Vatra koja je sinoć zahvatila nešto više od 50 ari deponije u Valjevu je pod kontrolom, potvrđeno je Insajderu.
"Trenutno su na terenu četiri vatrogasca sa dva vozila i dve pumpe, vatra se napada sa dva fronta", rekao je za Insajder zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Valjevo Nemanja Rafailović.&nbsp;
Ukupno je angažovano 28 vatrogasaca sa šest vozila, koji rade u smenama.
Inače, gradska deponija u Valjevu se zapalila sinoć oko 19 časova.&nbsp;
Valjevska deponija se nalazi na levoj obali reke Kolubare, površine je 10 hektara.
Podignuta je pre 30 godina kao privremeni objekat i taj status zadržala je i do danas.
Odmah uz deponiju, sa desne strane Kolubare nalaze se stambeni objekti.
Izvor: Insajder

Prenosimo

original

viewImage

baseImage

200x200

1250x600

1800x750

220x391

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

900x375

Zamenik komandanta Vatrogasno-spasilačkog bataljona Valjevo za Insajder: Požar na deponiji pod kontrolom

Plamen i dim sa deponije vide se iz nekih delova grada jer se deponija nalazi na samom ulazu u Valjevo iz pravca Beograda.
<div class="embed-block"><div style="max-width: 660px;"><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 63%; padding-top: 284px;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?app=1&amp;url=https%3A%2F%2Fwww.instagram.com%2Freel%2FDEk6tYVtt-0%2F%3Futm_source%3Dig_embed&amp;key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen></iframe></div></div></div>
U gašenju požara učestvuju tri vatrogasna vozila i osam vatrogasaca valjevskog MUP, a u pomoć su stigle i dve cisterne za vodu i dve građevinske mašine JKP "Vidrak".
Valjevska deponija se nalazi na levoj obali reke Kolubare, površine je 10 hektara.
Podignuta je pre 30 godina kao privremeni objekat i taj status zadržala je i do danas.
Odmah uz deponiju, sa desne strane Kolubare nalaze se stambeni objekti.
Izvor: Beta

Gori deponija u Valjevu

Kako je navedeno, rešenjem republičkog inspektora zabranjuje se prijem, skladištenje, ponovno iskorišćenje i odlaganje bilo koje vrste otpada na ovoj lokaciji.
Podsećamo da su aktivisti udruženja "Da (Ne) dišemo Duboko" 4. novembra <a href="https://insajder.net/prenosimo/blokada-deponije-duboko-u-uzicu-protest-odrzan-i-kod-deponije-govedak-nedaleko-od-sjenice">blokirali prilaz deponiji</a> u tom gradu i nisu dozvolili prolazak kamiona sa smećem iz Užica.&nbsp;
Gradonačelnica Užica Jelena Raković Radivojević izjavila je tada da deponija Duboko neće više primati otpad iz Užica, zbog blokade građana, koji zabranjuju prolaz kamiona sa smećem.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/gradonacelnica-uzica-deponija-duboko-vise-nece-primati-otpad-zbog-blokade-gradana-pozivam-vladu-da-obustavi-projekat">Jelena Raković Radivojević</a> je posle neuspešnih pregovora sa Udruženjem građana "Da ne dišemo Duboko" rekla da će otpad iz Užica biti transportovan u Lapovo.&nbsp;
"Odluka je doneta posle brojnih pokušaja da se sa Udruženjem postigne dogovor o nastavku deponovanja otpada iz Užica. Kako su oni ostali pri stavu da će danonoćno dežurati na blokadama i da ne žele da se realizuje projekat proširenja i modernizacije regionalnog centra, pozivam vladu da obustave taj projekat vredan 30 miliona evra, uz zahvalnost na svim uloženim naporima i podršci u prethodnim mesecima", navela je Jelena Raković Radivojević. 
 
Prema njenim rečima, odlaganje otpada će koštati značajno više, za koliko će se uvećati i računi Užičana.&nbsp;
Izvor: Tanjug

Zatvorena deponija Duboko u Užicu

Jelena Raković Radivojević je posle neuspešnih pregovora sa Udruženjem građana "Da ne dišemo Duboko" rekla da će otpad iz Užica biti transportovan u Lapovo.&nbsp;
Odluka je doneta posle brojnih pokušaja da se sa Udruženjem postigne dogovor o nastavku deponovanja otpada iz Užica. Kako su oni ostali pri stavu da će danonoćno dežurati na blokadama i da ne žele da se realizuje projekat proširenja i modernizacije regionalnog centra, pozivam vladu da obustave taj projekat vredan 30 miliona evra, uz zahvalnost na svim uloženim naporima i podršci u prethodnim mesecima, navela je Jelena Raković Radivojević. 
 
 Prema njenim rečima, odlaganje otpada će koštati značajno više, za koliko će se uvećati i računi Užičana.&nbsp;
“Pokušali smo da ispravimo greške iz prošlosti i problem deponovanja otpada rešimo na veoma kvalitetan i dugoročan način, ali oni koji su uporno blokirali sve što smo uradili vratili su nas ne jedan, nego mnogo koraka unazad. Tu cenu plaćaće svi građani Užica, kao i 83 radnika Dubokog kojima ćemo morati da obezbedimo nova radna mesta”, izjavila je Jelena Raković Radivojević.
Izvor: FoNet

Gradonačelnica Užica: Deponija Duboko više neće primati otpad zbog blokade građana, pozivam Vladu da obustavi projekat

Realizacija tog projekta osigurala bi upravljanje otpadom po najsavremenijim standardima za više od 300.000 stanovnika, navela je Irena Vujović na Instagramu, dodajući da će njegova realizacija biti obustavljena "usled kontinuiranog nezadovoljstva građana okupljenih u različitim udruženjima", koje je u ponedeljak preraslo i u fizički obračun.
"Država je za regionalni centar 'Duboko' u Užicu obezbedila više od 30 miliona evra, ali s obzirom da izostaje saglasnost osnivača regionalnog centra - devet gradova i opština koji ka njemu gravitiraju, kao i građana, Ministarstvo će obustaviti projekat", navela je Vujović.
Iako bi planiranim ulaganjem problem neadekvatnog odlaganja otpada bio rešen za devet lokalnih samouprava za najmanje 20 narednih godina, ministarka je rekla da je Ministarstvo zaštite životne sredine spremno da podrži tu njihovu odluku.
Vujović je dodala da rezervisana sredstva još nisu dodeljena i da će u narednom periodu biti preusmerena u izgradnju savremene zelene infrastrukture u nekom drugom regionu u Srbiji.
Ovakva investicija je neophodna svim regionima, a biće realizovana tamo gde postoji saglasnost jedinica lokalne samouprave i volja građana, zaključila je Vujović.
Grad Užice će, prema sopstvenoj odluci, otpad sa svoje teritorije ubuduće odlagati na regionalnoj sanitarnoj deponiji u Lapovu, dok su i sve lokalne samouprave osnivači tog regiona - Arilje, Bajina Bašta, Kosjerić, Požega, Čajetina, Čačak, Ivanjica i Lučani, takođe u obavezi da obezbede alternativnu sanitarnu lokaciju za odlaganje otpada, dodala je.
Ministarstvo životne sredine će podržati svaku odluku regionalnog centra "Duboko" formiranog davne 2005. godine ukoliko je ona odgovorna prema građanima.
"Apsolutno nećemo tolerisati stvaranje novih nesanitarnih deponija na njihovim teritorijama, već samo odgovorno odlaganje otpada po savremenim standardima na nekoj od sanitarnih lokacija", poručila je Irena Vujović.
Izvor: FoNet

Vujović: Ministarstvo spremno da odustane od proširenja i modernizacije deponije Duboko kod Užica

Blokada deponije "Duboko" je počela rano jutros, a prema navodima portala Užice media, podršku aktivistima pružili su i radnici na deponiji.&nbsp;
Portal nova.rs javila je da su ka blokadi krenuli i predstavnici grada Užica, predvođeni gradonačelnicom Jelenom Raković Radivojević, a u trenutku kada su stigli pred građane, podignuta je i kašika na bageru. To je valjda, kako je navedeno, trebalo da zastraši okupljene na blokadi, koji su taj događaj uredno prijavili policiji, koja je od ranih jutarnjih sati i obezbeđuje skup.&nbsp;
Kako prenose medijske ekipe, na terenu je postavljen kordon policije i situacija je napeta.&nbsp;
Građani su onemogućili jutros dovoz smeća iz svog grada na deponiju, što su tolerisali od 1. avgusta kada su otpočeli danonoćne blokade i sprečili dovoz smeća iz drugih osam gradova i opština.&nbsp;
Lokalna vlast Užica, ostalih osam osnivača i nadležno ministarstvo i dalje ignorišu stav građana i ne odustaju od blizu četiri puta veće na istom mestu, obećavajući 30 miliona evra.&nbsp;
Užičani poručuju da ih milioni ne interesuju i da regionalne deponije na teritoriji Užica više neće biti.
<h2>Protest održan i kod deponije Goveđak na regionalnom putu Sjenica – Nova Varoš</h2>
U ponedeljak u 10 sati, meštani Goračića i okolnih sjeničkih sela održali su protest pored deponije Goveđak, nedaleko od regionalnog puta Sjenica - Nova Varoš. Vis Goveđak nalazi se u slivnom području Uvca, a zona Rezervata "Uvac” je zaštićena.&nbsp;
Jedan od organizatora protesta, Nebojša Vasojević, rekao je za Insajder da je protest završen oko 12.30.&nbsp;
“Put nismo blokirali, upozoreni smo od policije da ćemo odgovarati krivično i snositi sankcije, tako da put ne smemo da blokiramo. Znači oni smeju da deponuju, smeju da dovoze smeće iz drugih opština, smeju sve, ali mi put ne smemo da blokiramo”, kaže Vasojević za Insajder.&nbsp;
Podsećamo da nesanitarna deponija Goveđak, koja se nalazi na teritoriji opštine Sjenica, po pisanju medija i izjavama meštana, gori od 20. oktobra ove godine, a da se na njoj odlaže i klanični otpad.&nbsp;
Izvor: FoNet, Insajder&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;
&nbsp;

Blokada deponije “Duboko” u Užicu, protest održan i kod deponije “Goveđak” nedaleko od Sjenice

Petočlana porodica Mitrović od kraja 2018. godine živi u stanu od tridesetak kvadrata u Zemun Polju. Tu su prebačeni sa oboda deponije u Vinči zbog izgradnje spalionice. U novom stanu, međutim, jedva preživljavaju, jer nemaju od čega da plate račune. Najstariji u porodici, Boško Mitrović, na deponiji je živeo od sakupljanja sekundarnih sirovina. Tada mu, kaže, ništa nije nedostajalo, a sada zavisi od pomoći drugih.
“Skupljam te stare limenke, skupim dva kilograma, tri, to ti je 200 dinara. Kako možeš da živiš sa tim novcem, da kupiš hleba, doduše neki put uzmem hleb i iz kontejnera, verujte mi. A za meso i da vam ne govorim, samo mogu da ga vidim sa izloga”, ispričao je za Insajder Boško Mitrović.
Da je jako teško, potvrđuje i njegova supruga Ljiljana Mitrović.
“Mislim danas da li ću za sutra da imam. Mnogo mi je teško što ne mogu da pomognem. Ja bih išla sa mužem po kantama i to bi bilo mnogo bolje, mnogo efikasnije i mnogo više para”, rekla je Ljiljana Mitrović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FfwJLCnRFnuw&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Sa njima živi njihov sin sa suprugom i četvorogodišnjim sinom. Traži posao, ali, kaže, ide teško.
“Verujte da je teško. Da sam ja na njegovom mestu i kada su tada došli da nas isele, ne bih se selio. Nikada, verujte. Nikada. Jeste da je to deponija, da tu nema vode, nema struje, nema ničega. Ali, imali smo bolji život. Verujte da je bolji život. Nisam živeo od danas do sutra. Nego sam živeo svaki dan ekstra”, naveo je Kristijan Mitrović.
Posle iseljenja, porodice su se susrele sa brojnim poteškoćama i preprekama. Uz pomoć Inicijative A 11 podnele su žalbu Nezavisnom mehanizmu EBRD-a, a potom je potpisan i sporazum koji predviđa i obaveze nadležnih, među kojima je i Grad Beograd.
“Ono što je ovde nekako specifično jeste upravo to što su oni radili i zarađivali za sebe na određen način i sve je to ne njihovom krivicom prestalo. Tako da su sada nekako gurnuti u taj koš da se bore sa svim ovim drugim stvarima i problemima i neki od njih jesu korisnici, neki od njih su možda uspeli nešto i da se snađu da rade sami, ali prosto jeste to obaveza ovih strana da im to obezbede s obzirom da su one odgovorne za sve to”, izjavila je Nađa Marković iz Inicijative A11.
Osim po Beogradu, neke porodice su raseljene u Vladimirce i Šabac. Godinu dana od sporazuma koji je trebalo da reši novonastale probleme 17 porodica raseljenih iz Vinče, brojni problemi mnogih od njih do danas nisu rešeni.
Izvor: Insajder

Teme

Romske porodice raseljene sa deponije u Vinči: Mnoge od njih jedva preživljavaju (VIDEO)

Od kada je aprila 2014. stigla vest da će Siniša Mali biti novi gradonačelnik Beograda, Srpska napredna stranka posle svakih izbora ima svog čoveka na čelu glavnog grada Srbije. Podsećamo da je odlukom Vlade Srbije, 18. novembra 2013. Mali postavljen na mesto predsednika Privremenog organa Grada Beograda. Prethodno je, krajem septembra iste godine, većinom glasova odbornika Skupštine grada Dragan Đilas smenjen sa mesta gradonačelnika Beograda.&nbsp; Deset punih godina naprednjaci su na vlasti u Beogradu. Da li će nastaviti kontinuitet znaćemo posle izbornog dana u nedelju a za portal Insajdera objašnjavaju kako će sa koalicionim partnerima, ukoliko ostanu na vlasti, poboljšati situaciju po pitanju<a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-1-saobracaj-guzve-javni-prevoz-parking"> saobraćaja.</a>  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240530130540_a4c4916eac1f3f9c3358f585710f822f673f70191c60158c195b967c38e1736e.jpg" data-media-id="editor_1" data-image-id="20240530130540_a4c4916eac1f3f9c3358f585710f822f673f70191c60158c195b967c38e1736e" data-rendition-name="original" width="3000" height="2000" loading="lazy" alt="bilbord, Vučić, Šapić, SNS"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Podsećaju da su od dolaska na vlast u Beogradu uspostavili 81 novu liniju, produžili 51 i, kako navode, trajno promenili trasu 130 linija. "U prethodnom periodu, izrađene su studije mreže linija javnog gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza u Beogradu. Počela je primena novog tarifnog sistema, u okviru koga je grad teritorijalno i cenovno podeljen na četiri jasno definisane zone, čime je postignut pravedniji odnos cena za sve korisnike javnog prevoza. Zaključeni su novi ugovori o javno-privatnom partnerstvu za obavljanje gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza putnika u Beogradu, čime su definisani viši kriterijumi za obavljanje usluge prevoza", objašnjavaju iz "Aleksandar Vučić - Beograd sutra". Planiraju se i sprovode, kako kažu, nabavke novih vozila, uključujući i vozila na električni pogon, kao i ulaganja u infrastrukturu namenjenu javnom prevozu. Planirane infrastrukturne aktivnosti: 1. Završetak Unutrašnjeg magistralnog prstena. 2. Završetak Spoljnog magistralnog prstena sa mostom preko Ade Huje. 3. Stari Savski most i tunelska veza između Savske i Dunavske padine. 4. Metro. 5. Izgradnja javnih garaža. 6. Izgradnja parkirališta u cilju realizacije sistema "Park and Ride" na obodnim terminusima. 7. Produžetak ulice Gospodara Vučića - Aradska - Čingrijina - D. Tucovića. 8. Pešački most Ada Ciganlija - novobeogradski blokovi. 9. Rekonstrukcija Zrenjaninskog puta do Spoljnog magistralnog prstena. 10. Rekonstrukcija postojećih raskrsnica u kružne. Što se tiče parkinga, navode gde su uspostavili parking zone, ali i da je u planu proširenje parking mesta: Skerlićeva: 356 parking mesta (počeli radovi), Vlajkovićeva: 284 parking mesta (počeli radovi) i Bristol: 450 parking mesta (u planu). <a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-2-zagadenje-vazduh-zemljiste-vode-deponije">O ključnom problemu broj 2. zagađenju</a> i ekologiji generalno, tvrde da je na planu unapređenja kvaliteta vazduha u prethodnom periodu urađeno mnogo toga u čitavoj zemlji. "Ekologija je oblast u kojoj se najbolje ogleda neophodnost sinhronizovanog delovanja republičkih i lokalnih vlasti kako bi svi građani Srbije, ne samo Beograđani, imali čistiji vazduh i zdraviju životnu sredinu. Od 2015. godine do danas, u Beogradu su realizovani različiti projekti u cilju poboljšanja kvaliteta životne sredine, čija ukupna investiciona vrednost iznosi više od 531 miliona evra. Realizovani projekti se odnose na izgradnju sanitarne deponije Vinča, izgradnju postrojenja za odsumporavanje, uklanjanje divljih deponija, gašenje kotlarnica, nabavku autobusa na gas i pošumljavanje", objašnjavaju iz koalicije oko SNS.  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240529120536_c804c93fc85f1b36822513a2ca966bd1c6e91b2b1d341b73e6e6b1fa8bd75567.jpg" data-media-id="editor_3" data-image-id="20240529120536_c804c93fc85f1b36822513a2ca966bd1c6e91b2b1d341b73e6e6b1fa8bd75567" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="Toplana, Novi Beograd, Beograd, zagađenje"> <figcaption>Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Prema njihovim navodima, i za unapređenje kvaliteta vazduha, a i simbolički, izuzetno im je važno što su, posle tri decenije grejanja na mazut, kotlarnicu u Narodnom pozorištu ugasili, a ovu ustanovu kulture prebacili na daljinski sistem grejanja.&nbsp; [related-content] "Narodno pozorište, jedan od simbola Beograda i Srbije, kao objekat na 16.000 m2, svake godine je za grejanje koristilo 150 tona mazuta. Ovaj problem smo rešili, i nastavićemo da rešavamo problem individualnih ložišta koja su, pored saobraćaja, najveći zagađivači vazduha", obećanje je aktuelne vlasti. Pojašnjavaju da je izgradnja Centra za upravljanje otpadom u Vinči i postrojenja za odsumporavanje u TENT-A &nbsp;jedni od najbitnijih ekoloških projekata za grad Beograd.&nbsp; "Samo u izgradnju postrojenja za odsumporavanje u TENT-A uloženo je 215 miliona evra, a projekat je završen u aprilu 2024. godine. Emisije sumpor dioksida smanjene su za čak 30 puta, što je u skladu sa dozvoljenim graničnim vrednostima. Ovo predstavlja jedan od najznačajnijih ekoloških projekata, koji će u mnogome doprineti poboljšanju kvaliteta vazduha u Obrenovcu i Beogradu", odgovor je sagovornika Insajdera.&nbsp; Kažu i da je u toku &nbsp;izvođenje radova na izgradnji postrojenja za odsumporavanje TENT B1-2, a rok za završetak radova je septembar 2025. godine. "Grad Beograd, u saradnji sa Vladom Republike Srbije, uveliko radi na pripremi ostalih projekata i aktivnosti značajnih za zaštitu i unapređenje kvaliteta životne sredine. To uključuje izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, nastavak gašenja kotlarnica koje rade na ugalj, mazut i lož ulje, izgradnju Linijskog parka i druge projekte. Centar za upravljanje otpadom Vinča je projekat čija investiciona vrednost iznosi oko 273 miliona evra i obuhvata izgradnju: Centra za upravljanje otpadom (zatvaranje stare i izgradnja nove sanitarne deponije, izgradnja postrojenja za preradu otpadnih voda, izgradnja postrojenja za preradu građevinskog otpada). Izgradnja je završena u fazama tokom 2021/2022. godine", deo je odgovora koalicije okupljene oko SNS. Dodaju i da je zahvaljujući projektu sanacije i rekultivacije deponije Vinča, Beograd danas, posle mnogo decenija, nema više problema sa gradskom deponijom, a po prvi put u svojoj istoriji, 10% toplotne energije i 5% električne dobija iz otpada.&nbsp; Navode i da je &nbsp;u periodu od 2015. do 2023. Grad obezbedio 1,4 miliona evra za uklanjanje 348 divljih deponija na teritoriji 17 gradskih opština.&nbsp; Kažu da je pre dve godine nabavljeno i 100 novih autobusa na gas, tako da će najstarija vozila biti povučena iz saobraćaja čime će prosečna starost voznog parka biti sedam i po godina, što je u granicama evropskih standarda.&nbsp;  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20230322110356_f2ee560e98d50bc21892631edef5a3759f616c2a4b2aef081b04448a9c88f7b9.jpg" data-media-id="editor_4" data-image-id="20230322110356_f2ee560e98d50bc21892631edef5a3759f616c2a4b2aef081b04448a9c88f7b9" data-rendition-name="original" width="3225" height="1950" loading="lazy" alt="trolejbusi, GSP, Bus plus, javni prevoz "> <figcaption>Trolejbusi Foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Tokom ove godine planira se kupovina još 150 novih autobusa na gas. <a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-3-infrastruktura-prestonici-nedostaje-kanalizacija-mostovi">Što se infrastrukture tiče </a>nedostatak infrastrukturnih objekata već se rešava, kako kažu, &nbsp;izgradnjom novih i rekonstrukcijom već postojećih objekata.&nbsp; "Novim muzejskim projektima Beograd će dobiti još 50.000 m2 muzejskog prostora. Zgrada Stare železničke stanice iz 1884. godine biće Istorijski muzej Srbije, već smo dobili građevinsku dozvolu, u narednih par meseci ćemo izabrati izvođača radova i krenuti u rekonstrukciju ovog muzeja", ističu u "Beograd sutra".  <figure> <img src="https://publisher-publish.s3.eu-central-1.amazonaws.com/pb-insajder2/swp/aw6325/media/20240218120224_d947641eba05ebe581bb26c3e0343dd3a5f51884af27f257e5f4a3d0fd6f5b3b.jpg" data-media-id="editor_6" data-image-id="20240218120224_d947641eba05ebe581bb26c3e0343dd3a5f51884af27f257e5f4a3d0fd6f5b3b" data-rendition-name="original" width="2150" height="1300" loading="lazy" alt="Narodno pozorište"> <figcaption>Narodno pozorište, foto: Srđan Ilić</figcaption> </figure>  Podvlače i da zgrada Stare pošte na Savskom trgu dobija potpuno novi izgled, koji je imala i pre rata, i u njoj će biti novi Dečji muzej i dve potpuno nove pozorišne scene. A u Savskoj ulici, gde je zgrada Milana Vape iz 1924. godine, biće novi muzej Nikole Tesle, a preko reke, odmah pored Muzeja savremene umetnosti, biće potpuno novi Prirodnjački muzej.&nbsp; "Počela je i rekonstrukcija Muzeja grada Beograda u Resavskoj ulici. To će biti najveći muzej u Beogradu, na oko 17.000 m2. Rekonstruisaćemo i Muzej vazduhoplovstva pored aerodroma Nikola Tesla. Grade se sportsko-rekreativni centar Radnički i Odbojkaški trenažni centar na Novom Beogradu. Nedavno je počela i izgradnja Nacionalnog stadiona u Surčinu, a u okviru EXPO centra biće izgrađen i najveći centar za vodene sportove u ovom delu Evrope. Dodatni tereni i sportski sadržaji biće dostupni i građanima u Kumodražu, u okviru BIO4 kompleksa", ističu sagovornici Insajdera. Poručuju da će sve navedeno pružiti građanima Beograda mnogo novih prilika. "A u svom punom potencijalu kulminiraće 2027. godine kada Beograd bude domaćin specijalizovane svetske izložbe EXPO 2027. Nikako ne treba zaboraviti i izgradnju pruge koja će konačno povezati aerodrom Nikola Tesla sa ostatkom grada. Pored toga, bitno je napomenuti da se pripremaju velike promene u Republičkom geodetskom zavodu (RGZ), kao i da je u pripremi zakon o legalizaciji, koji će u potpunosti rešiti problem nelegalizovanih objekata u Beogradu", pojašnjavaju. <a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-4-korupcija">Po pitanju korupcije</a>, tvrde da se front okupljen oko liste "Aleksandar Vučić – Beograd sutra“ &nbsp;na različite načine, od 2012. godine bori protiv korupcije u Republici Srbiji. "Izmenili smo Ustav, kako bismo obezbedili reforme u sistemu pravosuđa, tj. kako bi tužilaštvo bilo samostalno, a sudstvo nezavisno, uveli smo elektronsku upravu kako bismo obezbedili punu transparentnost svih procesa i time iskorenili korpuciju, osnovali smo četiri regionalna centra za borbu protiv korupcije, i to u Beogradu, Novom Sadu, Kraljevu i Nišu. Ovo su samo neki od primera na koji način se borimo protiv korupcije", jasni su sagovornici našeg sajta. Ističu da je pre uvođenja elektronske uprave, proces izdavanja građevinske dozvole &nbsp;bio poznat kao jedan od najpodložnijih korupciji. A od kada su uvedene elektronske građevinske dozvole, kako kažu, transparentnost je učinila da se ovo promeni.&nbsp; "I kada govorimo o lokalnoj vlasti, najveći doprinos u borbi protiv korupcije Beograd može dati kroz najviši mogući stepen transparentnosti, a najbolji alat za transparentnost je elektronska uprava koja eliminiše svako subjektivno donošenje odluka. Kroz elektronsku upravu svi procesi postaju ne samo brži i efikasniji, nego imaju 100% transparentnost", odgovaraju iz liste pod rednim brojem 1. Dodaju i da je zakonski i regulatorni okvir takođe jasan, i da se zalažu za usvajanje, a mnogo važnije, sprovođenje zakona koji jasno definišu korupciju i predviđaju stroge kazne za prekršioce.&nbsp; "Mi ćemo nastaviti da radimo na svemu navedenom i stojimo iza toga da primena ovih mera može značajno doprineti smanjenju korupcije i unapređenju poverenja građana u državne institucije", podvlače. Obećavaju i da će raditi na popravljanju <a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-5-kvalitet-zivota-uprkos-prednostima-tezak-grad-za-zivot">kvaliteta života Beograđana.</a> "Naš cilj je da do 2027. godine u Beogradu prosečna neto plata bude 1.800 evra, što će biti na današnjem proseku Evropske unije. Kako bismo obezbedili nastavak rasta životnog standarda u prestonici, jedan od preduslova je saradnja između svih nivoa vlasti – od opštine, preko grada pa sve do Vlade", stava su u "Aleksandar Vučić - Beograd sutra". Podsećamo da je Insajder prethodnih dana objavljivao tekstove o ključnim problemima Beograda. Pitanja kako bi i na koji način <a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-i-kako-ih-resiti-za-insajder-odgovaraju-biramo-beograd">rešili "muke" </a>Beograđana postavili smo <a href="https://insajder.net/teme/kljucni-problemi-beograda-i-kako-ih-resiti-za-insajder-odgovaraju-mi-glas-iz-naroda">učesnicima u izbornoj trci.</a> &nbsp; &nbsp; Izvor: Insajder &nbsp;

Ključni problemi Beograda i kako ih rešiti - za Insajder odgovaraju "Aleksandar Vučić - Beograd sutra"

Kako piše uzroci poažara će se tek utvrditi, a predstoji sanacija, radovi na zaštiti vode i proširenje deponije za šta je resorno ministarstvo predvidelo 30 miliona evra.
Požar je izbio 3. maja, a 5. se proširio i zahvatio 4 hektara.
Na deponiji Duboko kraj Užica otpad odlažu dva grada i sedam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.&nbsp;
Regionalna deponija Duboko nalazi se na teritoriji grada Užica, a na njoj otpad odlaže devet gradova i opština Moravičkog i Zlatiborskog okruga.
Požar su gasili i <a href="https://insajder.net/prenosimo/ponovo-gori-deponija-duboko-kod-uzica">helikopteri</a>, a građani zbog intenzivnog gašenja deponije imaju problem sa snabdevanjem vodom, a oni u okolini koja je poznati povrtarski kraj, zbog zagađenja se plaše za svoje useve.
S druge strane, ministarka Vujović uverava Užičane da nemaju razloga za strah, jer, kako kaže, <a href="https://insajder.net/teme/deponija-u-uzicu-i-dalje-gori-uzicani-zabrinuti-video">vazduh je čist</a>. Međutim, profesor Hemijskog fakulteta <a href="https://insajder.net/teme/profesor-hemijskog-fakulteta-za-insajder-pozar-na-deponiji-duboko-posledica-nestrucnog-vodenja">Branimir Jovančićević </a>ističe da merne stanice u Srbiji nemaju tehnologiju koja prepoznaje organske čestice zagađenja koje nastaju sagorevanjem otpada.
Zavod za javno zdravlje Užice, Agencija za zaštitu životne sredine i Institut za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” naložili su <a href="https://insajder.net/prenosimo/zamenik-nacelnika-gradskog-staba-za-vanredne-sitaucije-postavljene-nove-merne-stanice-kvaliteta-vazduha-u-uzicu-zbog-pozara-na-deponiji">mere pojačanog nadzora</a> zbog požara.
Izvor: RTS

RTS: Ugašen požar na deponiji Duboko kod Užica

Dve decenije Srbija zvanično zagovara reciklažu otpada kao jednu od važnijih platformi za razvoj privrede, očuvanje životne sredine i zdravlja ljudi. I dve decenije se ne pomeramo sa mrtve tačke.&nbsp;
Imamo devet uslovnih, sanitarnih deponija, i 2 655 divljih i nesanitarnih deponija. Godišnje se sakupi oko 2,4 miliona tona komunalnog otpada, ali su te količine mnogo veće, jer se otpad od čak trećine stanovništva ne sakuplja organizovano. Svake godine se baci oko 400 hiljada tona ambalažnog otpada. I tako, kroz sirovine koje smo mogli da preradimo, iz godine u godinu bacamo i po 100 miliona evra.
Višenedeljni požar i sagorevanje opasnih, kancerogenih materija na deponiji <a href="https://insajder.net/teme/deponija-duboko-kod-uzica-dve-godine-bez-upotrebne-dozvole-video">Duboko </a>kod Užica povod je za intervju sa Sinišom Mitrovićem, stručnim savetnikom za tretman opasnog otpada Privredne komore Srbije.
Pitanje Insajdera: Na koje sve načine otpad na divljim smetlištima može da bude opasan po čoveka i prirodu, u redovnim situacijama, a i kad je u pitanju požar?
"<a href="https://insajder.net/teme/deponija-duboko-kod-uzica-dve-godine-bez-upotrebne-dozvole-video">Deponija Duboko</a> je samo faktura koja je otišla prema građanstvu i prema svima nama upravo kao poruka da, ako ne platiš na mostu, platićeš na ćupriji. Ključan problem na deponijama kod zapaljenja deponija jeste organski otpad koji se sada razlaže, jedna tona organskog otpada i jedna tona ugljen-dioksida (CO2)", kaže Mitrović.
"U domaćinstvu sami mi generišemo dosta opasnog otpada, to su boce pod pritiskom, to su razne vrste farbi, boja, lakova, dezodoransa, znači te tvrde hemije koja ostaju u domaćinstvu, to je dovoljan indikator, još to kad se miksuje sa industrijskim otpadom. (Insajder: Ili aktivnim organskim otpadom?) Da, i aktivnim organskim otpadom. Kad kažem, često se na ove deponije, čak i na sanitarne deponije, imate veliko odlaganje otpada od rušenja i građenja. Znači to su razne vrste bitumena, raznih vrsta emulzija, pokrivki, pur-pene i sve to kada se miksuje imate bombu" dodaje on.
"Ne možemo samo reći da je ovde politika odgovorna. Politika je odgovorna u delu toga da izmiče kontrola i da stalno imamo to udvaranje građanstvu i onda kada imate socijalnu cenu upravljanja otpadom, imate ovu fakturu koju sam rekao i koja je ozbiljan problem, ne samo sada za zdrav i bezbedan život kroz vazduh, nego i za zagađenje zemljišta, podzemnih voda, površinskih voda, agrara i svih drugih kumulativnih dejstava koje će nastati kao posledica požara na <a href="https://insajder.net/prenosimo/ponovo-gori-deponija-duboko-kod-uzica">deponiji Duboko</a> u Zapadnoj Srbiji", objašnjava Siniša Mitrović.
<div class="embed-block"><div><div style="left: 0; width: 100%; height: 0; position: relative; padding-bottom: 56.25%;"><iframe src="//cdn.iframe.ly/api/iframe?url=https%3A%2F%2Fyoutu.be%2FRls5JyPd25Y&key=87ca3314a9fa775b5c3a7726100694b0" style="top: 0; left: 0; width: 100%; height: 100%; position: absolute; border: 0;" allowfullscreen scrolling="no" allow="accelerometer *; clipboard-write *; encrypted-media *; gyroscope *; picture-in-picture *; web-share *;"></iframe></div></div></div>
 
Pitanje Insajdera: Posledice tog zagađenja, da objasnimo građanima, ne vidimo odmah, posebno kada su u pitanju dioksen i furan. I da prosto objasnimo taj lanac, kako narušava ekosistem, kako ljudsko zdravlje.&nbsp;
"Mi moramo redizajnirati nomenklaturu i uopšte šta merimo, kada su u pitanju zagađenja u Republici Srbiji. Znači, polen, PM čestice 2, 10, moramo preći na takva merenja koje se tiču dioksina, furana, opasnih komponenti. Strah je najbolji pokretač promena. I ja ne znam zašto mi ne koristimo strah kao upravo taj faktor koji će reći: „Ljudi, sve to što govorimo će doći preko trave u mleko, preko mleka u mlečne proizvode, ući će u lanac ishrane“, kaže Mitrović.
"I to jeste problem da u degradiranim prostorima imamo povećan broj malignih oboljenja, ne samo zbog vazduha, nego i zbog pijaće vode, zbog otpadnih voda. "Duboko“ je poslednja linija odbrane", dodaje on.
"Znači, najzad neko mora da preuzme odgovornost, taj neko treba da bude država koja kaže, dosta ste se igrali i pravili kreature. Podzemni kontejneri, šareni kontejneri, crveni, žuti, plavi. Vreme je za dve kante, vreme je za deponijsku taksu, vreme je da se poveća cena komunalnih usluga, vreme je da se izdvoji farmaceutski otpad iz komunalnog otpada, da se industrijski otpad izdvoji iz komunalnog otpada i da se te direktive pošalju svakoj lokalnoj samoupravi. Tada prestaje priznavanje suda samo svoje partije, svaka lokalna politička elita mora odgovarati za procese koji se dešavaju na njenoj teritoriji. Ne treba da čeka da joj neko iz Beograda uredi taj proces", objašnjava Mirović.
"Ako ne možemo da napravimo avaks i nevidljivi avion, možemo da upravljamo kantama, da prosipamo kante, da razdvajamo otpad. Ta odgovornost se najbolje reguliše kroz ekonomiju. Svako odlaganje otpada na divlje gradske deponije ili smetlišta, kako ih mi zovemo, mora da sa sobom povlači deponijsku taksu. Godinama privredna komora Srbije zagovara taksu od 10 evra po toni. To je na 2800 tona negde oko 28 miliona evra. Sa tih 28 miliona evora pa mi možemo godišnje da gradimo dva centra", kaže on.
"Mi takvim procesom ubijamo i reciklažu. Procene koje radimo u Privrednoj komori Srbije, u našem odeljenju za cirkularnu ekonomiju, govore da mi godišnje sahranimo 100 miliona evra reciklabilnih sirovina. Znate šta je 100 miliona evra? To je, da kažemo, najmanje 500 obdaništa u Srbiji. To su kilometri puteva, to su domovi zdravlja. Znači, vreme je da razmislimo o tome“, zaključuje Siniša Mitrović, stručni savetnik za tretman opasnog otpada Privredne komore Srbije.
<a href="https://insajder.net/prenosimo/vujovic-sazvala-hitan-sastanak-zbog-rasplamsavanja-pozara-na-deponiji-duboko">Ministarka zaštite životne sredine,</a> Irena Vujović je pre nedelju dana najavila da će u sanaciju biti uloženo 30 miliona evra.&nbsp;
Meštani sela u okolini Deponije "Duboko“, najugroženiji posledicama, zahtevaju da ta deponija bude zatvorena, ali i da se utvrdi ko je odgovoran za požar.
Za sada međutim nije poznato da li će, nakon gašenja požara, Regionalna deponija "Duboko“ biti sanirana i ponovo puštena u rad, ili će se od te ideje odustati, a umesto nje biti izgrađena nova. Takvu odluku će doneti stručnjaci.
Izvor: Insajder

Deponija