Govoreći u Atlanti, na univerzitetu na kojem je studirao čuveni borac za građanska prava Martin Luter King (Luther), Bajden, koji želi da bude ponovo izabran na predsedničkim izborima u novembru, rekao je da podržava mirovni sporazum za Bliski istok i to "rešenje - dve države, jedino rešenje".
Bajden uverio je studente da podržava "nenasilne demonstracije" posle <a href="https://insajder.net/prenosimo/studenti-u-sad-ne-odustaju-od-svojih-zahteva-policija-prethodnih-dana-privela-stotine-akademaca">talasa protesta protiv rata u Pojasu Gaze</a>, koji se poslednjih nedelja dešavao na univerzitetima u SAD.
"Podržavam mirne, nenasilne proteste. Vaši glasovi se moraju čuti i obećavam vam da ću ih čuti", rekao je predsednik na ceremoniji dodele diploma na univerzitetu u Atlanti.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Bajden studentima u Atlanti rekao da radi na trajnom miru na Bliskom istoku

Izvori su rekli da je raketni bacač bio fiksiran na zadnjem delu malog kamiona u pograničnom gradu Zumar i da se kamion zapalio u eksploziji neispaljenih raketa kada su se na nebu pojavili ratni avioni.&nbsp;
"Ne možemo za sada da potvrdimo da su kamion bombardovali ratni avioni SAD", rekao je neimenovani vojni zvaničnik.&nbsp;
Napad se dogodio istoga dana kada se irački premijer Mohamed Šija al Sudani vratio iz posete SAD gde se sastao sa predsednikom Džozefom Bajdenom u Beloj kući. &nbsp;
Ovaj napad iz Iraka na američke snage prvi je od početka februara kada su grupe u Iraku, koje podržava Iran, zaustavile svoje napade na vojsku SAD.&nbsp;
Jedna osoba je poginula, a osam je ranjeno u eksploziji koja je kasno u petak potresla vojnu bazu južno od glavnog grada Iraka, Bagdada, koju koriste iračke Narodne mobilizacione snage (PMF), izjavio je zvaničnik iračkog Ministarstva unutrašnjih poslova.&nbsp;
Vojska SAD i Izrael saopštili su da ne stoje iza tog napada. &nbsp;
Frakcije unutar PMF-a učestvovale su u višemesečnom raketiranju i napadima dronovima na američke snage u Iraku nakon početka sukoba Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, ali su obustavile te napade u februaru.
Izvor: Tanjug

Pet raketa ispaljeno iz Iraka ka američkoj vojnoj bazi u Siriji

Govoreći o eskalaciji sukoba između Irana i Izraela profesor ističe da obe države žele da dokažu da su u dometu, da imaju mogućnost i kapacitete da po potrebi napadnu jedna drugu.
"Ja se donekle nadam, pokušavam da budem realan da neće biti dalje eskalacija u smislu otvorenog sukoba, oružanog sukoba, raketnog između dve suverene zemlje <a href="https://insajder.net/prenosimo/cnn-izrael-izveo-napad-na-iran-irna-aktivirana-iranska-pvo-iznad-isfahana">Irana i Izraela</a>", rekao je profesor.
Kako navodi u međuvremenu su u toku "posrednički ratovi", dodajući da do sada Izrael kao državu, tokom poslednjih desetak godina, nije napala nijedna druga suverena država na Bliskom istoku, već su to nedržavni akteri.&nbsp;
"To su Hezbolah iz Libana, to je Hamas iz Gaze i to su Huti u Jemenu. I sve tri te organizacije su u stvari podržavane od strane<a href="https://insajder.net/teme/analiticari-za-insajder-teheran-i-tel-aviv-doziranim-napadima-pokazali-snagu-nece-biti-eskalacije-sukoba"> Irana</a>. Zbog toga imamo jednim delom u pozadini ovaj sukob do kojeg dolazi povremeno do delimičnog eskaliranja, ali još uvek je to sve pod kontrolom", rekao je profesor.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DNLT_os60f0k&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
O ulozi međunarodne zajednice, profesor objašnjava da je ona podeljena, a da je to vidljivo po sastancima Saveta bezbednosti gde "sile veto ulažu kada im nešto ne odgovara".
"Amerikanci su to učinili poslednjim predlogom da se Palestina prihvati u puno članstvo Ujedinjenih nacija. Generalno to je politika Rusije kada pogledam ukupan broj iskazivanja, ulaganja veta do kraja prošle godine, nisam brojao ove poslednje, Rusija je zajedno sa prethodnicom Sovjetskim savezom 127 puta uložila veto, Sjedinjene Države 84 puta. Vidimo koja je to politika", rekao je profesor Anđelić.
Ističe i da je potrebno obratiti dodatnu pažnju na "instrument tihog veta".&nbsp;
"To je nešto što se ne izveštava, jer svaka inicijativa se prvo proveri kakva je mogućnost da se nešto podrži, da prođe kroz zvaničan sastavak i najčešće se tu zaustavljaju inicijative", rekao je profesor.
Kako navodi podeljenost u svetu može se videti i u tome da Iran pomažu i druge države.
"Ako govorimo o međunarodnim institucijama, one jesu dominantno kontrolisane od strane Zapada, ali celi svet kada se sagleda osim one osnovne osude pre dve godine nakon napada Rusije na Ukrajinu, kada je većina članica osudila taj napad UN-a, vidimo da se taj broj smanjuje, da ima broj država koje održavaju odnose s Rusijom. Dakle, te sankcije su prevashodno zapadne. Celokupna Afrika skoro da ne iskazuje te sankcije u svojim međunarodnim odnosima. I na Bliskom istoku se to isto gleda kroz zapadnu podršku Izraelu, pravu na odbranu i iza toga se krije celokupna podrška Zapada", rekao je profesor.
Izvor: Insajder

Teme

Profesor Anđelić u Markeru: Sednice SB pokazuju da je međunarodna zajednica podeljena po pitanju Bliskog istoka (VIDEO)

Dižarik je naveo da Gutereš osuđuje svaki čin odmazde i apeluje na međunarodnu zajednicu da radi na sprečavanju daljeg razvoja situacije koji bi mogao da dovede do razornih posledica za ceo region <a href="https://insajder.net/teme/analiticari-za-insajder-teheran-i-tel-aviv-doziranim-napadima-pokazali-snagu-nece-biti-eskalacije-sukoba">Bliskog istoka</a> i šire, preneo je Rojters.
Neimenovani iranski zvaničnik izjavio je ranije danas, nakon izveštaja svetskih medija da je Izrael pokrenuo napad na iransku teritoriju i da su u iranskom gradu Isfahanu odjeknule eksplozije, da nije potvrđeno da je incident izazvan iz inostranstva.&nbsp;
"Nismo utvrdili nikakav spoljašnji napad, a istraga više naginje ka tome da se neko infiltrirao, nego da je izvršen napad koji je došao van zemlje", rekao je zvaničnik, preneo je Rojters.
Naveo je da<a href="https://insajder.net/prenosimo/cnn-izrael-izveo-napad-na-iran-irna-aktivirana-iranska-pvo-iznad-isfahana"> Iran </a>nema plan da se momentalno osveti Izraelu.
Američki zvaničnik prethodno je rekao za Si-En-En (CNN) da je Izrael napao iranski grad Isfahan u znak odmazde za iranski napad na Izrael 13. aprila, a iranski mediji objavili su da su oborena tri drona iznad Isfahana.
Iran je napao Izrael 13. aprila sa oko 300 dronova i raketa u znak odmazde za napad Izraela na konzulat u Damasku 1. aprila u kojem su poginuli komandant iranske Revolucionarne garde u Siriji i u Libanu, Mohamed Reza Zahedi i njegov zamenik, kao i pet oficira koji su bili u njihovoj pratnji. 
 
 Izvor: Tanjug&nbsp;

Gutereš: Krajnje je vreme da se zaustavi opasan krug odmazdi na Bliskom istoku

Obraćajući se hodočasnicima na Trgu Svetog Petra, papa Franja je rekao da je sa zabrinutošću i bolom pratio vesti o <a href="https://insajder.net/prenosimo/iran-ispalio-stotine-dronova-i-raketa-na-izrael-teheran-objavio-da-je-pogodio-zeljene-vojne-ciljeve-tel-aviv-saopstio-da-su-uspesno-odbranili-svoju-teritoriju">iranskom napadu</a> dronovima i raketama na Izrael, preneo je Rojters.&nbsp;
"Od srca apelujem da se obustavi svaka akcija koja bi mogla da podstakne spiralu nasilja sa rizikom da Bliski istok uvuče u još veći sukob", istakao je on.&nbsp;
Papa Franja je poručio da niko ne treba da ugrožava postojanje drugih.&nbsp;
"Umesto toga, svi narodi treba da se zalažu za mir i pomognu Izraelcima i Palestincima da žive u dve države, jedna pored druge, bezbedno", dodao je on.
Papa Franja je pozvao na prekid vatre u Gazi i pokretanje pregovora da bi se omogućilo pružanje humanitarne pomoći njenom narodu i pomogne u oslobađanju izraelskih talaca koje je Hamas zarobio u napadu na Izrael 7. oktobra.&nbsp;
"Dosta rata, dovoljno je napada, dovoljno nasilja. Da za dijalog, da za mir", naglasio je on.
Izvor: Tanjug

Papa Franja pozvao Iran i Izrael da obustave sve akcije i spreče spiralu nasilja na Bliskom istoku

Prema njegovim rečima američki ratni brodovi gađani su brojnim mornaričkim raketama i bespilotnim letelicama, prenosi Rojters.&nbsp;
<a href="https://insajder.net/prenosimo/u-crvenom-moru-potonuo-prvi-brod-kojeg-je-pokret-huti-uspeo-da-unisti">Napadi Huta na brodove u Crvenom moru </a>poremetili su globalni komercijalni pomorski transport i prisilili kompanije da se preusmere na duže i skuplje pomorske rute oko Južne Afrike.&nbsp;
Napadi Huta su izazvali bojazan od eskalacije sukoba između Izraela i Hamasa i destabilizacije na širem području Bliskog istoka.&nbsp;
Huti su od sredine novembra prošle godine više puta lansirali dronove i rakete na međunarodne komercijalne brodove, solidarišući se sa Palestincima koji su ugroženi vojnim operacijama Izraela u Pojasu Gaze.
Izvor: Tanjug

Jemenski Huti napali dva američka razarača u Crvenom moru

<a href="https://insajder.net/prenosimo/borelj-pozvao-sad-da-preispitaju-vojnu-pomoc-izraelu">Borelj</a> je, na panelu povećenom narednim geopolitičkim prirotetima Evropske unije, rekao da je spoljna i bezbednosna politika EU okrenuta žarišnim tačkama u Ukrajini i na Bliskom istoku.&nbsp;
Prema rečima Borelja, Rusija će biti u iskušenju da pojača, kako je naveo, svoje političke i vojne provokacije protiv zemalja NATO, što iziskuje dalje vojne napore u saradnji sa ključnim partnerima kao što su SAD.&nbsp;
Borelj je rekao da se moraju razmotriti i različiti scenariji o tome koliko će SAD biti angažovane na evropskoj bezbednosti.&nbsp;
"Najvažniji događaji danas su vezani za geopolitička pitanja u vezi sa Ukrajinom i Pojasom Gaze na Bliskom istoku, ali i za funkcionalno, strukturno pitanje, a to je odbrana. Pre svega moramo da nastavimo da podržavamo Ukrajinu, vojno i ekonomski", rekao je Borelj.&nbsp;
On je ocenio da je <a href="https://insajder.net/prenosimo/borelj-pomirenje-rusije-i-ukrajine-bilo-bi-greska">rat u Ukrajini sukob visokog intenziteta</a> u kojem se povećavaju žrtve na obe strane, a tehnologija neverovatnom brzinom oblikuje ishod rata.&nbsp;
Visoki predstavnik je naveo da je najvažnija bezbednosna obaveza prema Ukrajini članstvo u EU i ponovio da je EU preuzela tu obavezu.&nbsp;
Govoreći o sukobu u Pojasu Gaze, Borelj je rekao da je ključno pitanje da li postoji politički prostor da Evropa podrži rešenje sa dve države.&nbsp;
"Mislim da postoji, ali za to moramo biti ujedinjeniji kao što smo bili u slučaju Ukrajine, sa izuzetkom jedne zemlje. Ali ovde vidim da postoji disperzija pristupa i mnoge države članice žele da igraju svoju igru", rekao je Borelj.&nbsp;
Istakao je da EU na Bliskom istoku mora da se zalaže za "sveobuhvatno političko rešenje koje uključuje ne samo Gazu, već i Zapadnu obalu".&nbsp;
"Da, moramo da okončamo rat u Pojasu Gaze, ali niko nije mnogo pričao o Zapadnoj obali. A Zapadna obala je prava prepreka za rešenje dve države. Pričamo o tome 30 godina, ali ne radimo, ne bih rekao ništa, ali skoro ništa da to postane i stvarnost, a bez toga neće biti mira na Bliskom istoku", ukazao je Borelj.&nbsp;
On je naglasio da EU neće moći da igra geopolitičku ulogu ako nije u stanju da se <a href="https://insajder.net/prenosimo/borelj-o-izjavama-trampa-nato-ne-moze-da-funkcionise-na-osnovu-raspolozenja-predsednika-sad">samostalno brani</a>, a to, kako je rekao, počinje od industrije.&nbsp;
"Odbrambena industrija je nešto važno, ali se razlikuje od odbrane. Odbrana je isključiva nadležnost država članica koje imaju svoju vojsku. Moramo da ih nateramo da bolje rade zajedno da bi imali više interoperabilnosti, više koordinacije i kapaciteta da svi zajedno pokrećemo evropske vojne misije. Ako želimo da budemo geopolitički igrač, moramo da imamo sredstva. A sredstva počinju tako što imamo jak odbrambeni kapacitet", rekao je Borelj.
Izvor: Tanjug

Borelj: EU mora da se pripremi za dug period tenzija sa Rusijom

Glasanje je usledilo nakon što je mala grupa republikanaca, koja se protivila slanju 60 milijardi dolara Ukrajini, držala govor u Senatu tokom cele noći, koristeći poslednje sate debate da insistiraju da bi SAD trebalo da se usredsrede na sopstvene probleme pre nego što pošalju više novca u inostranstvo.&nbsp;
Više od 10 republikanaca je ipak glasalo sa skoro svim demokratama za usvajanje paketa, a pristalice su tvrdile da bi napuštanje Ukrajine moglo da ohrabri ruskog predsednika Vladimira Putina i ugrozi bezbednost širom sveta, prenosi AP. 	
"Prošle su godine, možda i decenije, otkako je Senat usvojio zakon koji u velikoj meri utiče ne samo na našu nacionalnu bezbednost i na bezbednost naših saveznika, već i na bezbednost zapadne demokratije", rekao je lider većine u Senatu Čak Šumer, koji blisko sarađivao sa republikanskim liderom Mičem Mekonelom na sastavljanju ovog zakona. 	&nbsp;
Paket se, uprkos usvajanju u Senatu, suočava sa neizvesnošću u Predstavničkom domu, gde se republikanci, koji se slažu sa bivšim predsednikom Donaldom Trampom oko uskraćivanja pomoći Ukrajini, protive zakonu. 	
Novac predviđen ovim zakonom bi služio za kupovinu odbrambene opreme američke proizvodnje, uključujući municiju i sisteme protivvazdušne odbrane, za koje ukrajinske vlasti tvrde da su im neophodne. 	Paket takođe uključuje 8 milijardi dolara za vladu u Kijevu. 	
Pored toga, zakon bi obezbedio 14 milijardi dolara za pomoć Izraelu u ratu sa Hamasom, 8 milijardi dolara za Tajvan i partnere u Indo-Pacifiku za suprotstavljanje Kini i 9,2 milijarde dolara za humanitarnu pomoć Gazi. 	
Usvajanje zakona usledilo je nakon skoro pet meseci pregovora oko ekspanzivnog zakona koji bi ujedinio pružanje pomoći stranim zemljama sa revizijom granične politike i politike azila. 	Republikanci su zahtevali kompromis, rekavši da se porast migracije u Sjedinjene Države mora rešiti zajedno sa bezbednošću saveznika. 	
Predsedavajući Predsedničkog Doma SAD Majk Džonson je stavio do znanja da bi mogle proći nedelje ili meseci pre nego što Kongres pošalje zakon na potpisivanje predsedniku Džozefu Bajdenu, ako do toga uopšte dođe, usled daljeg otpora republikanaca koji su saglasni s Trampom.
Izvor: Tanjug

Američki Senat usvojio zakon o paketu pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu

Portparol UN Stefan Dižarik je odgovorio na zahtev premijera Izraela Benjamina Netanjahua da vojska pripremi plan za evakuaciju oko 1,5 milion palestinskih civila, koji su od sukoba pobegli u Rafu na jugu Gaze, kako bi nastavio operaciju protiv Hamasa i izveštaje da je od te svetske organizacije tražena pomoć.
Dižarik je sinoć rekao da većina Palestinaca na jugu Gaze ne može biti poslata nazad u severni i centralni deo koji su prepuni neeksplodiranih mina, gde su stanovi razrušeni i humanitarna situacija izuzetno teška zbog minimalnih isporuka hrane i drugih potrepština.
On je dodao da je saradnja s izraelskim vlastima "slaba".
Portparol Vlade Izraela Ejlon Levi je optužio agencije UN da su više zabrinute za pritisak na Izrael da okonča rat sa Hamason i da se opiru nastojanjima da se isprazne uporišta Hamasa, u skladu sa obavezama na osnovu međunarodnog prava, te da takve mere označavaju prisilnim raseljavanjem.
"Apelujemo na agencije UN da sarađuju s izraelskim naporima da se zaštite civili od Hamasa i evakuišu iz ratne zone gde teroristi pokušavaju da ih iskoriste kao žive štitove. Nemojte reći to ne može da se uradi. Radite sa nama da nađemo način", rekao je Levi.
Kasnije je na pitanje Asošiejted presa Levi rekao da Izrael od UN ne traži pomoć u evakuaciji Rafe već u zaštiti Palestinaca "umesto što pomažu Hamasu".
Dižarik je naglasio da "nema mesta koje je trenutno bezbedno u Gazi" i da UN hoće da osiguraju da "sve što se događa bude učinjeno sa punim poštovanjem međunarodnog prava, punim poštovanjem zaštite civila", te da UN neće učestvovati u prisilnom raseljavanju ljudi.
Izvor: Beta

UN saopštile da neće učestvovati u prisilnom raseljavanju Palestinaca

Rat u Pojasu Gaze je naštetio privredi na Bliskom istoku i u Severnoj Africi, rekla je Georgijeva na Svetskom samitu vlada 2024 u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.
"Najviše strahujem zbog trajanja tog sukoba, jer ako se nastavi postoji rizik većeg prelivanja", rekla je ona na godišnjem skupu koji do srede u Emiratima okuplja poslovni i politički svet.
Konferencija UN za trgovinu i razvoj (Unctad) je krajem januara upozorila da je obim teretnog saobraćaja kroz Suecki kanal opao za više od 40 odsto u prethodna dva meseca.
Ukoliko se prošire neprijateljstva, to bi "moglo da bude problematičnije za ceo svet", rekla je Georgijeva.
Dok traje rat Hamasa i Izraela u Pojasu Gaze rastu strahovanja od regionalne eskalacije tog sukoba Izraela kojeg podržavaju SAD i grupa bliskih Iranu koje u Libiji, Siriji, Iraku i Jemenu.
Predsednik Svetske banke Adžej Banga je rekao da su ratovi u Gazi i Ukrajini i napadi u Crvenom moru među najvećim izazovima o kojima treba misliti kada se govori o svetskim ekonomskim prognozama.
"Kada dodate te promenljive na to što se već pokazuje da će verovatno biti najniža stopa rasta u poslednjih 55 godina, to mora pažljivo da se prati", rekao je šef svetske Banke na sastanku u Dubaiju.
Izvor: Beta

Bliski istok