Ravnopravan pristup i mogućnosti za obrazovanje ostvaruju se kroz inkluzivni pristup i niz mera podrške za decu i učenike iz osetljivih društvenih grupa, a osnovnoj školi u Ripnju savetovano je da u cilju što bolje adaptacije, tokom prve nedelje, omogući zajedničke aktivnosti sa učenicima oba odeljenja.
Takođe, školi je preporučeno i da tokom cele godine realizuju aktivnosti sa decom i roditeljima u školi u cilju razumevanja i uvažavanja različitosti, a obavljen je i razgovor sa roditeljima kojima je predočeno kakva je dinamika aktivnosti, navodi se u sapštenju Ministarstva prosvete.
Prvobitno su u toj školi bila formirana dva odeljenja prvog razreda sa po 18 učenika, ali nisu bili ispunjeni zahtevi u pogledu inkluzije.
U ovom slučaju postupaće i inspekcija, dodaje se u saopštenju.
Podsetimo povodom tvrdnji roditelja dece romske nacionalnosti koja pohađaju Osnovnu školu Vuk Karadžić u Ripnju da nekolicina drugih roditelja „vrši pritisak“ na rukovodstvo škole da razmesti petoro romske dece iz odeljenja, Stevica Nikolić iz <a href="https://insajder.net/prenosimo/fondacija-romi-za-demokratiju-romska-dece-diskriminisana-u-osnovnoj-skoli-vuk-karadzic-u-ripnju">Fondacije Romi za demokratiju navodi da ovo nije izolovan slučaj i dodaje da se njihovoj organizaciji svake školske godine obraća "stotine roditelja zbog sličnih situacija“.</a>
Izvor: Tanjug

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Školska uprava Beograd: Poštovati sve pedagoške kriterijume prilikom formiranja odeljenja u školi u Ripnju

Na ovim fakultetima sva mesta su popunjena, ali je, s druge strane, dug spisak onih na kojima ima slobodnih mesta, pa će na njima srednjoškolci, koji nisu uspeli da se upišu u prvom upisnom roku, moći da konkurišu krajem meseca – prijave su 29. i 30. avgusta, a prijemni ispiti 2. i 3. septembra.
Na Beogradskom univerzitetu je ostalo slobodno 3.781 mesto - 2.085 na budžetu i 1.696 za samofinansirajuće studente.
Slobodnih mesta ima na Biološkom (61), Geografskom (166), Hemijskom (81), Filološkom (618), Matematičkom (214) Poljoprivrednom (502), Rudarsko-geološkom fakultetu (251), Fakultetu za obrazovanje učitelja i vaspitača (155), ali i na Pravnom (231), Medicinskom (107) i Pravoslavno-bogoslovskom (84)…
Ipak, i nakon ovog upisnog ciklusa ostaje otvoreno pitanje - <a href="https://insajder.net/teme/srbija-ostaje-bez-nastavnika-male-plate-mobing-i-nasilje-odvracaju-mlade-od-prosvete" target="_blank">ko će obrazovati</a> decu u osnovnim i srednjim školama za deset godina jer za nastavničke fakultete već godinama nema apsolutno nikakvog interesovanja. Nastavni kadar biološki stari, a mnogi zbog loših ulova rada, prelaze u druge struke. Na sve ovo, čini se, država nema odgovor.
<h2>&nbsp;Koliko smo (ne)pismeni</h2>
Upisi u srednje škole i na fakultete svake godine pokrenu i pitanja<a href="https://www.youtube.com/watch?v=30-VNbKOEUg&amp;t=1s"> kakvo nam je obrazovanje i koliko smo zapravo obrazovana nacija</a>. &nbsp;&nbsp;
Oko 800 miliona odraslih širom sveta je nepismeno, bez osnovnih veština čitanja i pisanja, podaci su UNESCO. Poslednji popis u Srbiji pokazao je da je 357.406 građana starijih od 15 godina bez školske spreme ili sa nepotpunom osnovnom školom, dok je nepismeno nešto manje od 38.000 građana starijih od deset godina.
Činjenica je da je danas obrazovanje dostupnije nego u prošlom veku, ali u kojoj meri i kakvog je kvaliteta umnogome zavisi i od ulaganja država. Najobrazovaniji ljudi, svakako, dolaze iz zemalja koje ulažu značajna sredstva u obrazovne sisteme i istraživanja.
Često čujemo i kako u 21. veku - u svetu koji se menja velikom brzinom - i sistem obrazovanja mora da se menja i prilagođava novim generacijama, ali da to pak ne bi smelo da utiče na kvalitet.
Gde je, u tom pogledu, Srbija i šta (ni)je dobro u sistemu obrazovanja?
<h2>&nbsp;Obrazovanje tretiramo kao trošak</h2>
Bivši ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srđan Verbić kaže da se u Srbiji obrazovanje još uvek tretira kao trošak, kao stavka u budžetu odakle treba da se podmiri 120.000 plata, a ne kao nešto u šta zaista treba uložiti ne samo novac, nego i vreme da se osmisli šta hoćemo.
"Mi prvo nemamo viziju šta hoćemo od obrazovanja“, rekao je Verbić <a href="https://www.youtube.com/watch?v=30-VNbKOEUg&amp;list=PL9Hj379JcQugTwnjgZsVycA54OnVkH4eJ&amp;index=2" target="_blank">u emisiji „Priča o priči“</a> na Insajder televiziji.
On smatra da bi obrazovanje dobrim delom trebalo da bude prepoznavanje talenta, čekanje da se vidi za šta su učenici zainteresovani kako bi im se pomoglo da to razviju, ali, naravno, ne zapostavljajući sve drugo.
"Ali, mi imamo obrazovanje koje je dosta usmereno na nekakvu formu i na vežbanje. Kad bismo samo poredili kalkulantske sposobnosti, odnosno koliko dobro naši učenici računaju u poređenju sa većim delom Evrope, sigurno bismo bili bolji od Finske. Kad bismo ih pitali koliko ćelija ima u određenom tkivu i koje su veličine, i to bi znali bolje od finskih učenika“, navodi Verbić.
<h2>&nbsp;Porazni podaci PISA testiranja</h2>
Međutim, podaci jednog od poslednjih <a href="https://insajder.net/teme/objavljeni-rezultati-pisa-testiranja-2022-kakvo-je-znanje-ucenika-iz-srbije-kada-su-u-pitanju-citanje-matematika-i-nauka" target="_blank">PISA testiranja</a> su više nego zabrinjavajući - učenici iz Srbije su u proseku slabiji od vršnjaka iz zemalja OECD (učestvovalo više od 80 zemalja iz sveta) u matematici, čitanju i nauci.
Kao veliki problem pojavljuje se funkcionalna nepismenost, odnosno to što stečeno znanje ne znaju da primene u praksi. Tako je čak 11 odsto učenika gimnazija funkcionalno nepismeno kada je u pitanju čitanje, odnosno 16 odsto u matematici, a ti rezultati su još drastičniji u trogodišnjim stručnim školama, gde funkcionalna nepismenost u nekima dostiže i do 95 odsto.&nbsp;
Bivši ministar ukazuje na još jednu boljku kod đaka u Srbiji.
"Kad bismo našu naučnu kulturu, matematičku pismenost i poznavanje gramatike uporedili sa političkom kulturom, odnosno sa građanskom kompetencijom, to bi bilo toliko bolje od građanske kompetencije, jer o njoj ama baš ništa ne nauče u školi. Izađu iz srednje škole, a da zapravo ne znaju kako funkcionišu država i društvo, da ne znaju ništa o drugim građanima različite kulture koji žive u istoj zemlji, nikada ih nisu upoznali i nikada o njima nisu razgovarali“, navodi Verbić.
<h2>&nbsp;"Deci je oteto slobodno vreme"</h2>
Profesorka srpskog jezika i književnosti Danijela Kvas kaže da je opasna stvar to što je deci oteto slobodno vreme i da je to tema kojom bi društvo trebalo da se pozabavi. Kako ističe, deca veliki deo dana provode u školi, opterećeni su brojnim obavezama kako u školi, tako i posle škole na vannastavnim aktivnostima, na časove dolaze umorna i vreme tu provode sedeći kao i pre 50 godina. Ona se zalaže za to da se časovi skrate na 30 minuta, da se deci nastava održava i van učionica....
Takođe, Kvas kaže da deca zbog ocena „skladište nekakve instant informacije, pregršt nepotrebnih informacija“, a da pritom neke osnovne stvari ne znaju, pa se dešava i da završe osmi razred, ali ne znaju da čitaju.
"Deca ni za šta nisu kriva, jer su deca. Mi smo ti koji treba toj deci da obezbedimo bolju klimu u školi, da pre svega budu srećniji, zadovoljniji, da ne budu toliko, kako bi se oni izrazili, smoreni u toj školi. Nekada nas gledaju i s takvom mržnjom, ne zato što nas ne vole lično, nego naprosto što im je preko glave svega toga“, kazala je Kvas na Insajder televiziji.
Verbić smatra da mnogo više treba osluškivati šta govore učenici. Takođe, treba ih, kaže, više uključiti u donošenje odluka.
"Oni koji kreiraju državnu politiku ne slušaju direktno, oni slušaju neke refleksije toga. Kada (učenici) imaju nekakav zahtev koji treba da se čuje, onda to treba institucionalizovati nekako, da postoji mesto odakle se oglašavaju, da budu uključeni u javnu raspravu kad se menja zakon... Mi to formalno imamo, ali zaista samo formalno. Vrlo retko se vide predstavnici učenika, ali i ne samo učenika. Kad se donose zakoni samo nekoliko najzainteresovanijih strana se okupi u javnoj raspravi da učestvuje. To nije smisao javne rasprave. Svaki zakon, odnosno izmena zakona bi trebalo da bude vrlo transparentno predočena, šta je ideja, šta se hoće, da se uradi analiza za i protiv, da svi imaju mogućnost da kažu... Vrlo je važno da učenici nađu načina da izađu iz svojih trenutnih cipela i onoga što im je potrebno za sledeću nedelju“, dodaje bivši ministar.
<h2>&nbsp;Nedostajaće čak 7.000 nastavnika</h2>
Veliki problem s kojim se danas suočava Srbija jeste i nedostatak nastavničkog kadra. Deo profesora napušta škole, deo odlazi u penzije, a stanje na tržištu je takvo da nema ko da ih zameni. Danas je najveći deficit nastavnika matematike, fizike, hemije, informatike...
Alarmantan je i podatak da sve manje svršenih srednjoškolaca upisuje nastavničke fakultete. Taj trend naglog opadanja interesovanja za nastavničke fakultete nije od juče – krenuo je pre desetak godina. Nedavno su i dekani beogradskih fakulteta koji školuju nastavnički kadar upozorili da će školama u Srbiji u narednih pet godina nedostajati i do 7.000 nastavnika.
Zanimljivo je, inače, da novac nije jedini razlog zbog kojeg mladi ne žele da rade u prosveti, već ih demotiviše i to što je status profesije vrlo nizak i nije vrednovan na pravi način.
Profesorka Danijela Kvas je jedna od onih koji razmišljaju o napuštanju prosvete.
"Otkad radim, nikada nije bilo teže. Najmanje predajem srpski jezik i književnost u poslednje vreme, ja pišem neke izveštaje i izjave ko je kome uzeo slušalice, da li je to neko video ili nije, zbog toga zasedaju silni timovi, sastančimo i do kasno i posle našeg radnog vremena. Ne bih vam to mogla opisati. To čak nije situacija ni kao pre dve godine što je bila, to se tako nekako brzo promenilo… Moje razmišljanje o tome da ostanem u školi je sada upitno. Smenjuju se profesori tom brzinom da ne možete verovati, u toku jednog polugodišta deca promene po četiri profesora. Ljudi koji mogu da nađu bolji posao ili manje odgovaran, čak za isti novac, odlaze. Prvi put otkad radim razmišljam da odem iz škole“, kaže Kvas.
Izvor: Insajder&nbsp;

Teme

200x200

Obrazovanje i funkcionalna nepismenost: “Đaci izađu iz srednje škole, a ne znaju kako funkcionišu država i društvo“

Unija je obavestila predsednika da u školama radi nastavno osoblje šestog i sedmog stepena stručne spreme, nenastavno osoblje šestog i sedmog stepena stručne spreme i nenastavno osoblje četvrtog i petog stepena stručne spreme. 
USPRS navodi da osnovna plata zaposlenog u školi sa sto odsto angažovanja iznosi 86.681 dinar za nastavno osoblje sa sedmim stepenom obrazovanja, 74.469 dinara za nastavno osoblje sa šestim stepenom, 86.681 dinar za nenastavno osoblje sa sedmim stepenom, 46.843 dinara za nenastavno osobelje sa četvrtim stepenom, 46.543 dinara za tetkice i domare ili 46.943 dinara za nenastavno osoblje sa petim stepenom. 
Predsedniku je predočeno i da zaposleni u školi primaju platu na osnovu broja radnih sati koji varira od meseca do meseca, da se na osnovnu platu zaposlenog dodaje radni staž u ustanovama obrazovanja koji iznosi 0,4 odsto po godini, kao i to da razredne starešine primaju dodatak u iznosu od sedam odsto. 
"U svom obraćanju ste dva puta, u dve odvojene prilike, naveli kako prosvetni radnici rade manji broj radnih sati nedeljno. Čak pominjente brojeve 18 i 20. To nisu tačne informacije", istakla je USPRS u saopštenju. 
Naglašava se da zaposleni u školama, kao i drugi zaposleni u državnim organima, institucijama i upravama imaju četrdesetočasovnu radnu nedelju raspoređenu u pet dana i da u to ulaze časovi redovne nastave, pripremne, dodatne, dopunske nastave, sekcije, rad u timovima, rad sa roditeljima i ostali dodatni poslovi po nalogu direktora. 
U pismu je predsedniku ponuđen izazov - da uzme neplaćenu jednu nedelju u Predsedništvu i dođe u bilo koju osnovnu ili srednju školu da pet radnih dana bude profesor fizike, srpskog ili matematike. 
"Ako odlučite da pokušate, možete mi se javiti da Vas uputim u radne zadatke. Biće mi drago da budem Vaš mentor. Sigurna sam da će država moći bez Vas nedelju dana, a da ćete Vi jasnije sagledati situaciju u prosvetnom sistemu", navedeno je u pismu koje potpisuje portparolka USPRS Marijana Gašić. 
Predsednik je pozvan i da svim medijama dostavi ispravljene podatke, kao i to da obrati pažnju na Protokol koji su Vlada Srbije i reprezentativni sindikati potpisali u oktobru 2023. godine, u kojem su jasno definisani rokovi, koje država ima obavezu da poštuje.
Izvor: FoNet

Unija prosvetara Vučiću: Dođite da predajete, budite nekoliko dana profesor

"Često se sva deca izjednačavaju, kaže se 'današnja deca su ovakva ili onakva' a to nije u redu. U tim procedurama koje treba da budu lišene svakog nepotrebnog administriranja, upravo to treba da se reši. To je suština našeg predloga", rekao je Pašalić za Tanjug.&nbsp;
Govoreći o<a href="https://insajder.net/prenosimo/pasalic-ministarstvu-prosvete-podneti-predlozi-o-sprecavanju-neprimerenog-ponasanja-u-skoli"> nasilnom i neadekvantom ponašanju učenika</a>, istakao je da njemu umnogome doprinose društvene mreže zbog čega, kako je rekao, neko mora da ih kontroliše. 
 
 Dodao je da je njegova Kancelarija Vladi dala predlog Izmena i dopuna zakona o javnom redu i miru koji podrazumeva da u javnom prostoru, kakve su društvene mreže, "ne može da radi baš kako ko hoće".&nbsp;
"Zato smo mi tražili da se tu uvedu ozbiljne sankcije", kaže Pašalić.&nbsp;
Govoreći o merama društveno korisnog rada, ombudsman je kazao da fokus treba da bude na adekvatnijem sprovođenju te mere.&nbsp;
On je rekao da bi društveno korisni rad bio da učenici održavaju higijenu prostorija u dvorištu i u prostorima u kojima uče ili se kreću, napominjući da to ne bi trebalo da bude odvojeno od celog školskog sistema.&nbsp;
"Oni moraju da vide i da imaju uzvratno, odnosno povratnu relaciju sa onima koji se profesionalno bave tim poslom, da vide koliko je taj posao težak, koliko je taj posao naporan, koliko se ulaže i snage, energije i volje da bi njima se omogućilo da oni zaista u adekvatnim uslovima uče", rekao je ombudsman.
Govoreći o vršnjačkom nasilju, Pašalić je kazao da ne postoji "recept" da se takav problem reši i da je najvažnije da da se učenici pitaju šta oni smatraju da se tu treba promeniti.&nbsp;
Istakao je da su učenici učestvovali u kreiranju predloga koje je institucija zaštitnika građana uputila resornom ministarstvu.&nbsp;
Pašalić je istakao da svaki zakon propisuje određene stvari, ali da je praksa sprovođenja bilo kog zakona nešto potpuno drugo.&nbsp;
Odgovarajući na pitanje o deficitu školskih pedagoga i psihologa, Pašalić je rekao da to nije samo problem u prosveti, niti u Srbiji, već i u drugim zemljama i naveo primer Holandije, dodajući da se sa tim moramo suočiti i da će bolja organizacija rada dati bolji efekat.&nbsp;
Govoreći o pritiscima kojima su izloženi nastavnici kada, na primer, roditelji traže bolju ocenu za svoje dete, Pašalić je rekao da se njegovoj službi nastavnici tim povodom nisu obraćali, kao i to da da pretnja visokom kaznom nije adekvatno rešenje.&nbsp;
"Samo uvezanost sistema to rešava. To je zajednički deo posla i to se uvek mora posmatriti tako i da se tačno zna šta je čiji posao, šta su čije odgovornosti, kao i kako se ta osoba tretira ako ne ispuni ono što je obavezno da ispuni. Jedino tako može. Sve drugo je ad hoc rešenje", kaže Pašalić.
Izvor: Tanjug

Zaštitnik građana: Izmene Zakona napraviće jasnu granicu između đaka koji se primereno i neprimereno ponašaju

Pomoćnik ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Milan Pašić kaže da će učenici na listi opredeljenja moći da upišu do 20 želja.
"Elektronskim putem je lakše, jer postoji i mogućnost da učenici promene listu želja ukoliko nešto pogreše", napomenuo je Pašić.&nbsp;
Posle toga, kako je rekao, ide provera lista, a upis u škole počinje 2. jula.&nbsp;
Za upis učenika u prvi razred srednje škole za školsku 2024/2025. godinu, planirano je ukupno 72.522 mesta.&nbsp;
Pašić je rekao da ima deset odsto više otvorenih mesta u odnosu na broj učenika koji su polagali završni ispit.
"Interesantno je da oko 85 odsto učenika upiše školu koja se nalazila na jednoj od prve tri pozicije na listi", naveo je on.
Završnom ispitu u junskom roku pristupio je 64.437 učenika osmog razreda, odnosno 99,64 odsto njih i 1.070 polaznika funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, što je 68,55 odsto prijavljenih odraslih, saopštilo je ministarstvo.
Konačni raspored po srednjim školama i obrazovnim profilima biće objavljen 2. jula od 8 časova, a ranijih godina je bila praksa da to bude dan ranije u večernjim časovima.
Kada veći broj kandidata od broja predviđenog za upis u srednju školu ostvari isti broj bodova, prednost u rangiranju, do broja predviđenog za upis, ima kandidat koji je nosilac diplome "Vuk Karadžić", potom onaj koji je osvojio veći broj bodova na takmičenjima, a ako se ni po tom osnovu ne mogu rangirati prednost ima učenik koji je osvojio veći ukupan broj bodova na završnom ispitu.
Dokumentacija koja je potrebna za upis u srednje škole je izvod iz matične knjige rođenih, svedočanstvo iz šestog, sedmog i osmog razreda, uverenje o položenoj maloj maturi, obrazac za upis u srednju, ako je učenik učestvovao u takmičenjima i ima osvojene nagrade prilaže diplome o postignutim uspesima, a za određene obrazovane profile (saobraćajna škola) potrebno je doneti i lekarsko uverenje.
Učenici koji nisu bilu u mogućnosti da pristupe završnom ispitu u junskom roku, moći će to da urade od 14. do 16. avgusta.
Izvor: Tanjug

Osmaci podnose listu želja za upis u srednju školu

Kako se navodi, ispitu iz matematike pristupilo je 99,64 odsto učenika, odnosno 64.443 od ukupno 64.674 prijavljenih. &nbsp;
Tokom jučerašnjeg dana, u sva 33 skening centra sve je proteklo po planu i uspešno. &nbsp;Završeno je skeniranje testova i omotnica.
Danas je završeno pregledanje zadataka iz srpskog, odnosno maternjeg jezika. &nbsp;
Kada je reč o polaznicima funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih oni su sve testove polagali u utorak, 18. juna. 2024. godine. &nbsp;Od ukupno 1.561 onih koji su završili funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih, ispitu je pristupilo 68,55 odsto njih (1.070). &nbsp;
U četvrtak, trećeg dana završnog ispita, učenici osmog razreda će polagati test iz jednog od pet ponuđenih predmeta po svom izboru - geografija, istorija, biologija, hemija i fizika.&nbsp;
Najveći broj učenika opredelio se da polaže test iz geografije. &nbsp;Pre početka završnog ispita potrebno je da učenici dođu sat vremena ranije i da sa sobom ponesu đačku knjižicu, obrazac sa identifikacionim nalepnicama (obrazac 41, ukoliko se nalazi kod učenika posle probnog završnog ispita) i pribor za rad. &nbsp;
Na test iz izabranog predmeta učenici treba da ponesu hemijsku olovku koja piše plavom bojom (ne olovku piši-briši), grafitnu olovku i gumicu. &nbsp;
Preporuka je da pre ispita učenici obavezno doručkuju, a na ispit je poželjno da ponesu flašicu sa vodom. &nbsp;Učenici imaju na raspolaganju 120 minuta da urade zadatke i ne mogu u prvih 45 minuta napustiti prostoriju u kojoj polažu, kao ni u poslednjih 15 minuta predviđenih za rad. &nbsp;
Roditelji će uvid u preliminarne rezultate imati u subotu 22. juna na nivou škola i portalu Moja srednja škola (www.mojasrednjaskola.gov.rs), a istog dana će moći da podnesu i prigovor na rezultate završnog ispita.&nbsp;
Konačni rezultati biće objavljeni 25. juna. Lista opredeljenja za upis u srednju školu (lista želja) moći će da se podnese putem portala Moja srednja škola i neposredno u školi 26. i 27. juna, dok će konačna lista opredeljenja (želja) biti objavljena 29. juna. &nbsp;
Objavljivanje konačnih rezultata raspodele po školama i obrazovnim profilima u osnovnim i srednjim školama biće 2. jula 2024. godine. &nbsp;
Upis u srednje škole moći i ove godine da se obavi potpuno elektronskim putem korišćenjem navedenog portala Moja srednja škola počev od 2. do 6. jula 2024. godine.
Izvor: FoNet

Bez problema i drugog dana mature, konačni rezultati 25. juna

Učenici Osnovne škole "Drinka Pavlović" rekli su Tanjugu da su zadovoljni kako su uradili ispit, da su ih završili i pre zvaničnog kraja ispita, kao i da očekuju dobar rezultat. 	 
Mali maturanti kažu da završni ispit nije bio težak koliko su možda očekivali, a najveći problem im je predstavljao jedan zadatak iz književnosti. 	
Oni koji su test iz srpskog, odnosno maternjeg jezika uradili lošije, kažu da će popraviti celokupnu sliku u naredna dva testa, iz matematike i trećeg, izbornog predmeta. 	
Kažu i da je sve vreme na ispitu bila tišina i da su mogli da se koncentrišu na test. 	
"Zadovoljna sam kako sam uradila. Test uopšte nije bio težak, svi zadaci su bili iz osnovnog i srednjeg nivoa", kaže učenica OŠ "Drinka Pavlović". 
Dodaje da su samo dva zadatka bila teška, jer su učenici morali da čitaju duže tekstove i ističe da veruje da će upisati željenu, privatnu školu.
 Dve učenice koje su zajedno, u dobrom raspoloženju napustile polaganje male mature, kažu za Tanjug da je sam test bio lakši od martovske probe, a da im je "glavobolju" zadao 10. zadatak gde je trebalo da se otkrije značenje određene reči. 	
Još jedan od učenika kaže za Tanjug da je njegov utisak da je završni bio lakši od probnog testa. 	
"Očekujem između 17 i 18 poena, a planiram da upišem Medicinsku školu za fizioterapeuta", kaže mali maturant, dodajući da je spreman i za naredna dva testa. 	
"Matematika manje-više, ali biologija mi je izborni predmet, pa sam za nju spreman", kaže on. 	
Učenik koji je zadatke završio pre samog kraja testa, kaže za Tanjug da su neki zadaci bili lakši, a neki malo teži. 	
"Malo je bio problem to što je na neki način istorija pomešana sa srpskim jezikom, pa je to delovalo malo zbunjujuće. Očekujem oko 17 bodova i planiram da upišem Četrnaestu gimnaziju", kaže on. 	
Zadaci iz književnosti su za većinu bili teži, ali ima i onih koji misle da je gramatika bila najteža. 	
Ti đaci, kako su rekli, veruju da će bolje proći na sledeća dva testa. 	
"Matematika i geografija mi idu mnogo bolje od srpskog jezika i očekujem veći broj bodova na tim testovima", kaže jedan od učenika. 
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović posetila je danas, pre početka ispita, učenike OŠ "Dragan Lukić" i poručila im da se opuste i svoju psihičku energiju usmere na pitanja, a ne na tremu. 	
"Rekla sam im da se ponašaju kao da kod kuće rešavaju nešto što je jako važno. Rekla sam im da treba da pobedi uspeh, za koji će oni dobiti informaciju kad budu preliminarni rezultati 22. juna", istakla je ministarka.
 Završni ispit na kraju osnovnog obrazovanja i vaspitanja počeo je danas polaganjem testa iz srpskog, odnosno maternjeg jezika. 	
Kako je saopštilo Ministarstvo prosvete, drugog dana ispita, u sredu 19. juna učenici će polagati test iz matematike, a dan kasnije test iz predmeta po izboru. 	
Ispit će polagati 67.430 učenika koji su završili osmi razred i odraslih koji su obavezno obrazovanje završili po programu za funkcionalno osnovno obrazovanje odraslih. 	
Odrasli će sve testove polagati 18. juna. 	
Roditelji će uvid u preliminarne rezultate na nivou škola i portalu Moja srednja škola (www.mojasrednjaskola.gov.rs) imati u subotu 22. juna, a istog dana će moći da podnesu i prigovor na rezultate završnog ispita.
 Lista opredeljenja za upis u srednju školu moći će da se podnese putem portala Moja srednja škola i neposredno u školi 26. i 27. juna, dok će konačna lista opredeljenja (želja) biti objavljena 29. juna. 	
Objavljivanje konačnih rezultata raspodele po školama i obrazovnim profilima u osnovnim i srednjim školama biće 2. jula. 	
Upis u srednje škole i ove godine će moći da se obavi elektronskim putem korišćenjem navedenog portala Moja srednja škola počev od 2. do 6. jula.
Izvor: Tanjug

Mali maturanti: Test iz srpskog nije bio težak, očekujemo dobar rezultat

Završni ispit počinje u 9 i traje do 11 sati i sprovodi se u isto vreme u celoj Srbiji, a ukoliko je ispit počeo sa zakašnjenjem, vreme ispita se produžava tako da izrada testa traje 120 minuta.
Učenici ne smeju napuštati prostoriju u kojoj se polaže ispit prvih 45 minuta ispita, kao ni poslednjih 15 minuta.
U sredu, 19. juna osmaci će polagati završni ispit iz matematike, a 20. juna iz izbornog predmeta.
Na završnom ispitu nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, pametnih satova, kalkulatora, beležaka, papira, niti drugih materijala koji ne spadaju u propisan pribor za ispit.
Svaki od testova nosi maksimalno 20 poena, a da bi se izračunali poeni za upis potrebno je broj osvojenih bodova na testovima iz maternjeg jezika i matematike pomnožiti sa koeficijentom 0,7, a broj bodova osvojenih na trećem testu sa 0,6.
Preliminarni rezultati završnog ispita na nivou škole i portalu Moja srednja škola biće objavljeni u subotu, 22. juna.&nbsp;
Učenici i njihovi roditelji imaju pravo na prigovor koji je moguće podneti neposredno u školi ili elektronskim putem.
Objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita biće 25. juna, a raspodela po srednjim školama i obrazovnim profilima 2. jula.
Popunjavanje liste opredeljenja je 26. i 27. juna elektronskim putem ili neposredno u matičnim osnovnim školama.
Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je da su za školsku 2024/2025. planirana 72.522 mesta, a pravo da polaže završni ispit ima 66.970 učenika.
Prvobitno je bilo planiramo da se završni ispit održi 17, 18. i 19. juna, ali je pomeren za dan kasnije, odnosno za 18, 19. i 20. jun, nakon zaključka Vlade Srbije da 17. jun, drugi dan Kurban-bajrama, bude neradni dan za islamske vernike u Srbiji.
Izvor: Tanjug

Đaci