“Mislim da se Srbija danas i Srbija pre prvog novembra ne mogu porediti, takav je makar moj osećaj, i da je već sada postignuto nešto što verovatno niko nije očekivao; a to je da velika većina, naravno &nbsp;ne mogu reći svi, ipak malo drugačije gleda i na mlade ljude u ovoj zemlji, na to šta oni žele, ali mislim i da su svi dobili nadu da će živeti onaj bolji život koji toliko dugo sanjaju. Ako me pitate da li se nešto krucijalno desilo, reći ću vam da je izuzetno važna stvar to da su studenti uspeli da obore vladu u Republici Srbiji. Iako mislim da se u javnosti ne priča dovoljno o tome, nekako je to bila vest od dva sata i svi su prešli preko toga”, kaže Stojanović. 

<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3D4EuWj8cKKrk&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Ističe kako zna da će možda neko reći da ta ostavka i dalje nije konstatovana, ali da će biti kada za to dođe vreme, verovatno početkom marta. Navodi &nbsp;i da se ne seća da se tako nešto desilo u ovoj zemlji.&nbsp;
“Ubijen je premijer Zoran Đinđić 2003. godine. Onda je pala vlada Koštunica-Tadić zbog jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, ali i to je bilo politički uzrok, jer su i jedan i drugi mislili da će bolje da prođu na sledećim izborima. Sada je pod pritiskom unutrašnjeg aktera, koji pritom nije čisti politički akter, Miloš Vučević nateran da podnese ostavku, zato što, između ostalog, zemlja ne funkcioniše. Iako je okidač bio incident u Novom Sadu, rekao bih da je to samo jedna vrsta povoda, i da se sve desilo pod pritiskom jedne velike grupacije mladih ljudi koja je u tom trenutku dva meseca u nekakvim protestima, i zbog činjenica da Univerzitet ne radi, a i ogroman broj osnovnih i srednjih škola ne funkcioniše normalno, što je znak da država ne funkcioniše”, ističe Stojanović .&nbsp;
Masovna okupljanja traju, svedočili smo marševima ka Novom Sadu i Kragujevcu. Najavljen je veliki skup u Nišu 1. marta. Na pitanje šta su studenti postigli takvom vrstom angažmana i takvom vrstom poruka koje su slali, odgovara da je, kada su počeli protesti u Novom Sadu par dana nakon tragedije, imao u glavi samo jednu misao &nbsp;- samo da se ta borba za bolji život ne pretvori u redovne, uobičajene proteste subotom od pet do osam.&nbsp;
“Zaista, u tom trenutku politički akteri nisu to uradili, a kasnije nisu ni studenti. Moram da priznam, kad sam video prvi put da će biti održana šetnja od Beograda do Novog Sada, zaista sam mislio da će biti puno odustajanja. Ni približno nisam očekivao da će to imati onakve efekte kakve je imalo. Ovo su scene koje pobuđuju najdivnije emocije u ljudima. Studenti su doživljeni kao oslobodioci sa punim pravom. Pojavljaju se video snimci i fotografije koje ljude teraju na suze i na, da ponovim tu reč, najjaču emociju koju neko može da proizvede u vama. Način na koji su dočekivani sa onom sofrom i trpezom, od Batajnice pa do Novog Sada, i kasnije kroz Šumadiju, od Mladenovca, Topole i Aranđelovca... su nešto najdivnije što može da postoji”, ističe on.&nbsp;
Stojanović smatra da sve to ima mnogo veći efekat nego sam protest koji traje 12 ili 15 sati, bez obzira da li je on u Novom Sadu, Kragujevcu ili kao što će biti u Nišu, jer se obilaze mesta u kojima možda do pre četiri meseca nije moglo ni da se čuje bilo kakvo drugačije mišljenje, a sada se vidi da je i kod tih ljudi probuđena nada.
“Nada je mnogo jak motivacijski faktor i zaista verujem da je to najveći efekat u ovoj promeni Srbije. Naravno da i ti skupovi i sve ono što se dešava na njima imaju efekta, a i ovi pojedinačni marševi, šetnje, a jako je važno i isticanje državnih simbola i pevanje himne. Ona scena kada studenti ulaze u Novi Sad i pevaju himnu je nešto što ne može da ne rasplače svakoga u ovoj zemlji. Pritom rade sve tako da ne dozvoljavaju Aleksandru Vučiću i vladajućoj stranci ni jedno polje na kojem može da igra protivnik, koliko god da pokušava”, ističe on.&nbsp;
Na pitanje kako bi ocenio odgovor vlasti na tu vrstu nezadovoljstva studenata i građana koji im se u velikom broju pridružuju i da li postoji neki zajednički imenitelj za sve ove reakcije poslednja tri meseca, odgovara samo jednom rečju - &nbsp;katastrofa!
“Kao neko ko je govorio da su marketing i politička komunikacija Aleksandra Vučića godinama bile gotovo perfektni, najveći deo &nbsp;poteza od 1. novembra pa nadalje su bili promašeni. Pre svega sam očekivao da ću sinoć čuti od predsednika Republike da je pogrešio kada je govorio da možete da vozite na haubi nekoga, ali on ne odustaje od toga i plašim se da to nije stalo u potpunosti i da će jednog dana morati da kaže da se izvinjava, da je pogrešio i da niko nikoga ne sme da gazi na ulici”, kaže Stojanović.
Što se tiče priče o obojenim revolucijama, ističe da je siguran da niko od onih koji o njima pričaju nema pojma šta to uopšte znači.&nbsp;
“Priča o ustašama, da ljudi rade za hrvatsku obaveštajnu službu, da su studenti ustaše i da rade za raznorazne obaveštajne službe, sve je u potpunosti pogrešno, zato što su ti studenti i ti srednjoškolci, u stvari, nečija deca, i ne samo nečija deca, nego imaju i svoje bake i deke, i ne možete vi, mladost ove zemlje, da karakterišete kao protivnika, kao što ste karakterisali, na primer, političke subjekte u godinama unazad, ili bilo koju društvenu grupu koja vam je bila protivnik”, navodi Stojanović.&nbsp;
Kaže da se vlast susrela sa tim da ima protivnika protiv kog ne ume da upotrebi ništa, jer je sve što su do sad upotrebljavali u političkoj borbi bilo beskrupulozno, ogavno i izuzetno prljavo, te da to sada možda da ima samo kontraefekat.&nbsp;
“Sinoć je na vašoj televiziji predsednik, rekao bih, prilično birao reči za studente u pokušaju da im se ne zameri previše, jer je shvatio da mu se ovo što je radio tri meseca obilo o glavu i, u stvari, izazvalo kontraefekat”, navodi Stojanović.&nbsp;
Na pitanje šta je sa opozicijom koja se drži po strani, i da li je uopšte potrebna politička artikulacija svega &nbsp;što se dešava u državi da bi se menjao sistem, što je osnovna poruka studenata svih ovih meseci, odgovara kako je siguran će doći trenutak u kojem će se to desiti.&nbsp;
“Da li će to biti sutra, prvog marta u Nišu ili za šest meseci, i da li će to biti postojeći politički subjekti ili neki novi, to je potpuno nevažno. Sama činjenica je da opozicija jeste po strani, ali bih rekao da je i vlast po strani. Zašto? Zato što su trenutno najmoćniji politički subjekt, hteli to ili ne, &nbsp;studenti. Uspeli su da obore vladu, uspeli su da apsolutno skrajninu sve aktere sa scene, ali da će to u nekom momentu preći na čisto politički teren, siguran sam da hoće, upravo zbog ove nade i motivacije koje su studenti uspeli da ostvare”, ističe Stojanović.&nbsp;
Navodi kako kritikuje opoziciju kada rade stvari koje idu na ruku vlasti, ali da u ovom trenutku ne vidi da to rade, već da gledaju sa strane, pokušavaju da izađu sa nekim predlozima, odlaze na skupove, ne pričaju na njima, niti su u centru pažnje, ali okače neke fotografije, upute poruku podrške.&nbsp;
“Sigurno ima prostora da možda nešto više urade, ali onda, na primer, vidim Kraljevo, gde su, ono što se desilo samoj sednici Skupštine, inicirali opozicioni odbornici. U Bogatiću je, ako se ne varam, to bila zajednička akcija sa poljoprivrednicima, i vlast će sad ući u jedan, a u stvari već je ušla, problem da nigde ne može da organizuje sednicu Skupštine. Izuzetno me zanima kako će izgledati sednica Narodne Skupštine, a i kako će izgledati sednice lokalnih samouprava, jer je većina zasedala u decembru zbog budžeta, što znači da u roku od tri meseca moraju ponovo. To će biti izuzetno izazovno, jer narod je očigledno izuzetno motivisan da pokreće akcije i da učestvuje u akcijama koje imaju za cilj, jednostavno, da vrše što je moguće veći pritisak na vlast”, kaže Stojanović.&nbsp;
A koja su moguća rešenja i šta bi koje od tih rešenja moglo da donese Srbiji, kaže da mu deluje da su studenti spremni da “ovo teraju zaista dokle treba da se tera, čak po cenu da to traje šest, devet ili 12 meseci” , te da smatra da je u ovom momentu mnogo veći problem na strani vlasti.&nbsp;
&nbsp;“Šta se dešava ako vlast nije sposobna da realizuje školsku ili akademsku godinu, i da ta godina, kako oni to kažu, potencijalno propadne? S kojim onda legitimitetom upravljate jednim društvom, ako niste u stanju da to uredite? A ako niste, a za sada deluje da niste, jer protiv sebe imate očigledno jačeg protivnika, to onda dovodi do drugačije percepcije vaših birača o tome koliko ste vi u stvari dobar vladalac, jer oni zaista doživljavaju vladavinu, pre svega predsednika Republike, kao vladavinu jednog jednog čoveka, tako da će on morati da traže rešenja. Za sada mi deluje da je sve bilo pogrešno, da ni ove trenutne stvari za sada ne daju potpuna rešenja”, ističe Stojanović.&nbsp;
Smatra da bi premijera ili premijerku trebalo tražiti među profesorima univerziteta koji imaju ugled u celoj Srbiji, ali dodaje i kako nije siguran da će ga lako pronaći.&nbsp;
Kaže kako očekuje mnogo nestranačkih i izuzetno malo partijskih SNS-ovih ličnosti u toj vladi, da bi, iako je &nbsp;Vučić rekao &nbsp;“nikad ekspertska, nikad prelazna vlada”, to bilo zamaskirano, te da će taj premijer imati jedini cilj da proba da završi školsku godinu.&nbsp;
“Sa druge strane, ako ovo potraje i ako se oseti da politička moć dolazi u nekakvu vrstu balansa, što nismo imali 13 godina, jer je odnos između političke moći bio izuzetno raspršen, odnosno, imali smo jednog ogromnog aktera i mnogo malih aktera koji zajedno nisu ni blizu o ovom velikom, ne bi me začudilo da pojedini ljudi, koji su na čelu nekih od najvažnijih institucija, počnu da rade da rade svoj posao, odnosno da otkažu onu vrstu političke zavisnosti koje imaju u odnosu na partijsku vlast iliti instituciju predsednika Republike”, zaključuje u razgovoru za emisiju Marker na Insajder televiziji politikolog Boban Stojanović.
Izvor: Insajder

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Boban Stojanović: Studenti su najmoćniji politički subjekt, uspeli su da obore Vladu (VIDEO)