Prodaji Grenlanda SAD protivi se 78 odsto anketiranih, ali je 72 odsto reklo da konačnu odluku o tome treba da donese Grenland, a ne Danska.
Istraživanje agencije JuGov (YouGov) je sprovedeno od 15. do 20. januara, a učestvovalo je malo više od 1.000 ljudi.
Rezultati pokazuju da 46 odsto ispitanika smatra da su SAD ili "veoma velika pretnja" ili "prilično velika pretnja" Danskoj.
To je veći procenat od onih koji Severnu Koreju ili Iran vide kao pretnju (44 odsto i 40 odsto), dok najvećom pretnjom smatraju Rusiju (86 odsto).
Anketa koju je objavio Gardijan sprovedena je u vreme višenedeljnih tenzija između Danske, Grenlanda i SAD posle izjave američkog predsednika Donalda Trampa da planira da preuzme kontrolu nad tim ostrvom, autonomnoj teritoriji sa 57.000 stanovnika pod suverenitetom Danske.
Tramp je rekao da je kontrola nad Grenlandom, kao i Panamskim kanalom, potrebna zbog nacionalne i ekonomske bezbednosti i da je to "apsolutno neophodno".
Danska premijerka Mete Fredriksen je posle izjava Trampa, u nastojanju da dobije podršku evropskih partnera, posetila Berlin, Pariz i Brisel gde je razgovarala sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom.
Frederiksen je rekla da, suočena s promenjenim odnosima sa Vašingtonom, Evropa mora da se ujedini i da "svi u Evropi vide da će sada biti drugačija saradnja sa SAD".
Danska je najavila i da će uložiti dve milijarde dolara za jačanje svoje vojne prisutnosti na Arktiku.
Grenland, najveće ostrvo na svetu, ima strateški važnu lokaciju na Arktiku, a zbog bogatstva naftom, gasom i retkim rudama potrebnim za zelenu tehnologiju privlači interesovanje celog sveta, uključujući Kinu.
Prema nedavnom istraživanju javnog mnjenja, osam odsto Grenlanđana ne želi da njihovo ostrvo postane deo SAD, a samo šest odsto je reklo da bi želelo, dok je devet odsto neodlučno.
Izvor: Beta

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Većina Danaca protiv prodaje Grenlanda

On je rekao na konferenciji za novinare u Jerusalimu da je Danska spremna da u bliskoj saradnji sa Grenlandom nastavi razgovore sa Trampom kako bi se osigurali legitimni američki interesi, preneo je Rojters.&nbsp;
Tramp je u januaru izjavio da će SAD preuzeti kontrolu nad Grenlandom, koji je autonomna danska teritorija.&nbsp;
Prethodno je Tramp 2019. godine, tokom prvog predsedničkog mandata, nagovestio da namerava da SAD kupe Grenland, ali je sada otišao korak dalje, ne odbacujući upotrebu ekonomske i vojne sile kako bi preuzeo tu teritoriju.
Izvor: Tanjug

Šef diplomatije Danske: Razgovaraćemo o bezbednosnim interesima SAD na Arktiku

Tramp je rekao novinarima da je zainteresovan da Kanada postane deo SAD i kritikovao je Amerikance što kupuju kanadske proizvode, kao i što Vašington pruža vojnu pomoć Otavi. &nbsp;
Ukoliko se Danska suprotstavi ponudi da SAD kupe Grenland, Vašington će Kopenhagenu nametnuti sankcije, izjavio je Tramp. &nbsp;
On je obećao da će Meksički zaliv preimenovati u Zaliv Amerike. &nbsp;“Obuhvata veliku teritorju. ‘Zaliv Amerike’. Kako je to lepo ime”, rekao je Tramp. &nbsp;
On je poručio da članice NATO treba da ulažu u odbranu pet odsto bruto domaćeg proizvoda, u odnosu na postojećih dva odsto. &nbsp;
Mogu to sebi da priušte, ocenio je Tramp, javlja Rojters.
Izvor: FoNet

Tramp: Ne isključujem mogućnost povratka kontrole na Grenlandu i u Panamskom kanalu

Danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen nije naveo tačnu cifru, ali je rekao da odbrambeni paket podrazumeva “milijarde u dvocifrenom iznosu”, dok lokalni mediji procenjuju da će on iznositi oko 12-15 milijardi kruna, što je blizu 1,5 milijardi evra, navodi BBC. 	
Ministar je dodao da je za taj novac planirana nabavka dva patrolna čamca klase Tetis, dve bespilotne letelice dugog dometa i dve zaprege sa psima za vuču, a sredstva će takođe biti uložena u povećanje osoblja za dansku Arktičku komandu. 	
“Nismo dovoljno ulagali u Arktik godinama, sada planiramo jaču prisutnost”, rekao je Poulsen. 	
On je termin ove objave nazvao “ironijom sudbine”, pošto je usledila samo nekoliko sati nakon Trampovih najnovijih izjava o kupovini Grenlanda. 	
Ministar odbrane je naglasio i da Danska ne može sama da nadzire ogromnu teritoriju Grenlanda. &nbsp;	
Nema konkretnih planova, ali sarađivaćemo sa SAD”, rekao je Poulsen. 	Saopštenje je usledilo dan nakon što je Tramp na društvenoj mreži poručio da „u svrhu nacionalne bezbednosti i slobode širom sveta, Sjedinjene Američke Države smatraju da su vlasništvo i kontrola Grenlanda apsolutno neophodni“. 	
Premijer Grenlanda Mute Egede odgovorio je na Trampove izjave komentarom: „Nismo na prodaju“. 	
Tramp je kupovinu Grenlanda predložio još tokom svog prvog mandata, što je podiglo diplomatsku prašinu između Vašingtona i Kopenhagena, koji je taj plan nazvao “apsurdnim”.
Izvor: Tanjug

Danska povećava budžet za odbranu Grenlanda posle Trampove izjave da želi da ga kupi

Očekuje se da će transakcija biti finalizovana sledeće godine, a do 2027. će važiti odredba ugovora o očuvanju ugovornih socijalnih obaveza i svih radnih mesta. 
 
 DB Schenker, čije je sediše u nemačkom Esenu, prema sopstvenim podacima im oko 72.700 zaposlenih u 130 zemalja i spada u red najvećih logističkih firmi u svetu.&nbsp;
DSV ima oko 75.000 zaposlenih u oko 100 zemalja. 
 
 Prema podacima DSV, dve firme će nakon spajanja imati zajedno oko 147.000 zaposlenih i godišnji promet od oko 39 milijardi evra. 
 
 Firma DB Schenker posluje i na Balkanu, a u Srbiji ima u Šimanovcima centar za domaći i međunarodni transport i špediciju. Taj centar, prema podacima Privredne komore Srbije, zapošljava između 50 i 100 ljudi. 
 
 DSV je u saopštenju naveo da će spajanje povećati konkurentnost preduzeća i omogućiti ulazak na nova tržišta u sektoru koji je veoma dinamičan i u kojem vlada velika konkurencija. 
 
 Za finalizaciju preuzimanja potrebno je zeleno svetlo nadzornog odbora Nemačke železnice i ministarstva za saobraćaj, saopštio je DSV. 
 
 Prema tom saopštenju, Nemačka će tako postati ključno tržište za DSV i u njoj će ostati različite centralne nadležnosti, uključujući i sedište DB Schenker u Esenu. 
 
 U nemačkim gradovima je poslednjih nedelja i meseci održano nekoliko protesta radnika DB Schenker, koji strahuju za svoja radna mesta, preneli su ranije nemački mediji.
Izvor: Beta&nbsp;

Rekordna transakcija u evropskoj logistici: Danci kupuju filijalu Nemačke železnice koja posluje i u Srbiji

On je osuđen na četiri meseca zatvora i proteran iz Danske na šest godina, prenosi Rojters.
Frederiksen je napadnuta na trgu Kultorvet u Kopenhagenu kada ju je 39-godišnji napadač gurnuo u trenutku kada su prolazili jedno pored drugog.
Premijerka Danske u incidentu je uganula vrat u napadu.
Izvor: Tanjug

Poljak osuđen na četiri meseca zatvora zbog napada na dansku premijerku

"Predsednicu Vlade Mete Frederiksen udario je muškarac u petak uveče na Trgu Kultorvet u Kopenhagenu. Čovek je uhapšen", saopštila je njena informativna služba dodajući da je premijerka "šokirana tim incidentom".
Policija u Kopenhagenu potvrdila je da se <a href="https://insajder.net/prenosimo/danska-premijerka-napadnuta-u-centru-kopenhagena">dogodio incident u koji je uključena premijerka</a>, ali bez dodatnih detalja. Policija je navela da je jedna osoba uhapšena i da se vodi istraga.
Dve žene rekle su danskim medijima da su videle premijerku kako stiže na trg i da je muškarac koji je došao iz suprotnog pravca snažnu odgurnuo. Ona se zateturala na stranu, ali ipak, nije pala na zemlju, rekle su te žene.
Prema njihovim rečima, posle tog incidenta premijerka je otišla i sela je u obližnji kafe. Rekle su da je muškarac, visok i mršav čovek, pokušao da pobegne, ali da su ga ubrzo uhvatili policajci.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola i predsecnica Evropske komisije Ursula fon der Lajen odvojeno su osudili napad na dansku premijerku.
Mecola je pozvala dansku premijerku da "ostane snažna" i napisala na mreži X da "nasilju nema mesta u politici". 
 
Šarl Mišel je rekao na mreži X da je "skandalizovan tom agresijom" i da je "čvrsto osuđuje. 
 
Predsednica EK fon der Lajen je takođe osudila kako je rekla "gnusni čin koji je protivan svemu u šta verujemo i šta branimo u Evropi" u izjavi objavljenoj preko društvenih mreža. 
 
Napad se događa posle niza agresija protiv raznih političkih ličnosti, na radnom mestu ili u izbornoj kampanji u Nemačkoj, pri približavanju evropskih izbora ove nedelje. 
 
Slovački premijer Robert Fico je 15. maja upucan dok je pozdravljao pristalice posle sastanka vlade u centru Slovačke. Fico koji je preživeo atentat je prebačen u bolnicu u susednom gradu posle napada, gde je bio podvrgnut dugim hirurškim intervencijama. 
 
Frederisken je postala najmlađi premijer zemlje 2019. godine i uspela je da zadrži svoje mesto pobedivši na opštim izborima 2022. godine. 
 
Početkom 2000-ih ona je osudila dansku imigracionu politiku kao jednu od "najstrožih u Evropi". Ali poput većine političkih zvaničnika zemlje 46-ogodišnja Frederiksen je od tada promenila govor i njena vlada se zalagala za politiku "nula izbeglica".
Izvor: Beta

Evropski zvaničnici osudili napad na premijerku Danske

Nije jasno da li je Frederiksen povređena tokom napada, navodi Rojters.&nbsp;
Danska novinska agencija Ricau prenela je da je napadač uhapšen posle incidenta.&nbsp;
Dansko ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je na platformi X da istražuje taj incident. Iz ministarstva je rečeno za dansku televizijsku mrežu DR da je premijerka Frederiksen šokirana zbog incidenta, kao i da nemaju daljih komentara.&nbsp;
Danski političari, bez obzira na svoju političku pripadnost, šalju poruke podrške premijerki nakon što je napadnuta.&nbsp;
Danski ministar privrede Morten Bedskov ocenio je da je napad na premijerku "potpuno nerazuman" i "užasan".
Izvor: Tanjug

Danska premijerka napadnuta u centru Kopenhagena

Ona je napomenula da je današnji sastanak u Stokholmu snažna poruka da svi ljudi u severnoj Evropi čvrsto stoje uz<a href="https://insajder.net/prenosimo/zelenski-bez-americke-pomoci-ukrajina-ce-izgubiti-rat"> Ukrajinu</a>.&nbsp;
"Druga poruka je vrlo jasna - moramo ubrzati i povećati našu podršku Ukrajini, jer je situacija na ratištu veoma kritična. Sada imamo bezbednosne obaveze svih severnoevropskih zemalja. Dali smo Ukrajini mnogo vojne pomoći i želimo da damo još više. Uskoro će danski F-16 krenuti za Ukrajinu", rekla je Frederiksen, prenosi Ukrinform.&nbsp;
Ona je dodala da su sve zemlje Severne Evrope doprinele zajedničkoj nabavci municije i sve su saglasne da postoji potreba da se izgradi sopstvena odbrambena industrija i podrži proizvodnja naoružanja, opreme i dronova u Ukrajini.&nbsp;
"Kao saveznici Ukrajine, razumemo da ne dajemo dovoljno i to mora da se promeni kako biste dobili pomoć u odgovarajućim iznosima", poručila je danska premijerka.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Danska premijerka: Danski borbeni avioni F-16 uskoro će krenuti ka Ukrajini

Zakon su predložile četiri levičarske stranke krajem februara, a ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen rekao je da nije moguće priznati državu Palestinu, kada se u aprilu prvi put raspravljalo o nacrtu zakona.
''Ne možemo priznati nezavisnu palestinsku državu iz jedinog razloga što preduslovi zapravo ne postoje. Ne možemo podržati ovu rezoluciju, ali želimo da dođe dan kada to budemo mogli'', rekao je Rasmusen.
Poslanici danskog parlamenta glasali su nakon što su ranije danas Španija, Irska i Norveška priznale državu Palestinu.
Izvor: Tanjug

Danska