
<h2>Argumenti za i protiv rezolucije o Srebrenici</h2>
Inicijatori rezolucije ne vide ništa sporno u tome da se proglasi dan sećanja na genocid u Srebrenici, nakon što je Haški tribunal doneo više takvih presuda.&nbsp;
Presudu za genocid potvrdio je i Međunarodni sud pravde u Hagu kada je po tužbi BiH protiv Srbije zaključio da se genocid dogodio, da Srbija nije učestvovala u organizovanju niti u izvršenju genocida, ali da nije učinila sve u svojoj moći da ga spreči.
Deklaraciju o Srebrenici usvojila je 2010. i Skupština Srbije, a ovaj dokument i jedna i druga strana koriste u svojoj argumentaciji.
Jedni ističu to što se u Deklaraciji ne pominje sama reč genocid, drugi pak smatraju da je sasvim dovoljno što se osuđuje zločin u Srebrenici i to ”na način utvrđen presudom Međunarodnog suda pravde” jer je taj sud konstatovao da je genocida bilo.&nbsp;
„Usvajanje rezolucije o genocidu u Srebrenici je samo civilizacijski čin kojim bi se svakog 11. jula u više od 190 država članica UN-a pokazalo poštovanje prema žrtvama“, rekao je za Insajder predsednik “Udruženja žrtava i svjedoka genocida” Murat Tahirović.
Jedan argument za usvajanje rezolucije o Srebrenici u UN je i to što je 2004. već usvojena rezolucija kojom se osuđuje genocid u Ruandi. Tu rezoluciju je podržala i Srbija.
Predstavnici Srbije međutim ističu to što je oko toga postojao konsenzus afričkih zemalja, dok u ovom slučaju jedna strana u sukobu nije bila ni obaveštena da se sprema rezolucija.
Na pitanje zašto se baš sad rezolucija stavlja na dnevni red, promoteri rezolucije o Srebrenici podsećaju da se sledeće godine navršava 30 godina od ovih dešavanja.
Srpska strana smatra da bi usvajanje rezolucije označilo ceo srpski narod kao genocidan. Takav stav je izneo i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.&nbsp;
„Očigledno je da je ovde reč o nameri da se označi jedan narod, znači kao jedini ekskluzivni krivac za sve ono što se desilo na prostoru prethodne Jugoslavije i naravno da se na to prikači genocid i da ispadne da su Srbi, pored Huta, jedini narod na svetu koji je obeležen kao genocidan“, naveo je Dačić.
Sa druge strane se čuju argumenti da odgovornost za bilo koji zločin, pa i genocid, snose pojedinci.
Lider SDA Bakir Izetbegović poručuje srpskim liderima da, kako je rekao, sami na svoj narod prebacuju odgovornost za zločine pojedinaca.
„Bilo je puno tih pojedinaca kroz čitavu strukturu vojnu, policijsku, obaveštajnu…, ali ipak su to pojedinci“, naveo je Izetbegović.
Na argument da se u rezoluciji ne pominju ni Srbija ni Srpska ni Srbi, stiže odgovor da je to sasvim jasno i da i ne mora eksplicitno da piše.
Srpska strana tvrdi i da bi usvajanje rezolucije predstavljo kršenje Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je kritikovao odluku da se glasa u Generalnoj skupštini UN jer, kako je rekao, Savet bezbednosti ima obavezu da se bavi Bosnom i Hercegovinom kao nestabilnim regionom.
Osim toga se mogu čuti teze da ovom rezolucijom žele da umire muslimanski svet, pošto i dalje traje rat u Gazi u kojem je stradalo nekoliko desetina hiljada, uglavnom civila.&nbsp;
<h2>Moguće posledice</h2>
Osim dijametralno suprotnih tumačenja o tome šta piše, a šta provejava u rezoluciji, različite su i ocene kakve bi posleice mogla imati.
Ponovo je prisutna i pretnja otcepljenjem Republike Srpske. Milorad Dodik, predsednik RS, je uveren da bi rezolucija o Srebrenici mogla, kako se izrazio, definitivno da sahrani BiH jer sahranjuje mogućnost da se dva naroda pomire.
”To je dosipanje soli na ranu. Bošnjaci, Muslimani neće dobiti ništa od toga osim likovanja, a Srbi će to odbiti i ništa od toga neće primjenjivati”, rekao je Dodik u intervjuu za Rusiju danas.
Predsednik Srbije takođe smatra da će rezolucija produbiti jaz između nacija i dovesti do novih tenzija na Zapadnom Balkanu ili kako kaže savetnik predsednika Republike Srpske, politikolog Nenad Kecmanović predlog rezolucije je ”opipavanje pulsa” Republike Srpske.&nbsp;
Očekivano, rezoluciju različito vide i predstavnici navjećih sila. Za Stejt Depatment &nbsp;”prihvatanje činjenica region pokreće na stazi pomirenja.”
Iz Rusije poručuju da će pokušati da spreče usvajanje rezolucije, a ambasador Ruske Federacije pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja ocenjuje da rezolucija može samo da podstakne tenzije na Balkanu i da dovede do posledica koje autori možda nisu ni predvideli.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kao jednu od mogućih posledica naveo je i mogućnost novog zahteva za ratnom odštetom.
Ipak, profesor međunarodnog prava Tibor Varadi ocenio je da rezolucija ima više politički značaj i da nije realna mogućnost da dođe do nove tužbe ili pokušaja da se traži odšteta od Srbije.
"Zahtev za odštetu je odbijen i poslednji mogući pravni lek je bila revizija. Bosna i Hercegovina je pokušala reviziju 2017. godine, ta revizija je odbijena", rekao je Varadi.&nbsp;
Izvor: Insajder

Teme

Rezolucija o Srebrenici: "Put ka pomirenju" ili "opipavanje pulsa" Republike Srpske

"Nakon više krugova inkluzivnih konsultacija, finalni predlog Rezolucije 'Međunarodni Dan refleksije i komemoracije genocida u Srebrenici 1995', od strane 'cross- regional core group', otišao prema Predsedniku GS UN i svim stalnim misijama u UN", navodi Lagumdžija.
 
<h2>Međunarodni dan sećanja će se obeležavati svake godine</h2>
 
Usaglašenim tekstom Rezolucije o Srebrenici 11. juli proglašava se Međunarodnim danom sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine, koji će se obeležavati svake godine.
"Bez rezerve se osuđuje svako poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja i pozivaju države članice da sačuvaju utvrđene činjenice, uključujući i obrazovni sistem, razvijanjem odgovarajućih programa, u znak sećanja, prema sprečavanju poricanja i iskrivljavanja pojave genocida u budućnosti", navodi se u tekstu rezolucije, o kojem će se izjasniti Generalna skupština UN-a.
U rezoluciji se dalje "osuđuju radnje koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid od strane međunarodnih sudova, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici".
Naglašava se i važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici, kako bi imale dostojanstven pokop i poziva se na nastavak procesuiranja onih počinilaca genocida u Srebrenici koji tek treba da se suoče sa pravdom.
U rezoluciji se pozivaju sve države da se u potpunosti pridržavaju svojih obaveza prema Konvenciji o prevenciji i kažnjavanju zločina genocida i međunarodnog običajnog prava o sprečavanju i kažnjavanju genocida, uz dužno poštovanje relevantnih odluka Međunarodnog suda pravde.
Od generalnog sekretara UN-a se traži da uspostavi program informisanja pod nazivom "Genocid u Srebrenici i Ujedinjene nacije", počevši sa svojim aktivnostima priprema za 30. godišnjicu 2025. godine, kao i da skrene pažnju svim državama članicama, organizacijama sistema UN-a i organizacijama civilnog društva da poštuju ovu rezoluciju.
"Pozivaju se sve države članice, organizacije sistema UN-a, druge međunarodne i regionalne organizacije i civilno društvo, uključujući nevladine organizacije, akademske institucije i druge relevantne zainteresovane strane na obeležavanje Međunarodnog dana, uključujući posebne svečanosti i aktivnosti u znak sećanja i pošte žrtvama genocida u Srebrenici 1995. godine, kao i odgovarajuće edukacije i aktivnosti podizanja javne svesti", navodi se u predloženim zaključcima rezolucije.
<h2> 
Zaoštrena situacija u BiH</h2>
 
Predlog <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">rezolucije o Srebrenici</a> doveo je do zaoštravanja situacije u BiH jer je pripremljen bez znanja Republike Srpske.
Glasanje o tom predlogu trebalo je da bude održano danas, ali je odloženo.
Podsećamo, Srbija je povodom <a href="https://insajder.net/prenosimo/brnabic-rezolucija-o-srebrenici-imace-posledice-po-srbiju-ali-i-po-svet">predloga rezolucije</a>, za koju sedam meseci nije znala da se priprema, povela snažnu diplomatsku ofanzivu, ukazujući na posledice usvajanja takvog dokumenta.
Zbog situacije u BiH 30. aprila održana je vanredna sednica Saveta bezbednosti UN, na zahtev Rusije, na kojoj je srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla da je Lagumdžija pokazao nepoštovanje prema Ustavu BiH time što je inicirao rezoluciju bez ovlašćenja i konsenzusa sva tri konstitutivna naroda BiH.
&nbsp;Izvor: Tanjug, Beta

Lagumdžija: Finalni predlog rezolucije o Srebrenici upućen UN

Reč je o vrsti plave ajkule - modrulju koja se smatra najopasnijim morskim psom u Jadranu jer ga, poput velikog belog psa, privlači krv.
Zbog toga, vrebajući plen poput riba, ali i galebova koji plivaju na površini mora, može napasti i čoveka.
U Neumu je lokalni ribar ulovio bebu morskog psa modrulja čiji ulovi nisu česti, prenosi agencija Srna objavu portala hercegovina.info.
Modrulj nije retkost u Jadranskom moru, ali oni žive u dubinama i retko se približavaju obali, a ako se to i dogodi, uglavnom se dešava u zimskim mesecima.
Plava ajkula je prepoznatljiva po telu koje ima oblik torpeda koje joj omogućava da se kreće morskim dubinama brzinom od 35 do 90 kilometara na čas što je čini jednim od najbržih morskih pasa na svetu.
Ova vrsta morskog psa ime je dobila po modroj boji tela. Prosečno narastu između tri i po i četiri metra, a teški su do 150 kilograma.
Zubi modrulja su trouglasti i nazubljeni s oštrim ivicama što im omogućava da love ribu.
Izvor: Tanjug

Kod Neuma ulovljena jedna od najopasnijih ajkula na svetu

"Njegove (Dodikove) opasne radnje i secesionistička retorika prete miru i stabilnosti regiona. Sankcije Dodiku i <a href="https://insajder.net/prenosimo/sad-uvele-sankcije-trima-osobama-bliskim-dodiku">onima</a> koji su omogućili njegove antidejtonske i korumpirane akcije će se nastaviti i u budućnosti", rekao je Vud na sednici Saveta bezbednosti UN-a posvećenoj stanju u BiH.
On je ocenio da političari koji insistiraju na podelama štite svoje interese, dodavši da su RS i Dodik primer za to, jer ubrzavaju korake ka potkopavanju institucija i pozivajući na disoluciju države.
"Na današnjem sastanku ističemo opasnost od etnonacionalizma koji proizlazi iz jednog pravca. Rusija zloupotrebljava Savet bezbednosti u svoje svrhe. SAD poziva sve vlade da sarađuju i iskoriste odluke EU kako bi započele pregovore s BiH. Svi lideri bi trebali težiti evroatlantskim integracijama", ocenio je američki ambasador pri UN.
Dodao je da SAD zagovaraju izbegavanje etnonacionalnih agendi i promovisanje transparentne uprave.
"Destabilizujuće aktivnosti u BiH protive se evroatlantskim integracijama i Dejtonskom sporazumu. Postupci nekih lidera, uključujući <a href="https://insajder.net/prenosimo/dodik-najavio-tuzbu-protiv-americke-vlade-zbog-sankcija-pojedincima-u-rs">Milorada Dodika</a>, posebno negiranje genocida, izaziva zabrinutost", naveo je Vud.
Vud je pozdravio odluku visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita da zabrani učešće na izborima osobama koje su osuđene za ratne zločine, naglašavajući da Kancelarija visokog predstavnika (OHR) ima ključnu ulogu da se obezbedi sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma.
Podsećamo, u Savetu bezbednosti kasno sinoć po srednjeevropskom vremenu, na zahtev Rusije, održana je sednica Saveta bezbednosti posvećena stanju u BiH.
Savetu bezbednosti obratili su se i srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović i visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit. 
 
 Izvor: Beta

Ambasador SAD pri UN najavio da će se nastaviti sankcije Dodiku

<a href="https://insajder.net/prenosimo/zeljka-cvijanovic-zatrazila-da-se-obrati-savetu-bezbednosti-ujedinjenih-nacija">Cvijanovićeva</a>, koja se obratila putem video linka, istakla je da Ustav BiH obezbeđuje princip jednakosti dva entiteta i tri konstitutivna naroda i da je to glavni čuvar mira, a ne "tutorstvo ili strani intervencioniozam". 
 
 Prema njenim rečima, RS se protivi izbegavanju procedura, kako je to učinjeno i u slučaju Rezolucije o Srebrenici, navodeći da o predlogu rezolucije nije odlučivalo Predsedništvo BiH, koje je jedino nadležno za vođenje spoljne politike zemlje. 
 
 "Na pripremi ove rezolucije za glasanje na Generalnoj skupštini UN radi se bez ikakvih prethodnih konsultacija i odobrenja od strane relevantnih i nadležnih institucija BiH", rekla je Cvijanović. 
 
Prema njenim rečima, donošenje te rezolucije "nije benigno, već je njen cilj ukidanje RS". 
 
 Cvijanovićeva je dalje kazala da RS ne podriva demokratiju, već samo insistira na stavu da demokratski izabrane institucije imaju pravo da donose zakone i da zakone ne mogu i ne smeju nametati neizabrani strani državljani. 
 
 Prema njenim rečima, BiH se poslednjih godina suočava sa delovanjem stranog intervencionizma, koje preti da ugrozi, ne samo Ustav BiH, već bezbednost i stabilnost zemlje, pa čak i celog regiona Zapadnog Balkana. 
 
 "Ovim pretnjama direktno doprinose oni koji BiH uporno drže u statusu kvazi-protektorata, gde se zaobilaze vladavina prava i demokratsko upravljanje, a autokratske, kolonijalističke strane intervencije sprečavaju pomirenje među našim narodima", ocenila je ona. 
 
 Cvijanović je iznela niz optužbi na račun visokog predstavnika <a href="https://insajder.net/prenosimo/smit-nametnuo-izmene-izbornog-zakona-bih">Kristijana Šmita</a> čiji je legitimitet osporila, navodeći da se on upliće u demokratske procese, pribegava sili, progoni političare u RS sudskim procesima, da se meša u izbore, kao i da krši međunarodno pravo. 
 
 Šmita i strani faktor u BiH je optužila i za rušenje unutrašnjih dogovora u BiH, koji su, kako je istakla, od suštinskog značaja za mir i stabilnost BiH. 
 
 Dodala je da je izvorna dejtonska ustavna struktura BiH značajno izmenjena delovanjem visokih predstavnika, navodeći da strani akteri u BiH uglavnom podržavaju Bošnjake, koji se zalažu za centralizovanu i unitarnu BiH. 
 
 Srpski član Predsedništva BiH je navela da pojedini bošnjački političari prete ratom, ističući da u BiH postoje radikalne terorističke ćelije, koje predstavljaju opasnost po mir u Evropi i svetu.
<h2>Visoki predstavnik Šmit: Ozbiljne pretnje po teritorijalni integritet BiH dolaze od lidera RS</h2>
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit izjavio je večeras da postoje pretnje po teritorijalni integritet BiH i da one dolaze od lidera iz Republike Srpske (RS).
"Pretnje po BiH postoje, jer predstavnici RS kontinuirano govore o otcepljenju, odvajanju entiteta od države. Dodik je nedavno izjavio da Bošnjaci mogu imati 25 posto teritorije. Neki su to shvatili kao prostor za etničke incidente", kazao je Šmit u svom obraćanju Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. 
 
 On je istakao da je njegov mandat da nadgleda sprovođenje Dejtonskog sporazuma i da za to ima podršku Saveta bezbednosti.
"Savet bezbednosti je više puta iskazao podršku mom radu. Već se radujem svom izveštaju narednog meseca", dodao je Šmit.
Osvrnuo se na izlaganje srpskog člana Predsedništva BiH Željke Cvijanović, koja je iznela teške optužbe na Šmitov račun, navodeći da se u njemu "ne poštuju činjenice ni pravni okvir BiH".
"Nadam se da shvatate da ovo nije mesto da govorimo o uvredama, ovo je mesto da razgovaramo jedni s drugima. Pozivam na više tačnosti, jedino što vidim je zlonamernost", kazao je Šmit.
On je istakao da kao visoki predstavnik mora da bude garant postojanja entiteta, koji su delovi BiH, koja ima međunarodni subjektivitet, dodavši da je RS integralni deo BiH.
Šmit je rekao da je i Cvijanovićka, prisustvujući skupovima "Granica postoji", prihvatila pozive da se blokira administrativna linija između dva entiteta, što je, kako je naveo, kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma.
"Kao visoki predstavnik smatram da BiH može doći u stanje politički nestabilnosti, ali to se može sprečiti vraćanjem na Dejtonski sporazum, pogotovo kad EU nudi put integracija", ocenio je visoki predstavnik. 
 
 On je za trenutnu političku krizu u BiH optužio lidere RS.
U Savetu bezbednosti večeras se održava sednica na kojoj se, na zahtev Rusije, raspravlja o stanju u BiH.
Na početku sednice, pomoćnik generalnog sekretara za Evropu, Centralnu Aziju i Ameriku Ujedinjenih nacija Miroslav Jenča rekao je da su se od jula prošle godine, kada se o stanju u BiH govorilo u Savetu bezbednosti, desile pozitivne, ali i zabrinjavajuće stvari.
Pozitivnim je naveo to što je BiH u martu dato zeleno svetlo za otvaranje pregovaračkog statusa za članstvo u EU.
Potom je naveo da su u skorije vreme iz BiH dolazile zabrinjavajuće izjave, koje se odnose na secesiju, negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca, što može da ima uticaja na mir i pomirenje u BiH.
"Protiv Muslimana u BiH je počinjen genocid u i oko Srebrenice u julu 1995. godine i to je potvrdio i Međunarodni sud pravde", rekao je on, dodavši da sve političke vođe, kao i mediji, treba da pokažu poštovanje prema svim žrtvama, te da se posvete pomirenju i stabilnosti zemlje.
<h2>Nebenzja: Rusija je kategorički protiv rezolucije o Srebrenici</h2>
&nbsp;Ruski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Vasilij Nebenzja izjavio je večeras da je Rusija kategorički protiv rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN i dodao da svaka strana ima svoj dug prema drugom i da Srebrenica nije jedini mračna stranica tog rata.&nbsp;
Istakao je da promovisanje nacrta rezolucije Generalne skupštine UN o genocidu u Srebrenici krši Dejtonski sporazum.&nbsp;
"Taj nacrt je jednostran i politički motivisan", ocenio je on.&nbsp;
Dodao je i da Rusija, kao garant Dejtonskog sporazuma kojim je u BiH okončano krvoproliće, ne može da zatvara oči na to što se sada dešava u zemlji.&nbsp;
Prema njegovim rečima situacija u Bosni i Hercegovini se naglo pogoršava i da Savet bezbednosti UN mora da odreaguje i pomogne u sprečavanju sukoba.&nbsp;
"Ne možemo da ostanemo po strani i ne reagujemo na krik za pomoć”, rekao je on i pojasnio da pismo srpskog člana predstavništva BiH Željke Cvijanović upućenog članicama SB UN govori o zabrinutosti srpskog stanovništva.&nbsp;
Kako je rekao 30 godina Dejtonski sporazum je garant mira ali sada se već neko vreme krše njegovi principi navodeći da je poseban problem delovanje visokog predstavnika Kristijana Šmita koji se ponaša kao "apsolutni vladar", ali i da ga Zapad samo podstiče na takvo ponašanje.
<h2>Predstavnik Kine:Usvajanje rezolucije nije u skladu sa promocijom mira u BiH</h2>
Predstavnik Kine pri misiji Ujedinjenih nacija izjavio je večeras da bi predlagači rezolucije o Srebrenici trebalo da se konsultuju sa svim entitetima u Bosni i Hercegovini.&nbsp;
On je na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Bosi i Hercegovini rekao da usvajanje rezolucije bez saglasnosti sva tri entiteta nije u skladu sa promovisanjem mira u Bosni i Hercegovini.&nbsp;
"Spremni smo da konstruktivno učestvujemo u diskusijama i dođemo do rešenja. Poštujemo suverenite i teritorijalni integritet BiH", rekao je on.&nbsp;
Dodao je da bi trebalo promovisatri dijalog i nacionalno pomirenje, ali i da bi nametanje određenih rešenja dovelo do pogoršanja etničkih tenzija", rekao je on.
U Savetu bezbednosti večeras je počela sednica na kojoj se, na zahtev Rusije, raspravlja o stanju u BiH. 
 
Izvor: Beta, Tanjug
 
 
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Cvijanović u SB: RS ne krši Dejtonski sporazum; Šmit: Ozbiljne pretnje po teritorijalni integritet BiH dolaze od lidera RS

"U obrazloženju se potvrđuje da u postupku obnavljanja ekološke dozvole 2018. godine investitor nije u roku dostavio potrebna dokumenta, te da je došlo do povrede učešća javnosti, pre svega prekograničnog učešća Crne Gore u postupku odobravanja Studije uticaja HE na životnu sredinu od 11. marta 2013. godine i izdavanja ekološke dozvole", navela je Kovačević na svom Fejsbuk profilu, prenosi RTCG.
Dodala je da su ovom odlukom izdate ekološke dozvole za HE Foča i <a href="https://insajder.net/prenosimo/tuzilastvo-bih-otvorilo-predmet-o-izgradnji-he-na-drini-zajednickom-projektu-rs-i-srbije">HE Buk Bijela </a>poništene i celi proces je vraćen na početak.
Podsetimo, radi se o projektu izgradnje tri hidroelektrane kod Foče, vrednom oko 520 miliona evra, koji zajednički nameravaju realizovati RS i Srbija.
Srbija bi imala 51 posto vlasništva nad HE, a RS 49 posto.
Još pre četiri godine premijeri Srbije i RS potpisali su zajedničku izjavu o izgradnji HE Buk Bijela, Foča i Paunci u okviru sistema "Gornja Drina", a u maju 2021. položen je kamen temeljac za izgradnju HE Buk Bijela.
Krajem 2020. godine 24 poslanika Parlamentarne skupštine BiH uputila su zahtev Ustavnom sudu BiH da reši spor, jer za ovaj projekat ne postoji saglasnost države BiH.
Zajednička odluka RS i Srbije o izgradnji hidroenergetskog sistema "Gornja Drina" zasniva se na odredbama Zakona o unutrašnjoj plovidbi RS, kojima su sve reke u tom bh. entitetu, uključujući Drinu, proglašene kao "unutrašnje vode RS".
Izvor: FoNet

Kovačević (Bankwatch network): Ustavni sud BiH osporio odluku kojom je data ekološka dozvola za izgradnju HE Buk Bijela

Kako prenosi N1 BiH, pozivajući se na izvore iz misije Malte u Njujorku, lista govornika za sednicu još nije utvrđena. 
 
 Na sednicama Saveta bezbednosti UN lista govornika &nbsp;može biti određena i na samom početku sednice na predlog predsedavajućeg, ali i zainteresovanih zemalja članica SB UN. 
 
 Iz Banjaluke je saopšteno da će se na ovoj sednici SB UN obratiti i članica Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ali putem video linka jer nije zatražila vizu za SAD.
O njenom obraćanju kao i o eventualnim &nbsp;drugim će biti odlučeno pred početak sednice glasanjem članova SB UN. 
 
 Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je ranije da će se na <a href="https://insajder.net/prenosimo/dacic-rusija-se-kako-stvari-stoje-izborila-za-vanrednu-sednicu-sb-un-o-bih">vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN o BiH na zahtev Rusije</a>, obratiti Cvijanović i verovatno neko sa bošnjačke strane.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Sednica SB UN o BiH na zahtev Rusije zakazana za utorak

Srpski član Predsedništva BiH <a href="https://insajder.net/prenosimo/zeljka-cvijanovic-zatrazila-da-se-obrati-savetu-bezbednosti-ujedinjenih-nacija">Željka Cvijanović</a> će se na njoj najverovatnije obratiti putem video-linka, rekao je Dačić za TV Pink.&nbsp;
Dačić je napomenuo da po pitanju BiH Generalna skupština Ujedninjenih nacija (GS UN) ne može da raspravlja jer je to suprotno članu 12 Povelje UN u kome se navodi da pitanja o kojima raspravlja SB UN ne može raspravljati GS UN.&nbsp;
On je ocenio da je diplomatska akcija Srbije na čelu sa predsednikom <a href="https://insajder.net/prenosimo/vucic-razgovarao-sa-guteresom-o-rezoluciji-o-srebrenici">Aleksandrom Vučićem</a> i Ministarstvom spoljnih poslova dovela do premišljanja nekih zemalja oko toga da li će donošenje rezolucije o Srebrenici doprineti pomirenju ili je u pitanju nelegalna akcija oko koje ne postoji konsenzus i koja će doprineti novim podelama u regionu.&nbsp;
"Mislili su do sada da će rezoluciju svi da podrže i da će bez nekih većih problema da prođe u GS UN... Vidite i po broju zemalja koje su kosponzorisali rezoluciju, da nije reč o velikom broju zemalja, odnosno da nije reč o zemljama koje bi čvrsto stajale i već unapred pokazale da će rezolucija sigurno biti doneta", rekao je Dačić .&nbsp;
Šef srpske diplomatije je ocenio da <a href="https://insajder.net/teme/rezolucija-o-srebrenici-politicki-pritisak-na-srbiju-ili-nacin-da-se-spreci-negiranje-zlocina-video">predlagači rezolucije</a> nisu računali da će Srbija biti organizovana i da će imati veoma aktivnu diplomatsku ofanzivu i da je samo on razgovarao sa 69 ministara spoljnih poslova.&nbsp;
"Reč o jednoj nelegalnoj akciji, kršenju povelje UN, oko koje ne postoji konsenzus u BiH, koja ne doprinosi stabilnosti, oko koje nas niko nije pitao. To je jedina pojedinačna rezolucija nakon Ruande o nekom zločinu, kojom bi jedino Srbija, srpski narod, pored Ruande, bio definisan kao genocidni narod", rekao je Dačić.
Izvor: Tanjug

Dačić: Rusija se, kako stvari stoje, izborila za vanrednu sednicu SB UN o BiH

Rekao je i da je spreman da Potočare kod Srebrenice, gde se nalazi Memorijlani centar srebreničkim žrtvama, eksteritorijalno da Bošnjacima.
"Spreman sam da vam dam dve milijarde obeštećenja, da za deset godina isplatite svoje neke stvari. Da Potočare eksteritorijalno damo vama Bošnjacima. Da se jednostavno raziđemo, jer nema načina da se živi dalje zajedno", rekao je Dodik.
Na pitanje voditelja emisije odakle mu dve milijarde, pri čemu nije precizirao o kojoj valuti se radi, s obzirom na to da se u RS jedva isplaćuju plate, Dodik je rekao "ako ne bude imao da ispalati taj novac, neka ukinu RS".
Naveo je da rata u BiH neće biti, ali da će RS "jednog dana otići" iz te zemlje, optuživši bošnjačke političare da im je jedini cilj "rasturanje RS".
"Niko ne proglašava secesiju, mi se ne odvajamo od BiH. Mi nemamo bilo kakav plan secesije. Plan je da, ako svi naši napori ne uspostave korektan sistem odnosa, da se razdružimo sa Federacijom BiH", kazao je Dodik.
Na pitanje voditelja da li mu je "neprijatno što udiše vazduh s muslimanima", podsećajući Dodika na njegovu nedavnu izjavu o tome, predsednik RS je odgovorio da on "ne mrzi muslimane i da nikada nije rekao da mrzi muslimane".
"Neću da udišem vazduh s političkom strukturom koja mom narodu nameće etiketu genocidnog, neću da živimo zajedno", odgovorio je Dodik.
Voditelj da je podsetio da je baš u njegovoj emisiji 2007. godine jasno rekao da "zna da se u Srebrenici desio genocid", na šta je Dodik odgovorio da je to bila greška.
"Svo moje poverenje prema Sarajevu je bilo greška. Zato trebamo fino da se raziđemo na miran način", naveo je Dodik.
Na konstataciju voditelja da "razlaz znači rat", predsednik RS je odgovorio da "neće ratovati", dodavši potom "nemojte pokušati da uđete u prostor RS, provešćete se kao bosi po trnju".
Na pitanje voditelja kada će RS biti inostranstvo, Dodik je rekao da će se to "desiti brzo".
"Dajte nam priliku da se raziđemo", zaključio je Dodik.
Izvor: Beta

BiH