<p>Govoreći o današnjem skupu, Vranić je kazao da je nesumnjivo da je reč o najvećem događaju u poslednjih 30 godina ili možda među tri najveća.</p>
<p>"Po proceni koju je dala policija (107.000 građana), ako uzmemo da je to bilo u vrhuncu skupa, to je i dalje ogroman broj ljudi koji prevazilazi ono što je bilo 5. oktobra 2000", naveo je Vranić.</p>
<p>Profesor FPN-a kaže da je to je simbolički vrlo važna poruka ali i politički.</p>
<p>"Ta poruka postavlja određene standarde za buduće organizacije protesta, ne u smislu da podiže lestvicu političkoj opoziciji ili u krajnjoj liniji vlasti, jer treba da ima svoj skup 28. marta. Ne spadam u deo onih analitičara koji smatraju da su brojevi nešto bitno - sasvim mi je svejedno da li protestuje 10 ljudi ili 100.000 ljudi - ako ste izašli na protest znači da su sve institucionalne mogućnosti iscrpljene i da sistem ne može da reši vaš problem", dodao je Vranić.</p>
<div class="embed-block"><iframe width="560" height="315" src="https://www.youtube.com/embed/hXrm43wbj6k?si=_NaJkEOx1HhNpDEY&amp;start=27792" title="YouTube video player" frameborder="0" allow="accelerometer; autoplay; clipboard-write; encrypted-media; gyroscope; picture-in-picture; web-share" referrerpolicy="strict-origin-when-cross-origin" allowfullscreen></iframe></div>
<p>"Čini mi se da je predsednika iznenadilo što je to biračko telo na koje on računa; upravo ono van Beograda. Naravno, nije Beograd imun na Srpsku naprednu stranku, to je nekoliko izbornih ciklusa pokazalo ali da je gro glasačkog tela upravo Vojvodina, centralna i južna Srbija pa je ovo važan signal da nešto ne štima", ocenio je profesor.</p>
<p>Na pitanje gde je u svemu ovome opozicija i ima li prostora da iskoriste energiju i nezadovoljstvo koje se vidi, profesor odgovara da prostora ima.</p>
<p>"I to ne tako što će reći: 'Aha, evo studenata, sad ćemo mi sa njima.' Ima toliko problema u sistemu, opozicija mogla da radi paralelno. Okej, studenti su uzeli ovaj deo koji se tiče vladavine prava i korupcije a nećete mi reći da je to jedini problem u Srbiji", naveo je on.</p>
<p>"Ovo danas je lakmus papir da može i bez cirkusa, nasilja, šok bombi - dobro, očigledno je da bez šok bombi ne može - ali može i kroz razgovore, kroz promovisanje dobrih vrednosti. Sledi nam pad vlade, a onda formiranje mandatara. Kada je premijer Vučević podneo ostavku, predsednik je rekao - ne mili mu se, ali po svojoj ustavnoj nadležnosti će pozivati stranke iz parlamente na konsultacije u vezi sa mandatarom. Poslednjeg i pretposlednjeg puta opozicija nije htela da ide, a što sad ne bi išla. Ako ih ne vidimo na TV-u hajde bar da vidimo u Predsedništvu debatu između predsednika i opoziciju", kazao je profesor.</p>
<p>Vranić je ocenio da je moguće da mandatar za sastav nove vlade bude neko ko je prihvatljiv i za opoziciju.&nbsp;</p>
<p>"Nije isključeno da se nađe neka nestranačka, ekspertska ličnost od SNS-a, ali vama je jasno da scenario opozicionog delovanja i određenog dela medija će biti da nije bitno ko je - Vučić", naglasio je on.</p>
<p>Vranić kaže da se mesecima pita zbog čega vlast ne raspisuje izbore, "jer to do sada bio izlaz iz krize ili neugodne situacije."</p>
<p>"Čini mi se da jedino zašto Vučić nije raspisao vanredne izbore na svim nivoima jeste što nije sasvim &nbsp;siguran da ukoliko bi on podneo ostavku, da bi to isto učinila i vlada Srbije a ako vlada opstane i kaže: 'Hvala, predsedniče, na svemu, to je politička penzija za Aleksandra Vučića", zaključio je Bojan Vranić, profesor FPN-a.&nbsp;</p>
<p>Izvor: <i>Insajder</i></p>

Teme

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Prof. Vranić o obraćanju predsednika posle protesta: Vučić kao da nije slušao šta su studenti poručili na skupu (VIDEO)

<p>Prof. Bojan Vranić, nakon jučerašnjih dešavanja u samoj Skupštini ali i ispred nje - ocenjuje da u Srbiji ne postoji politički pluralizam, da niko ne predstavlja na pravi način građane ove zemlje i da je reč o jednoj istoj političkoj eliti - bilo da je u pitanju vlast ili opozicija.</p>
<p>“Mi eventualno, ako smo ušli u neku novu normalnost onda možemo ovo nazvati da je danas u stvari sve normalno i da stvari teku nekim svojim kolosekom. Ono što sam ja i juče video jeste kao neko čitanje testamenta za politički pluralizam gde se ožalošćena porodica pobila oko nasledstva. Ono juče pokazuje da mi nemamo alternativu u Srbiji. Mi imamo samo jedne te iste političke elite i sa jedne i sa druge strane koji se samo drugačije zovu jer su im tako mama i tata na rođenju dali imena. Mi u stvari opoziciju u onom pravom smislu nemamo. Ako govorimo da imamo samo jednu političku elitu i samo jednu vrstu političke klike u Srbiji, onda to u suštini odgovara reprodukciji ovakvog sistema. Vi nemate pravo predstavljanje. Vi imate jedno realiti predstavljanje gde se jednostavno akteri konstantno trude da na neki način nadmaše sebe u nekakvim glupostima”, smatra prof. Bojan Vranić.</p>
<p>On ističe da treba da se zna gde se primenjuju metode direktne političke akcije, a da Narodna skupština i opozicija postoje da to toga ne dođe.</p>
<p>“Ja mogu da razumem da opozicija koristi metode direktne akcije, ali nisam baš siguran da je to legitimno raditi u parlamentu. Parlament, odnosno Skupština, postoji kao grana vlasti koja upravo treba da predupredi direktnu akciju - da ne morate da imate ovakve scene, na primer, na ulici. Znate, kad poslanici opozicije kažu mi nećemo prisustvovati sednici, recimo, gradskog parlamenta u Novom Sadu, nego ćemo ostati sa narodom - pa izvinite, ali biti narodni poslanik ili biti gradski odbornik ili odbornica nije vođa navijačke grupe koji masu nagovara na ‘ua’ ili ‘ura’ politiku. Poenta je, valjda, da artikulišete nekakve zahteve. Imate šezdeset i nešto zakona od kojih mnogi jednostavno nisu dobri i bilo je potrebno, ako ništa, makar skrenuti pažnju na mane tih zakona kroz amandmane”, kaže prof. Bojan Vranić.</p>
<p>On podseća da dijalog nije novonastalo pitanje - to je višegodišnji problem i ukazuje da opozicija nema utvrđen politički plan iza kog će da stoji.</p>
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DAEmnlllsXG8&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
<p>“Nema sećanja da smo do pre, nema ni godinu dana - imali problem sa izbornim uslovima, sa dijalogom i tako dalje. To više niko ne pominje. Hajde da probamo bar nekada da imamo neku vrstu konzistentne politike. Pa mislim, sad nije da hvalim Aleksandra Vučića, ali on makar neprestano priča o izgradnji nekih puteva - ‘Aleksandar Putograditelj’ će jednog dana da bude nazvan. A po čemu će biti nazvana opozicija? Pa znate to je prosto strategija bacanja pikada - nešto će da pogodi. Plašim se da će nekome oko da izbije”, kaže prof. Bojan Vranić.</p>
<p>Na poruke opozicije da od glasanja, kada je reč o 62 tačke dnevnog reda, nema ništa i da su oni želeli samo jednu tačku na dnevnom redu koja bi omogućila ispunjavanje studentskih zahteva - prof. Bojan Vranić postavlja pitanje gde su bili do sad.</p>
<p>“Ako je opozicija već imala takav plan, gde je pre šest dana na kolegijumu Narodne skupštine gde se dogovara dnevni red? Zašto nakon toga nije tada niko od njih - evo ‘Mi glas iz naroda’ je bio ili ‘Sloga’ - zašto tada nisu izašli i da kažu - čekajte, građani i građanke Srbije, imamo nelegitimnu, a verovatno i nelegalnu situaciju gde Vlada u ostavci želi da obrazlaže zakone. Gde je opozicija u poslednja tri meseca? Imate situaciju da smo pre pada Vlade imali dve ostavke ministara. Nije do mene nego sam čuo - gospodin Vučić je pitao gospodina Vučevića na javnoj sednici Vlade Srbije kada biramo nove ministre, a gospodin Vučević je rekao rok nam je do 10. januara. Zakonski rok je prošao, niko na to nije ništa rekao. Je l’ moj posao kao analitičara da na to skrećem pažnju ili opozicija treba da sakupi potpise i sazove vanrednu sednicu Skupštine Srbije da traži pad vlade pre nego što ona sama padne?”, pita prof. Bojan Vranić.</p>
<p>Studenti su od februara do sad održali tri velika protesta - u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a skoro su i najavili još jedan 15. marta u Beogradu. Od vlasti, u međuvremenu, i dalje stižu poruke da postoji strani faktor, da je reč o manjem broju ljudi, da je propala, kako je zovu “obojena revolucija” te da sledi i “kontrarevolucija”. Na pitanje koliko je vlast ugrožena kada je reč o studentima - prof. Bojan Vranić ističe da su studenti još na početku rekli da im cilj nije promena vlasti, već da žele poštovanje zakona i nezavisan rad institucija, a da je rešenje krize da i opozicija i vlast priznaju greške i prihvate odgovornost.</p>
<p>“Mislim da je potpuno pogrešno vezivati opstanak vlasti sa studentskim protestima. Studenti su se vrlo jasno deklarisali da protesti jesu politički u tom smislu da oni žele promenu na politički način jer institucije ne rade, ali ta promena ne znači promenu vlasti. U redu je i da ova vlast promeni svoju čud, ali je pitanje da li je to moguće. U tom smislu protesti ne ugrožavaju vlast direktno, već mogu posredno da pomognu opoziciji, pokretima, civilnom društvu, ko god već mobiliše birače da se podigne izlaznost, jer je trenutna distribucija glasača u okviru onih koji izlaze poprilično opredeljena - 100 ili 200 hiljada tamo-amo u ovoj konstelaciji ne menja ništa..”, kaže prof. Bojan Vranić.&nbsp;</p>
<p>"Izlaz iz ove situacije ne mogu da procenim, ali mi se čini da će tenzija da se smanji onog trenutka kada Srpska napredna stranka shvati da je izgubila monopol nad istinom, a opozicija shvati da studentski protesti nisu osveta za prethodnih 12 godina vlasti Srpske napredne stranke”, zaključio je prof. Bojan Vranić.</p>
<p>Izvor: Insajder</p>

Prof. Bojan Vranić: Politički pluralizam ne postoji u Srbiji; izlaz iz krize - vlast i opozicija moraju da priznaju greške i prihvate odgovornost (VIDEO)