To je u utorak 27. avgusta objavio Institut Srbije za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" koji je na svom sajtu naveo da su оd 19. dо 25. аvgustа uкupnо tеstirаnе 3.482 оsоbе.
Slučајеvi obilevanja sе rеgistruјu u svim uzrаsnim grupаmа, а prоsеčnа stаrоst obolelih је 54 gоdinе.
Brој pоtvrđеnih slučајеvа je u Srbiji pоčео dа rаstе оd pоčеtkа mаја, ali sе u poslednje tri nеdеljе uоčаvа stаgnаciја i stаbilаn brој pоtvrđеnih slučајеvа zaraze.
"Imајući u vidu situаciјu u rеgiоnu i Еvrоpi, nе оčекuје sе pоgоršаnjе еpidеmiоlоšке situаciје<a href="https://insajder.net/prenosimo/epidemiolog-radovanovic-uprkos-blagim-simptomima-kovid-je-i-dalje-teska-bolest"> COVID-19</a>", piše u izveštaju.
S оbzirоm nа stаbilаn broj slučajeva zaraze korona virusom i dаljе sе nе očekuje pоvеćаnо оptеrеćеnjе zdrаvstvеnоg sistеmа, naveo je Batut. 
 
Simptоmi trеnutnо dоminаntnih vаriјаnti SARS-CoV-2 (tzv. FLiRT) su isti kао i kоd drugih оblikа COVID-19 i оbičnо sе pојаvljuјu pеt dо šеst dаnа pо izlаgаnju virusu, a trајu оd јеdnоg dаnа dо dvе nеdеljе. To su оbično pоvišеnа tеmpеrаturа, mаlаksаlоst, bоlоvi u zglоbоvimа i mišićimа, kаšаlj, bоl u grlu i curenjenоsа. 
 
Mаnifеstаciје bоlеsti su u vеćini slučајеvа blаgе dо srеdnjе tеškе, аli sе kоd оsоbа slabog zdravlja mоgu јаviti i tеži оblici. Nајvаžniјi fаktоri rizikа zа nаstаnаk tеških kliničkih оbliка su stаrost i tеškа hrоničnа оbоljеnjа i оslаbljеn imunitеt (imunоdеficiјеnciје).
Institut kaže da nа оsnоvu sаglеdаvаnjа svih pоkаzаtеljа, zа sаdа nеmа pоtrеbе zа primеnоm dоdаtnih mеrа prеvеnciје i suzbiјаnjа rеspirаtоrnih virusnih infеkciја оsim stаndаrdnih mеrа zаštitе оd infеkciја u zdrаvstеnim ustаnоvаmа.
Grаđаnimа sе prеpоručuјu uоbičајеnе mеrе zаštitе оd zаrаznih bоlеsti kоје sе prеnоsе rеspirаtоrnim putеm, kао štо su оdržаvаnjе higiјеnе, nаrоčitо prаnjе ruku, prоvеtrаvаnjе prоstоriја, bоrаvаk u prirоdi, pijenje dоvоljnе kоličinе tеčnоsti i ishrаnа bоgаtа svеžim nаmirnicаmа, pоsеbnо pоvrćеm i vоćеm. 
 
 Stаriјima i оsоbаmа svih uzrаstа sа hrоničnim bоlеstimа plućа, srcа, bubrеgа, diјаbеtеsоm, mаlignim bоlеstimа ili drugim hrоničnim bоlеstimа kоје dоvоdе dо smаnjеnjа imunitеtа, prеpоručuје sе izbеgаvаnjе kоntаktа sа оsоbаmа kоје imајu simptоmе i znаkе infеkciје оrgаnа zа disаnjе.
Batit podseća da se tеstirаnjе nа virus SARS-CoV-2 obavlja u zdrаvstvеnim ustаnоvаmа nа tеritоriјi cеlе Srbiје. Tеstirаnjе sе sprоvоdi nа оsnоvu indikаciја kоје utvrđuje оrdinirајući lеkаr.
Izvor: Beta&nbsp;
&nbsp;

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Stagnacija broja obolelih od kovida u Srbiji

Iako je klinička slika blaža nego ranije, ne treba zaboraviti da i kod osoba sa lakšim simptomima virus može da našteti srcu i centralnom nervnom sistemu, rekao je <a href="https://insajder.net/teme/zoran-radovanovic-u-markeru-srbija-na-drugom-ili-trecem-mestu-po-broju-zrtava-u-odnosu-na-broj-stanovnika-video">dr Radovanović</a> za podgoričke Vijesti.&nbsp;
“Sve varijante potiču od prethodnika, dominantne JN 1 varijante, a sada je sve to potomstvo omikron soja čije su razne mutacije aktivne već dve godine. Blaži je od prethodnih varijanti, odnosno daje blažu kliničku sliku. Većina osoba je ili preležala virus ili je vakcinisana protiv kovida, pa više nismo nevina populacija bez iskustva sa uzročnikom infekcije”, objašnjava dr Radovanović.&nbsp;
On, međutim, ističe da je kovid i dalje teška bolest.&nbsp;
“Englezi već imaju istraživanja koja pokazuju da intelektualni kapaciteti slabe usled kovida. Dugi kovid zavarava mlade koji ovu bolest preleže, kako kažu, na nogama. Javljaju se malaksalost, iscrpljenost, bolovi u kostima, moždana magla, pa čak i aktivni, energični ljudi okolini deluju umorno i nezainteresovano”, objašnjava dr Radovanović.&nbsp;
On tvrdi da su simtpomi isti, javljaju se gušobolja, kašalj, glavobolja, malaksalost, bolovi u mišićima, dijareja, naročito kod dece, a ređe nego ranije se javljaju gubitak čula mirisa i ukusa.&nbsp;
Ti simptomi, tvrdi profesor Radovanović, ne javljaju se jednako kod svih obolelih, a <a href="https://insajder.net/teme/od-panike-do-ignorisanja-virusa-novi-talas-doneo-novi-soj-korone">kovid </a>napada sve organe.&nbsp;
Dr Zoran Radovanović objašnjava da telesna temperatura nije više 38,5, kakva je ranije bila karakteristična za kovid, već varira.&nbsp;
“Simptomi traju od dva do tri dana do desetak dana, a oporavak kod starijih ljudi ide teže. Klinička slika zavisi od toga da li osoba ima pridružene hronične bolesti, gojaznost, šećernu bolest…”, kaže on.&nbsp;
Dr Radovanović ističe da će virus nastaviti da mutira, navodeći da je do sada otkriveno sedam korona virusa, a da je najčešći nazeb, koji je najblaža zarazna bolest.&nbsp;
“Pored do tada poznata četiri korona virusa, u ovom veku su otkrivena još tri, a to su SARS (teški akutni respiratorni sindrom), MERS (blisko-istočni respiratorni sindrom) i SARS Cov2. Novi korona virus se razlikuje od gripa koji već od proleća ide na drugu hemisferu i javlja se sezonski. Danas vidimo da kovid ima i letnji talas”, kaže prof. dr Zoran Radovanović.
Izvor: FoNet
&nbsp;

200x200

1800x750

220x391

Epidemiolog Radovanović: Uprkos blagim simptomima, kovid i dalje teška bolest

"Sve te podatke nemamo jer se u Srbiji nažalost ne sprovodi ta vrsta istraživanja, za razliku od razvijenih zapadnih zemalja, gde se ta istraživanja redovno rade. Ne radimo dovoljno dijagnostiku, niko ne može da vam kaže koji su sojevi trenutno prisutni u Srbiji ni u kojoj meri, mi nismo zvanično potvrdili ni prisustvo kp.3.1.1, ne znamo ni dinamiku ni odnos pojedinih sojeva“, kaže za Insajder <a href="https://insajder.net/teme/zoran-radovanovic-u-markeru-srbija-na-drugom-ili-trecem-mestu-po-broju-zrtava-u-odnosu-na-broj-stanovnika-video">epidemiolog Zoran Radovanović.</a>
Iz javno dostupnih naučnih tekstova, ali i na osnovu analiza iz razvijenijih zemalja znamo međutim da je Kp.3.1.1. u svetu u ekspanziji i da najčešće pogađa radno sposobno stanovništvo. To ne bi trebalo da čudi, ako znamo da je sezona školskih raspusta, zbog koje deca grupno ne borave u zatvorenom prostoru, ali i da je u toku period godišnjih odmora, tokom kojih se porodično češće putuje.
"I dalje je međutim taj virus najopasniji za stare ljude, obolele od hroničnih bolesti, ljude sa transplantiranim organima. Oni bi trebalo da se zaštite od obolevanja ličnim merama prevencije, a bilo bi dobro i da imuni odgovor steknu imunizacijom“, kaže Radovanović za Insajder.
<h2>Uvoz vakcina bez plana</h2>
Da li se imunizacija protiv virusa COVID19 uopšte trenutno vrši u Srbiji novinari Insajdera su pokušali da saznaju pozivom na broj Nacionalnog "call“ centra Ministarstva zdravlja za zakazivanje pregleda, gde su nam rekli da oni više ne zakazuju vakcinaciju protiv tog virusa, ali i da ne znaju da li se ta imunizacija i dalje sprovodi. Ispostavilo se i da je broj državnog kontakt centra za imunizaciju protiv virusa COVID19 &nbsp;- nepostojeći.
Istovremeno, vakcinama koje su u Srbiju uvezene u piku epidemije je istekao rok, dok podatke o uvozu <a href="https://insajder.net/prenosimo/nobelova-nagrada-za-medicinu-dodeljena-za-doprinos-razvoju-mrna-vakcine-protiv-kovida-19-k5nxfk3l">novih vakcina</a> nadležni ne saopštavaju.
Republički zavod za javno zdravlje i Ministarstvo zdravlja smo pitali kojim se vakcinama trenutno moguće imunizovati od virusnog oboljenja COVID19, ali na to pitanje nismo dobili odgovor, kao ni na pitanja kada su one proizvedene i od kog podsoja štite. I pitanje da li Srbija namerava da uveze nove vakcine i koji broj doza je ostalo bez odgovora.
"Ključni problem je u tome što smo mi 2022. uvezli mnogo vakcina (procena je više od 100.000 doza), a dali smo svega 12.800 doza te godine, što je ujedno bio poslednji veliki uvoz. Tim vakcinama su prošli rokovi, zbog čega se one uništavaju, što je dodatni trošak za državu od nekoliko evra po kilogramu. Poučena negativinim iskustvom, pretpostavljam da država više ne pominje uvoz. Stvar je, međutim, u dobrom planiranju. Mogli smo da napravimo procenu kao i sa vakcinom protiv gripa, koji naručimo i uvezemo oko 400.000 koje u potpunosti iskoristimo. Institut Batut i Ministarsvo zdravlja su nadležni da naprave tu procenu o broju zainteresovanih za imunizaciju“, kaže Radovanović za Insajder.
<h2>Opala zaštita stanovništva</h2>
On objašnjava i da ranije primljene doze vakcine protiv COIVD19 ne pružaju trajnu zaštitu.
Organizam nam je najzaštićeniji svega nekoliko meseci od oboljevanja ili vakcinacije, posle čega imuni odgovor slabi iz više razloga. Jedan od njih su mutacije virusa, a drugi zbog prirode imunog odgovora.
"Vakcina ne štiti dugo, predlaže se da se daje svake godine, za razliku od gripa koji ima jedan sezonski talas, COVID19 ima po dva. Zaštita opada nekoliko meseci posle imunizacije vakcinom, kao i posle preležane bolesti zbog prirode imuniteta i zašto što se virus menja – nije isti virus od kojeg obolite. Ipak, prethodna obolevanja u određenoj meri kasnije štiti od hospitalizacije i nepovoljnog ishoda“, kaže za Insajder epidemiolog Zoran Radovanović.
Leto je na izmaku, a jesenji period se bliži. Tokom jeseni se, na osnovu iskustva od prethodnih godina, očekuje povećano prisustvo sezonskog gripa, ukršteno sa obolevanjem od koronavirusa.
U razvijenim zemljama se uveliko spremaju za taj period. Primera radi, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) u SAD savetuju građane da se <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/fajzer-i-biontek-planiraju-povecanje-proizvodnje-vakcina-u-evropi">vakcinišu pre jeseni</a>. Američki mediji prenose preporuku Uprave za lekove (FDA) građanima da ove jeseni prime „ažuriranu“ vakcinu protiv COVID 19, koja pruža zaštitu od novih podsojeva virusa, KP2 soj iz JN linije. Za američko tržište, vakcine će do jeseni da obezbede proizvođači Fajzer, Novavaks i Moderna.
Za razliku od Sjedinjenih Američkih Država, plan uvoza vakcina koje štite od COVID19, kao i plan imunizacije protiv te bolesti u Srbiji je još tajna strogo čuvana od građana.
&nbsp;Izvor: Insajder
<table><tbody><tr><td></td><td></td></tr></tbody></table>

Teme

Od panike do ignorisanja virusa: Novi talas doneo novi soj korone

''Podaci našeg sistema nadzora zasnovanog na analizama u 84 zemlje pokazuju da je procenat pozitivnih testova na SARS-CoV-2 rastao tokom nekoliko nedelja. Sve u svemu, pozitivnost testova je iznad 10 procenata, ali to varira po regionu. U Evropi je procenat pozitivnosti iznad 20 odsto'', rekla je Marija Van Kerkhove iz SZO novinarima u Ženevi. 	
Novi talasi zaraze registrovani su u Americi, Evropi i zapadnom Pacifiku, navodi se na sajtu SZO. 	
Analize otpadnih voda sugerišu da je cirkulacija SARS-CoV-2 od dva do 20 puta veća nego što pokazuju trenutne brojke. 	
Tako visoke stope cirkulacije infekcije u letnjim mesecima na severnoj hemisferi su atipične za respiratorne viruse, koji se uglavnom šire na niskim temperaturama. &nbsp;&nbsp;	''Poslednjih meseci, bez obzira na sezonu, mnoge zemlje su iskusile nagli porast kovid-19, uključujući i Olimpijske igre gde je najmanje 40 sportista bilo pozitivno,“ rekla je Van Kerkhova. 	
Kako virus nastavlja da se razvija i širi, raste rizik od ozbiljnijeg soja virusa koji bi ne bi mogao da bude otkriven metodama koje su do sad praktikovane ili da ne reaguje na medicinsku intervenciju. 	
SZO poziva vlade da pojačaju kampanje vakcinacije, vodeći računa da grupe sa najvećim rizikom budu vakcine najmanje jednom u 12 meseci.
Izvor: Tanjug

SZO: Broj infekcija kovidom se povećava širom sveta i neće uskoro opasti

Od 22. do 28. jula u Srbiji je ukupno testirano 1.207 osoba, a pozitivno je bilo 306.
I iz Svetske zdravstvene organizacije (SZO) su saopštili da u nekoliko zemalja evropskog regiona broj prijavljenih slučajeva kovid-19 raste i da je tokom jula bilo oko 88.000 slučajeva.
<h2> Virus koji je paralisao svet</h2>
Koronavirus, odnosno virus SARS-CoV-2, prvi put je otkriven u Kini krajem 2019, a već početkom naredne godine je paralisao ceo svet. U Srbiji je prvi slučaj registrovan 6. marta 2020, proglašena je epidemija, uvedeno vanredno stanje, usledilo je obavezno nošenje maski, distanca i “lokdaun”, zatvaranje škola, ustanova i ugostiteljskih objekata, zabrana skupova, iščekivanje da se pojavi antikovid vakcina, svakodnevno čekanje 15 časova kako bi se slušalo obraćanje Kriznog štaba s najnovijim informacijama…
Danas nam sve to izgleda kao daleka prošlost, ali je činjenica da koronavirus zapravo nikada nije nestao – još uvek, samo znatno oslabljen, cirkuliše među ljudima i tako će biti i ubuduće.
Međutim, da li smo nešto naučili iz ove pandemije, šta je ona pokazala i da li smo spremni za neki novi virus i neku novu pandemiju, koja će, saglasni su stručnjaci, kad-tad doći?
<h2> Mnoge zemlje nisu bile spremne za pandemiju</h2>
Infektolog Dragan Delić kaže da pandemiju sa novootkrivenim infektivnim agensom ne možemo sprečiti, ali je, sa nekim određenim merama, možemo ublažiti, te redukovati broj i intenzitet epidemijskih talasa.
"Možemo da smanjimo rizik i štetu koje ona donosi. Da bismo se suprotstavili pandemiji prvo moramo imati adekvatno znanje, a ono je, pogotovo u početku (pandemije koronavirusa), bilo insuficijentno. Drugo, morate imati dobro organizovani zdravstveni sistem, toga nije bilo… Univerzitet ’Džons Hopkins’ iz Baltimora je nedavno izdao globalni indeks zdravstvene sigurnosti i rangirao je 44 evropske zemlje, a Srbija je bila na 33. mestu. Mnoge zemlje nisu bile spremne. Treće, neophodne su i nove tehnologije. I četvrto je - a možda najslabija karika - edukacija stanovništva. Ovaj virus nas je debelo opomenuo 2003. kao SARS koronavirus u Kini i 2013. na Bliskom istoku kao MERS koronavirus. U Kini je smrtnost bila deset odsto, a u arapskim zemljama 30 odsto. To je bio žuti karton za nas, virus je pokazao da se promenio, da više nije kao što je bio šezdesetih, sedamdesetih godina…“, rekao je Delić u emisiji <a href="https://www.youtube.com/watch?v=Q06cF-yXcKk&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=23" target="_blank">„Priča o priči“ na Insajder televiziji</a>.
Predsednik Udruženja za javno zdravlje Srbije Dragoslav Popović smatra da je pandemija koronavirusa bila pokazna vežba.
"Bila bi šteta da smo propustili da naučimo i da se bolje pripremimo za sledeću ovakvu situaciju. Ovo je bio jedan ogroman udar na kompletno društvo. Trajalo je jako dugo i, kada pogledamo koliko je života odneto, to je broj veći nego u svim onim ratovima devedesetim“, naveo je on. 
<h2> "Višak smrtnosti"</h2>
Procenjuje se da je u svetu od koronavirusa preminulo oko sedam miliona ljudi, mada Svetska zdravstvena organizacija (SZO) smatra da je taj broj višestruko veći. Kada je reč o Srbiji, zvanični podaci su da je od kovida preminulo 16.500 ljudi, dok je procena udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“ - 60.000 građana.
Govorilo se i o „višku smrtnosti“ (koliko ljudi više je umrlo u odnosu na očekivani broj preminulih zasnovan na stopi mortaliteta pre pandemije). Dragan Delić kaže da je to neosporno.
"Neosporno da imamo višak smrtnosti, u apsolutnoj brojci to je 900 na 100.000 stanovnika. Mi smo na trećem mestu u svetu, iza Bugarske i Litvanije. Moramo da preispitamo zašto se to desilo u Srbiju. Činjenica je da smo u pandemiju ušli nespremni: i organizaciono, i materijalno, i prostorno i, ono što je najveći problem, kadrovski. Mi nismo bili spremni za ovakvu pandemiju i neku cenu smo morali da platimo. Tu je i nepoverenje između zdravstvenih radnika i stanovništva“, kazao je on.
<h2> Teoretičari zavera i odgovornost doktora</h2>
Tokom pandemije koronavirusa bilo je doktora koji su svojim izjavama zbunjivali građane, tvrdili su da je ovo „najsmešniji virus“, bilo je među njima i antivaksera koji su vodili žestoku kampanju, kao i onih koji su savetovali lečenje ivermektinom, koji je primarno veterinarski lek. Pored njih, i nemali broj „običnih“ građana je preko noći počeo da zastupa teorije zavera - širili su priče o veštačkom virusu, o planiranoj pandemiji, o svetskoj zaveri zarad smanjenja broja stanovnika na planeti, o centrima moći iz kojih se upravlja, huškali su ljude da se ne vakcinišu jer, kako su tvrdili, vakcina šteti zdravlju i ubija ljude…
"Tokom pandemije je bio veliki problem što mi lekari, zdravstveni radnici, nismo bili saglasni. Ovo je problem koji zahteva veliko znanje. Ne može svaki lekar da priča o vakcinaciji ili o ovoj pandemiji. Potrebna je edukacija, specijalizacija i radno iskustvo. Ja, kao infektolog, ne mogu da pričam kako treba lečiti depresiju ili žučnu kesu. Međutim, mnoge naše kolege su dozvolile sebi da - i pored toga što nemaju znanje iz mikrobiologije, imunologije, infektologije i epidemiologije - dele savete građanima i pritom su unosili veliku sumnju među ljude. Naša profesija nije bila na visini zadatka, mi smo ozbiljnim stvarima prilazili dosta površno, neozbiljno, da ne kažem neodgovorno“, smatra Delić.
S druge strane, činjenica je da su najveći teret pandemije koronavirusa podneli zdravstveni radnici iz kovid bolnica i ambulanti, koji su se „na prvoj liniji fronta“ borili protiv virusa o kojem se na početku nije mnogo znalo. Dane i noći su provodili u skafanderima i pod maskama, žrtvujući i svoje živote kako bi pomogli drugima. Ne mali broj medicinara je i preminuo od posledica koronavirusa.
"Ja sam veoma ljut što Ministarstvo zdravlje tokom pandemije nije uključilo privatnu praksu da olakša teret cele pandemije“, kaže Dragan Delić.
<h2> Dugoročne posledice po zdravlje</h2>
Srbija je, inače, među prvima u svetu nabavila više vrsta antikovid vakcina, pa su građani mogli da biraju koje će cepivo primiti. Takođe, u to vreme je država pokazala veliku solidarnost sa regionom, pa je tako državljanima okolnih zemalja, koje nisu bile tako uspešne u nabavci dovoljnog broja vakcina, bilo omogućeno da se imunizuju u Srbiji.
S porastom broja zaraženih mnoge zdravstvene ustanove su pretvarane u kovid bolnice. U Kruševcu i <a href="https://insajder.net/teme/poznata-buduca-namena-kovid-bolnica-video" target="_blank">Batajnici</a> su podignute nove bolnice za zaražene kovidom, danas su ta dva objekta zatvorena i nisu dobila novu namenu. Takođe, u Zemunu je izgrađena fabrika za proizvodnju kineskih vakcina, ali ona još nije otvorena.
Tokom pandemije su u svetu vršena i brojna istraživanja o posledicama koje koronavirus ostavlja na zdravlje ljudi. Kao lakše posledice su se izdvajali zamor, teško disanje, bolovi u zglobovima, ali je, s druge strane, utvrđeno da ovaj virus može ostaviti i teže i dugoročne posledice na rad pluća, srca, bubrega, pa čak i mozga.
Tada je uveden i termin „dugi kovid“, koji, prema rečima epidemiologa Zorana Radovanovića, može da traje godinama.
"To traje godinu ili dve, možda čak i duže. Hendikepira čoveka. To je krajnja icrpljenost, zaboravnost, moždana magla... Neko ko je uživao ugled na poslu, bio vredan i sposoban, odjednom postaje lenština i neodgovoran, a u stvari je za sve kriv virus“, objasnio je Radovanović na Insajder televiziji.
<h2> "Stariji se psihološki dobro nosili“</h2>
Pandemija je posledice ostavila i po mentalno zdravlje ljudi. Psihološkinja Tamara Džamonja Ignjatović kaže da nije samo virus ostavljao posledice, nego i sve ono što se gradilo kao priča oko virusa - informacije i dezinformacije, te jedna preplavljenost informacijama, i to vrlo često netačnim i nepouzdanim. Kako kaže, to je dovelo do nepoverenja ne samo u zdravstvene radnike i organizaciju zdravstvene službe, nego nepoverenje u celo društvo. 
"Kada pogledamo kroz šta smo prolazili, svakako da je pandemija imala i posledice po mentalno zdravlje. Psiholozi su radili različita istraživanja koja su govorila o tome kakvo je mentalno zdravlje u opštoj populaciji, ali i nekih specifičnih grupa ljudi - različitih uzrasta ili različitih profesija koje su podnele poseban teret pandemije. Posledica ima, najčešće su one kratkoročne - dok traje onaj prvi šok tada su i posledice privremene, ljudi se brzo oporavljaju od akutnog šoka, ali kad nešto duže traje onda su i te hronične posledice duže. Više ljudi je dolazilo na psihoterapiju, ali se i ona promenila i prešla na onlajn“, navodi ona.
Posebna istraživanja su rađena o mentalnom zdravlju starijih građana, koji su bili među najugroženijima i kojima je zbog toga tokom jednog perioda pandemije bio u potpunost zabranjen izlazak napolje. Džamonja Ignjatović kaže da se starija populacija psihološki „dobro nosila“ i da im je u tome pomoglo njihovo životno iskustvo.
"Bili su mirniji, strpljiviji, reorganizovali su se na konstruktivan način, sa stavom: i ovo će jednom proći“, kazala je psihološkinja.
<h2> Kako je to bilo tokom pandemije variole vere</h2>
Pandemija koronavirusa mnoge je podsetila na epidemiju velikih boginja (variola vera) koja se u Jugoslaviji desila 1972. godine. Odgovor nadležnih je tada bio brz i za dva meseca vakcinisana je gotovo celokupna populacija u Jugoslaviji, nakon čega su velike boginje iskorenjene. Svetski stručnjaci su na ovoj reakciji odali priznanje Jugoslaviji.
Dragan Delić kaže da je ključ uspeha bio u organizovanoj državi i dobrom zdravstvenom sistemu.
"Sedamdesetih i osamdesetih godina smo imali odličan zdravstveni sistem, sa primarnom zdravstvenom zaštitom koju su skandinavske zemlje želele da kopiraju. Devedesetih godina je došlo do urušavanja sistema i nismo se digli na noge, daleko smo od toga, od te efikasnosti. Zdravstveni sistem mora da bude efikasan, potpuno bezbedan za ljude, efektivan, dostupan… Govori se o besplatnom zdravstvu, što je notorna glupost, treba govoriti o dostupnom zdravlju, u svakom trenutku svakom osiguraniku zdravstveni sistem mora biti dostupan. U svako vreme i na svakom mestu. A pored toga mora biti efikasan i bezbedan. To su postulati novog zdravstvenog sistema“, naveo je Delić.
Izvor: Insajder

Šta je pokazao koronavirus i koliko smo iz svega naučili: Neku novu pandemiju ne možemo sprečiti, ali možemo smanjiti štetu koju donosi

Jovanović je rekla Institut za javno zdravlje Srbije u saradnji sa mrežom Instituta i Zavoda za javno zdravlje, uz podršku Ministarstva zdravlja, u kontinuitetu svakodnevno pratimo i epidemiološke pojave u smislu kretanja bolesti. Dodala je i da nadzor nad groznicom Zapadnog Nila još traje, a da je potvrđen kod više osoba.
"Ne govori se ni o kakvom zatvaranju još uvek. Takođe institut daje preporuke u smislu stručno-metodološkog uputstva kada su mere u pitanju, ali to ne radi nikada samostalno", rekla je Jovanović za Tanjug.&nbsp;
Podsetila je da postoje radne grupe, formirane od strane Ministarstva zdravlja i Republičke stručne komisije, koje razmatraju predložene mere u slučajevima kada je nešto značajno ili rizično.&nbsp;
"U ovom trenutku nema potreba, ne postoje potrebe za bilo kakvim zatvaranjem, postoje obične, klasične preventivne mere koje svako od nas treba da primeni, naročito ko je u kontaktu sa nekim ko je zaražen. Taj princip predostrožnosti treba da postoji kada je u pitanju neko koji ima hroničnu bolest, ne treba da bude u kontaktu sa obolelim licima i jednostavno treba da samostalno izbegava gužve zbog svog zdravstvenog stanja", kazala je ona.&nbsp;
Kako je navela, nije potrebno nositi maske u zdravstvenim ustanovama. 	Prema njenim rečima, veliki broj mladih ljudi se ne testira, ali je napomenula da se testiranje uvek vrši po preporuci izabranog lekara. 	Napomenula je da je u ovom periodu prisutno i mnogo drugih virusa koji imaju slične simptome kao korona virus, ali da je savet svima koji imaju povišenu telesnu temperaturu ili bol u grlu, da ostanu kod kuće nekoliko dana.&nbsp;
"Ukoliko imaju visoku temperaturu i ukoliko procene u skladu sa njihovim aktuelnim zdravstvenim stanjem, treba da posete izabranog lekara gde će prema indikacijama biti i obavljeno testiranje, odnosno gde će se odrediti kako i na koji način da se osoba leči", dodala je Jovanović. 	Prema njenim rečima, omikron soj korona virusa i dalje je blag kada su u pitanju kliničke slike, ali da su osobe koje imaju hroničke bolesti ili se leče od malignih bolesti u većem riziku.&nbsp;
Na pitanje kakva je klinička slika pacijenata koji su oboleli od kovida-19 i da li ima mnogo hospitalizacija, Jovanović je kazala da prema podacima koje Batut dobija od zdravstvenih ustanova, bolnice nisu opterećene pacijentima koji se leče od kovida.&nbsp;
"Radi se o jednoj za sada, rekla bih, kućnoj infekciji gde osobe u svojim kućnim uslovima mogu da odmore i da na takav način blaži klinički simptomi prođu. Naravno, u konsultaciji sa lekarom, lekar propiše šta i na koji način treba uzimati od lekova. Najčešće je to simptomatska terapija ili su to antipiretici, lekovi koji smanjuju telesnu temperaturu, multivitaminske podloge odnosno podrške i onda kada lekar kaže osoba je spremna za vraćanje u kolektiv", rekla je ona.&nbsp;
Kako je dodala, bolnice u Srbiji ne pokazuju nikakve povećane zahteve za hospitalizaciju.
Kada je u pitanju groznica Zapadnog Nila, Jovanović kaže da u 95 odsto slučajeva infekcija izazvana ovim virusom protiče lako, bez nekih teških komplikacija.
"Jedna osoba je iz Beograda, jedna osoba iz Južnobanatskog, jedna iz Južnobačkog okruga, dve osobe su ovde u Beogradu lečene i leče se. One imaju neuroinvazivnu formu bolesti. Nažalost, u malom procentu kod osoba sa hroničnim bolestima javi se neuroinvazivna forma i onda te osobe imaju težu kliničku sliku", rekla je Jovanović.&nbsp;
Napomenula je da je jedan slučaj registrovan na teritoriji Srbije koji je u stvari sve simptome, odnosno virus, doneo u državu posle boravka u Grčkoj.&nbsp;
"Najveći broj slučajeva Groznice zapadnog Nila je registrovan u Grčkoj, zatim ide Španija, potom ide Italija. Jedan slučaj je registrovan u Francuskoj", kazala je Jovanović. 	
Ona je podsetila da je nadzor počeo 1. juna i da je plan da traje do 15. novembra.&nbsp;
"Znamo da se groznica zapadnog Nila prenosi putem komaraca i da je najveća mera zaštite svih nas da u stvari budemo zaštićeni od ujeda komaraca, od uboda. Zato preporučujemo da se ne izlazi u prirodu u jutarnjim satima, i u sumrak, jer je tada aktivnost komaraca koji prenose virus zapadnog Nila u stvari najveća", rekla je ona.
Izvor: Tanjug

Jovanović (Batut): Povećan broj zaraženih koronom, ne govori se još o "zatvaranju"

Tокоm prоtеklе nеdеljе, оd 22. dо 28. јulа, ukupnо је tеstirаnо 1.207 оsоbа, a epidemiolog Vladan Šaponjić kaže za Tanjug da se ne očekuje da će doći do preopterećenja zdravstvenog sistema.&nbsp;
On je naveo da trenutna situacija umnogome liči na prošlogodišnju, s tim što se rast slučajeva zaražavanja beleži sa par nedelja razlike u odnosu na 2023. godinu.&nbsp;
"Podaci su manje-više slični sa podacima u ostalim evropskim zemljama, a trend porasta je bio očekivan, imajući u vidu vreme kada je bio prethodni talas - kraj 2023. i početak 2024.godine, kao i promene koje su se dešavale kod samog virusa", objašnjava Šaponjić.&nbsp;
On je dodao da je reč o prirodnom toku koji jeste bio očekivan, ali da se ne mogu tačno predvideti momenti i razmere virusa, osim da se pretpostavi u kojem će se pravcu kretati.&nbsp;
Govoreći o turističkoj sezoni koja je u jeku, Šaponjić kaže da i ona ima uticaja na porast zaražavanja jer dolazi do intenzivnijeg mešanja ljudi.&nbsp;
"Naši građani koji su u zemljama gde je cirkulacija virusa intenzivnija su opušteniji i manje vode računa o preduzimanju mera prilikom različitih okupljanja i to ubrzava prenošenje virusa i odražava se i na nas", objašnjava epidemiolog.&nbsp;
On kaže da je kovid danas uobičajena virusna respiratorna infekcija, da je reč o bolesti pretežno gornjih delova sistema organa za disanje i dodaje da se ispoljava povišenom temperaturom, kašljem, malaksalošću, bolovima u grudima i mišićima.&nbsp;
"To traje nekoliko dana, zavisi od osobe do osobe. Kod najvećeg broja ljudi završava se ozdravljenjem ubrzo po pojavi prvih simptoma. Međutim, postoje i određene kategorije građana i stanovnika koje imaju veći rizik od nastanka težih formi bolesti i komplikacija. To su pre svega stariji građani, stariji od 60 godina, jer se rizik povećava sa starošću", rekao je Šaponjić.&nbsp;
Epidemiolog navodi da se teže forme bolesti mogu javiti i kod osoba svih uzrasta koje boluju od hroničnih bolesti srca, pluća, bubrega, jetre, dijabetesa, kao i drugih stanja koja smanjuju imunitet i samim tim oporavak od infekcije čine otežanim.&nbsp;
"Oni treba da obrate malo više pažnje na to s kim dolaze u bliski kontakt", upozorava Šaponjić.&nbsp;
On ističe da koronavirus nije ni grip, niti obična prehlada i da bi građani trebalo da ga shvate ozbiljno, ali da ogromna većina stanovništva nema potrebe da se odmah javi lekaru jer, kako je rekao, do smirivanja simptoma dolazi za dva, do tri dana od početka tegoba, uz poštovanje osnovnih mera.&nbsp;
"One podrazumevaju mirovanje, uzimanje dovoljno tečnosti, ishranu bogatu svežim namirnicama, odnosno vitaminima, svežim voćem i povrćem, kao i izbegavanje kontakta sa drugim osetljivim osobama u porodici", objašnjava Šaponjić.&nbsp;
Govoreći o lekovima, epidemiolog kaže da na svoju ruku možemo uzimati samo lekove za snižavanje temperature po potrebi i da se, ukoliko posle nekoliko dana ne dođe do smirivanja tegoba (otežano disanje, kratak dah, poremećaj svesti, visoka temperatura), treba obavezno javiti lekaru kako bi se obavilo testiranje i propisalo odgovarajuće lečenje.&nbsp;
"Ali, ne treba ići kod lekara odmah po pojavi prvih simptoma i to važi za najveći broj ljudi", dodao je epidemiolog.&nbsp;
Nezavisno od turističke sezone, Šaponjić ističe da se očekuje rast broja slučajeva i u narednih nekoliko nedelja, ali da on neće značajno opteretiti zdravstveni sistem, budući da su brojevi neuporedivo niži u odnosu na pikove pandemije tokom 2021. i 2022. godine kao i da se, shodno tome, u doglednoj budućnosti ne očekuje pooštravanje mera.&nbsp;
Šaponjić navodi da, osim koronavirusa, ostali respiratorni virusi u ovom trenutku ne pokazuju povećanu aktivnost ni u Srbiji, niti u evropskim zemljama.&nbsp;
"Tokom leta je očekivano veća učestavlost enterovirusnih infekcija kod svih uzrasta, naročito kod dece, a mi registrujemo uobičajen broj slučajeva", zaključio je Šaponjić.
Izvor: Tanjug

Rast broja inficiranih koronom očekivan, zdravstveni sistem neće biti opterećen

Govoreći na panelu na festivalu Hej u velškom okrugu Povis, Velens je rekao da je sjajno što će biti održani izbori jer postoje očigledna pitanja koja treba da se reše, preneo je Gardijan.&nbsp;
Jedna od stvari koju sledeća vlada mora da uradi jeste da primeni bolji nadzor da bi mogla da otkrije<a href="https://insajder.net/prenosimo/pandemija-korona-virusa-skratila-ocekivani-zivotni-vek-u-nemackoj"> dolezeće pandemije</a>, rekao je on.
&nbsp;"Moramo da budemo mnogo brži... u brzim testovima za dijagnozu, brzim vakcinama, brzoj nezi, tako da ne moraju da se proglašavaju ekstremne mere koje su uvođene tokom pandemije virusa kovid-19", rekao je Velens.&nbsp;
On je upozorio da su lideri država G7 zaboravili pouke iz te poslednje pandemije, napominjući da<a href="https://insajder.net/prenosimo/naucnici-na-pragu-pronalaska-vakcine-koja-ce-stititi-od-svih-buducih-korona-virusa"> pripreme za pandemiju</a> treba da se tretiraju kao pripremu oružanih snaga.
&nbsp;"Znamo da moramo da imamo vojsku, ne zato što će biti rat ove godine, već znamo da je ona bitan deo onoga što je državi potrebno. Moramo i ovu spremnost da tretiramo na isti način", ukazao je Velens. Predlog koji je iznela Svetska zdravstvena organizacija, kojim bi države sveta postigle sporazum o pripremama za naredne pandemije, je "korak u dobrom pravcu", ocenio je Velens.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Bivši naučni savetnik britanske vlade: Još jedna pandemija apsolutno neizbežna

Džang je osuđena <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/ukinut-karantin-u-vuhanu">na četiri godine zatvora</a> pod optužbom da je "podsticala svađe i izazivala nevolje", prenosi AP.&nbsp;
Ipak, na dan njenog puštanja na slobodu njeni bivši advokati nisu mogli da dođu ni do nje ni do njene porodice jer je, kako navodi američka agencija, "šangajska policija posetila aktiviste i njene bivše advokate u danima koji su prethodili njenom oslobađanju".
U kratkom video snimku, Džang je rekla da ju je policija 13. maja, istoga dana kada je puštena iz zatvora, odvela u kuću njenog brata Džang Jua.&nbsp;
"Želim da se zahvalim svima na pomoći i brizi", poručila je tihim glasom, stojeći u hodniku jedne stambene zgrade.&nbsp;
Taj video snimak je objavila Džejn Vang, aktivistkinja koja je u Velikoj Britaniji pokrenula kampanju "Sloboda za Džang Džan" i u kontaktu je sa jednim od njenih bivših advokata.&nbsp;
Međutim, Vang je izjavila da Džang i dalje ima ograničenu slobodu.&nbsp;
"Postali smo zabrinuti da će Džang biti pod daljom kontrolom policije čak i ako više ne bude u zatvoru", rekla je aktivistkinja.&nbsp;
Džang Džan, koja je stigla u <a href="https://insajder.net/arhiva/vesti/istrazivacki-tim-szo-za-istrazivanje-porekla-koronavirusa-stigao-u-vuhan">Vuhan</a> 1. februara 2020. godine iz Šangaja, prva je osoba kojoj je suđeno zbog toga što je na društvenim mrežama postavljala snimke prepunih bolnica i praznih ulica i dokazivala da je epidemija u Vuhanu mnogo gora od stanja koje su prikazivale kineske vlasti.&nbsp;
Njeni kratki video klipovi objavljivani na "Jutjubu" prikazivali su razgovore sa stanovnicima Vuhana, njihove komentare, kao i snimke krematorijuma, železničke stanice, bolnica i Instituta za virusologiju u Vuhanu.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Kineska novinarka osuđena zbog izveštavanja o epidemiji u Vuhanu, puštena iz zatvora

Testirana je 15.791 osoba, nije bilo hospitalizovanih, niti preminulih zbog posledica zaraze, piše na tom sajtu Ministarstva zdravlja Srbije. 
 
Presek stanja objavljuje se jednom sedmično, a naredni će biti 4. januara 2024. 
 
Nadležni su 21. decembra objavili da su u Srbiji, u proteklih sedam dana, na korona virus bile pozitivne 3.704 testirane osobe. 
 
U toj sedmici je bilo testirano ukupno 16.859 osoba, nije bilo hospitalizovanih, niti preminulih. 
 
Po podacima objavljenim 14. decembra u Srbiji u proteklih sedam dana, na korona virus bile su pozitivne 4.704 osobe, od testiranih 19.304.
Izvor: Beta

Covid